ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији
Последње предавање из циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)”, одржаће др Игор Вукадиновић, у среду, 16. априла, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
фот: З.Јовановић
У предавању ће бити анализирани различити аспекти историје Косова и Метохије у Југославији под комунистичком влашћу. Формирање аутономије Косова и Метохије у Србији након Другог светског рата представљало је крупан политички преседан, који је одступао од праксе суседних земаља у сличним ситуацијама. Овај потез, праћен осталим мерама попут амнестије албанских квислинга из времена рата, одузимања имовине међуратним српским насељеницима и њиховог исељавања са Косова и Метохије ослабили су положај Србије у новоформираној федеративној Југославији.
Процеси започети након Другог светског рата додатно су интензивирани крајем педесетих година, када је југословенски државни врх иницирао процес даљег политичког и економског и јачања аутономије. Политичка кампања након смене Александра Ранковића 1966. године и уставне реформе 1968–1974. године дефинитивно су аутономију покрајине претворили у форму албанске државности Југославији. Србија је изгубила могућност да самостално уређује питање положаја покрајина у свом саставу, чиме се нашла у неравноправној позицији у односу на остале републике у Југославији.
Друга последица новоуспостављеног поретка било је масовно исељавање српског становништва из покрајине. Коришћење аутономије Косова као средства за слабљење Србије испољило се у пуном интензитету осамдесетих година, када су покушаји српског руководства да заустави процес исељавања и обнови део републичких надлежности у аутономним покрајинама наишли на снажан отпор. Дестабилизација и проблеми на Косову одлучујуће су утицали на немогућност Србије да спречи распад Југославије или макар ублажи његове размере и последице.
Игор Вукадиновић запослен је као научни сарадник на Балканолошком институту САНУ. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Његово поље интересовања су историја Југославије и савремена српска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе. За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за 2021. годину.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)