СУДБИНА 109 НЕСТАЛИХ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НЕПОЗНАТА: Пре 29 година почела хрватска акција "Бљесак", у којој је убијено и осморо деце млађе од 14

ХРВАТСКЕ оружане снаге су 1. маја 1995. године извршиле агресију под кодним називом "Бљесак" на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у време када је та област била под заштитом УН.

FOTO: Arhiva novosti

Против западнославонских Срба, 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, подсећа Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас".

- Заштитне снаге УН су се, будући на време упозорене од хрватских генерала, повукле на безбедна мјеста, препуштајући своје "штићенике" на милост и немилост агресору. Сећајући се Јасеновца из 1941. и Пакрачке Пољане из 1991, народ Западне Славоније кренуо је у егзодус према Српској. На путу према "мосту спаса" на реци Сави сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусеницама - прича Штрбац.

Према "Веритасовим" подацима, у овој акцији погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила. Међу жртвама је 56 жена, осморо деце до 14 година и 75 особа старијих од 60. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 174 особе, а као нестало води се још 109, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене. Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 122 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (26), остају непозната гробна места за 83 посмртна остатка.

Највише су страдала два села са претежно српским становништвом - Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, и Пакленица са 20 жртава. Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелија, са децом Гораном (11) и Горданом (8), те Милутин и његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана (7).

FOTO: Arhiva novosti

- Око 1.450 припадника Српске војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину. Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за разне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту - подсећа Штрбац.

Цивили који нису могли или нису хтели да напусте домове, смештени су у логоре за цивиле, а за то време православни храмови и српска имања су опљачкани, опустошени и уништени. Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превежени у Српску и Србију, и од њих се до сада вратило тек око хиљаду и по, углавном старијих.

Савет безбедности УН је Резолуцијом 994, од 17. маја 1995, од Хрватске затражио да повуче снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. Хрватска је игнорисала ову резолуцију јер није имала ултимативан карактер, нити је прописивала казнене мере.

Хашко тужилаштво никада није отворило интензивну истрагу за злочине у акцији "Бљесак", као што Хрватској СБ никада није увео санкције зато што је као чланица УН извршила агресију на заштићену зону. Али је зато Хашко тужилаштво већ 25. јула 1995. године оптужило тадашњег председника РСК Милана Мартића да је 2. и 3. маја 1995. године "за одмазду издао наређење војним органима РСК да гранатирају Загреб", због чега је погинуло шест цивила, за шта је осуђен на 35 година затвора.

Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.

FOTO: Arhiva novosti

У августу 2021. године из Тужилаштва БиХ у Хрватску је упућена замолница о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији "Бљесак", иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбедности Бањалука из 2006. и 2007, коју је Влада Хрватске одбила по хитном поступку.

С друге стране, у марту 2020, на загребачком Жупанијском суду, после вишегодишњег поступка, неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић, на седам година затвора, и Милан Челекетић, командант СВК, на 20 година затвора, због "осветничког ракетирања и гранатирања хрватских градова (Загреба и Карловца) након војно-редарствене акције Бљесак", иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије као упозорење да се обустави напад на српску област под заштитом УН. Другостепена пресуда у односу на Мартића је правоснажна, док Челекитић, с обзиром да му је изречена максимална казна, има право на жалбу трећестепеном суду.

Препоручујемо

Репортаже

0 5

"НА РАЗМЕНИ НИЈЕ ИМАО КО ДА МЕ ЧЕКА": Дечаку из Сребренице Бошњаци убили читаву породицу јер су Срби

14. 04. 2024. у 22:02

Друштво

0 0

ЧЕКАЈУ СЕ ОПТУЖНИЦЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ У ЛОРИ, "БЉЕСКУ" И "СЛУЧАЈУ МЕРЧЕП": Две трећине гоњених за ратне злочине у Хрватској су Срби

26. 03. 2024. у 17:12

Друштво

0 4

У ЈАЈИНЦИМА НАЈВИШЕ ЖРТАВА ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА: Почела истраживања спомен-парка, на месту највећег губилишта нашег народа у Србији (ФОТО)

23. 03. 2024. у 08:00

Друштво

0 10

КРВАВИ ПИР ЗАПОЧЕЛИ НА МЛАДЕНЦЕ: Сред Васкршњег поста, усташе и муслимански фашисти из ханџар - дивизије зверски су убили 6.000 људи (ФОТО)

23. 03. 2024. у 06:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације