ДР СТАНКОВИЋ ОГОЛИО ИСТИНУ О СТРАДАЊУ СРБА: Прва премијера документарца "Свједок", у Бањалуци, 3. јула

В Митрић

20. 06. 2024. у 15:55

ПРЕМИЈЕРА историјско-документарног филма "Свједок" о страдању српског народа током ратних дешавања деведесетих година на простору бивше Југославије заказана је за 3. јул у Бањалуци!

ДР СТАНКОВИЋ ОГОЛИО ИСТИНУ О СТРАДАЊУ СРБА: Прва премијера документарца Свједок, у Бањалуци, 3. јула

Фото: Д. Миловановић

Како "Новостима" открива редитељ Денис Бојић, одлучено је да прво приказивање трочасовног филма, који је након вишегодишњих припрема и двогодишње фазе продукције завршен у априлу, буде у највећем граду Републике Српске, а потом следе премијере у другим градовима са обе стране Саве и Дрине, укључујући и престони град матице Србије, Београд, где је и сниман значајан део.

Остварење, првобитно замишљено као сведочанство специјалисте судске медицине професора др Зорана Станковића, након смрти чувеног патолога, некадашњег начелника Војномедицинске академије у Београду, који је био и министар здравља, министар одбране, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, променило је форму, али не и суштину.

- Огољена је сурова истина о страдању Срба, приказана је кроз ратни пут и историјски портрет професора. Филм је својеврсна колективна исповест српског народа о његовом страдању, истовремено и прича о човеку који се игром судбине нашао у вихору ратних дешавања, човеку који је радећи часно свој посао, на себе и кроз себе преузео сведочанство о ужасима рата - каже Бојић.

Угледни патолог и, пре свега, како истиче наш саговорник, велики човек, радио је на 50 масовних гробница широм бивше СФРЈ и обдукције више од 7.500 страдалих, па је логичан след догађаја да се управо кроз дело др Станковића на овакав начин сведочи о размерама страдања српског народа.

- Уједно, ово је историјски пресек који кроз филмски израз у великој мери обједињује мапу страдања српског народа - каже Бојић. - Јунак филма, поред осталог, ради на подручју Сарајева, Тузле, Сокоца, Пала, Мостара, Билеће, Требиња, Невесиња, Каменице, Зворника, Скелана, Шековића, Кравице, Сребренице, Братунца, Сандића, Рогатице, Милића, Брчког, Брода, Угљевика, Прибоја код Лопара, Купреса, Бихаћа и Мркоњић Града - говори Бојић.

Филм је саткан од сведочења преживелих чланова породица жртава, а у њему су учествовали чланови породице покојног др Станковића, као и део његовог обдукционог тима, многобројни новинари, сниматељи, адвокати.

Хаг ћутао

ПРОФ. Станковић је у Хашком трибуналу био сведок-експерт у случајевима генерала Крстића, затим Милутиновића, Шаиновића, Ојданића, Павковића, Лазаревића, Лукића, Ђорђевића, Младића, Шешеља...

Карла дел Понте му није одговорила на питања о случају Госпић, о Медачком џепу, "Олуји", случају логора за Србе у Херцеговини, масовној гробници "Лав" у Сарајеву, оптужници за Алију Изетбеговића и употреби муниције са осиромашеним уранијумом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Удар на српске светиње: Како је мржња према држави и СПЦ претворила Нови Сад у попориште напада

Удар на српске светиње: Како је мржња према држави и СПЦ претворила Нови Сад у попориште напада

Суштина српског аутошовинизма најбоље се види у хрватском огледалу. Том антинародном и антинационалном (само)разумевању, пратећој идеологији и њеној паранаучној потки, склони су елитни „учени“ Срби које видим као против дома спремне.

15. 04. 2026. у 14:36

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (0)

ПРИПРЕМА СЕ „ШПАНСКА ПИТА“: Претпремијера и премијера 20. и 21. априла у Фондацији Mozzart