ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН И ЦРВЕНО СЛОВО: Верује се да мушкарци на овај празник не треба да се брију а жене умивају - Ово су сви обичаји

СРПСКА православна црква и њени верници славе Вазнесење Господње или Спасовдан, који је и слава града Београда, а у многим местима у Србији је и заветина – празник целог насеља. Овај празник пада 40 дана након васкрсења Христовог.

Фото: Wikipedia

Спасовдан увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од 10 празника посвећених Христу. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божјем и пошто им је заповедио да се не удаљавају од Јерусалима него да чекају обећање Светог Духа, Господ је извео своје ученике до Витаније, подигао своје руке, благословио их и узнео се на небо. Тога дана Христос им је рекао:

– Идите по свем свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме људе спасавају у вери – одатле назив Спасовдан.

СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА

Као што се у Јерусалиму четрдесет дана после Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у Српској православној цркви организује Спасовданска литија. Спасовдан као крсну славу прославља и велики број православних верника.

У четвртак, 13. јуна, у 14 часова, председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић и патријарх српски Порфирије обележиће градску Славу - Спасовдан. Сечење славског колача обавиће се у Свечаној сали Старог двора.

На Спасовдан не би требало обављати тешке послове

На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести. Поштован је веома и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.

Према народном предању, тог дана се спасао Бог од рђавих људи и отишао – вазнео се – на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи. Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати.

Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.

Обичаји на Спасовдан

Пре зоре, на Спасовдан крстоноше походе записе – освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.

Те литије се приређују ради напретка усева (летине), кише и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући, док поп чинодејствује, а раније је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да “чува село од црва”. Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, понајвише у Шумадији и Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грехота дирати, а камоли сећи.

На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, не дође на човека “лошотиња” и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан.

Која се народна веровања везују за Спасовдан?

Понегде се веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала, док најпре не разделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.

Био је и обичај да се на Спасовдан, пре сунца, купа у реци или мору. Обавезно се клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усевима. Пре Спасовдана није се окушало млеко од Нове године.

Верници су одлазили у цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао богато припремљен ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. Испред цркве су се пекли јагањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбоне.

Према обичајима, мушкарци се не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОЧЕО СА РАДОМ САЈТ "СРПСКОГ НЕДЕЉНИКА КОМПАС"

11. 03. 2026. у 09:20

Друштво

0 0

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА НА ЗДРАВЉЕ: Ова група грађана је најугроженија

11. 03. 2026. у 09:12

Друштво

0 0

ЈЕДНАН ГРАД У МИНУСУ, У ДРУГОМ ПРОЛЕЋЕ: У Србији јутрос чак 16 степени разлике

11. 03. 2026. у 08:24

Друштво

0 0

ВЕЛИКЕ ИЗМЕНЕ ЗА СРПСКЕ ОСНОВЦЕ: Нови правилници ступају на снагу од 1. септембра, ове новине чекају ђаке

11. 03. 2026. у 08:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације