ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДЕЈАН ДЕСПИЋ: In memoriam - Одлазак великог композитора
Српска академија наука и уметности саопштила је да је у Београду, у 95. години преминуо академик Дејан Деспић, један од наших најзначајнијих композитора 20. и 21. века.
Фото: Википедија
Студирао је композицију у класи Марка Тајчевића, а дириговање у класи Михаила Вукдраговића на Музичкој академији у Београду. Дипломирао је на оба одсека 1955. године. Педагошку каријеру започео је у Музичкој школи „Мокрањац", а од 1965. предавао је на Катедри за теорију Музичке академије (данас Факултет музичке уметности) у Београду. У звање редовног професора изабран је 1979. године.
За дописног члана САНУ изабран је 1985, а за редовног 1994. године. У оквиру Академије обављао је дужност заменика секретара Одељења ликовне и музичке уметности (1986–1995) и секретара Одељења ликовне и музичке уметности (1999–2011). Са великом посвећеношћу, од 2000. до 2011. године, успешно је руководио концертном делатношћу Галерије САНУ.
Aутор je једног од најплодоноснијих опуса у историји српске музике, с преко две стотине дела многобројних жанрова и врста ─ као што су симфонијске и вокално-инструменталне композиције, концертна, камерна и клавирска музика, соло песме, хорови, музика за децу и друге. Међу његовим најпознатијим делима издвајају се: „Симфонија у де-молу", „Дубровачки дивертименто" за симфонијски оркестар, „Концерт за Наташу", за клавир и оркестар, „Ноктурно, оп. 5", „Хумористичне етиде", „Вињете", „Музички речник" и „Дубровачки канцонијер", циклус за женски глас и чембало/клавир.
Одличан пријем доживели су поема за камерни оркестар „На крају пута" и његов оперски првенац – комична опера „Поп Ћира и поп Спира", која је изведена 2018. у Српском народном позоришту у Новом Саду.
У домену теорије музике дао је немерљив допринос својим оригиналним научним студијама о теорији тоналитета и универзитетским и средњошколским уџбеницима за хармонију и хармонску анализу, науку о музичким инструментима, тонски слог, теорију музике и основе науке о музици.
За свој рад примио је бројна признања и награде, међу којима се издвајају: Орден рада са црвеном заставом (1987), Вукова награда (2000), Мокрањчева награда (2005) и Изванредни Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда (2014).
Својим богатим стваралачким опусом, теоријским радовима и педагошком делатношћу оставио је неизбрисив траг у историји српске музике.
Препоручујемо
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
ПОРЕКЛО ВАСИЛИЈА КОСТОВА: Рођен у Београду, али његови родитељи НИСУ одатле - славе Светог Луку
ВАСИЛИЈЕ Костов одавно више није само млада нада Црвене звезде. Никако! Он је један од мотора и покретача црвено-беле чете, а то показују и голови које даје на великим мечевима.
22. 02. 2026. у 18:50
Коментари (0)