НАТО РАТ ПРОТИВ СРЈ НИЈЕ ДОБИО ВОЈНО ВЕЋ, "ЗА СТОЛОМ": Бартелеми Курмон - Запад уз помоћ Алијансе извршио злочиначку агресију без преседана

ГЕНЕРАЛ Владимир Лазаревић на судској фарси од процеса у Хагу за "почињене ратне злочине према косовским Албанцима" бранио се и чињеницама из доктората професора Бартелемија Курмона, који је са српским истраживачем Дарком Рибникаром (преминуо 2021), одбранио на Универзитету Сорбона.

FOTO: Privatna arhiva

Двојица аутора упознала су се на докторским студијама на њујоршком универзитету Колумбија, а њихов заједнички докторат на тему агресија НАТО на СРЈ из 2002. године у научној и медијској јавности први је открио скривену природу оружаног напада западне Алијансе на суверену земљу.

Др Курмон, у разговору за "Новости", у тренутку када обележавамо 25 година од бомбардовања СРЈ, истиче да у научној студији коју је потписао са Рибникаром стоји да је такозвани демократски Запад уз помоћ НАТО извршио злочиначку агресију без преседана, у једном од најасиметричнијих ратова у људској историји. Омер снага износио је 600 према 1 (у најбољем случају), али у том рату циљеви нису постигнути дотад незабележеним кинетичким ратом, него политичким договором. Када смо контактирали са професором Курмоном на Католичком универзитету у Лилу, био је пријатно изненађен јeр смо га се сетили и подсетили на значајно дело с почетка његове каријере.

У међувремену, његов научни углед је додатно порастао, а предавао је историју на многим универзитетима, од Париског до универзитета у Кини, Канади, Јужној Кореји. И, данас када НАТО обележава 75 година постојања, професор Курмон се за наш лист присећа како је заједно са Рибникаром оценио агресију коју је Алијанса водила против СРЈ:

- У докторату постоји неколико закључака о овом сукобу. Један је да је то била прва НАТО интервенција у 50 година постојања Алијансе основане 1949. Затим, чињеница је да је овај рат, од стране НАТО, у потпуности вођен из ваздуха и да је прошао без његових жртава. Ипак, сукоб је довео до независности Косова неколико година касније и резултирао растом јаза између чланица НАТО и Русије, што се рефлектовало 2014. на Криму и од 2022. у Украјини. Можда још важније је да је овај сукоб показао карактеристике асиметричног рата, са снажним актером (НАТО) наспрам слабије државе (Југославије).

Фото: АП

*И, како би се могли оценити резултати рата?

- Југословенска војска се није укључила у борбе како је НАТО очекивао, што је резултирало неспособношћу снага Алијансе да заузму терен и обезбеде своје присуство на земљи. Једноставно, Београд није одустао (углавном из политичких разлога) и рат је могао да траје много дуже, са неизвесним резултатима.

*Овакав исход је био главни предмет вашег интересовања? 

- То је била карактеристика која је Дарка и мене највише занимала, поготово што се понављала у многим сукобима из прошлости, али и у новије време, као у Ираку или Авганистану. Јачи тврди да је победио, али не може да спроведе нову безбедносну парадигму и контролише територију, када слабија страна има храбрости да се упусти у асиметрично ратовање.

*Дисертација "Асиметрични ратови - Косово" изазвала је медијску пажњу јавности у Француској и у свету?

 - Објављена је у Француској неколико месеци пре него што је преведена на српски, у лето 2002, а ажурирана верзија објављена је 2009. године, обе код истакнутих издавача. Добила је велику пажњу, посебно у стратешким круговима. Више од две деценије касније, још се идентификује као референца у овој области.

- Рибникар је био задужен да се приближи српским изворима, пошто је паралелно радио на докторској тези у Паризу. Заједно смо имали много састанака како бисмо идентификовали најзанимљивије изворе који би потхранили наше тезе о асиметричном ратовању. Као историчар, урадио сам исто што се тиче историјских позадина. То је веома добар пример савршеног повезивања компетенција.

*Да ли сте имали предрасуде према "геноцидним Србима" у ратовима деведесетих?

- Моја савест младог Европљанина навела ме је да у јулу 1991. отпутујем, не размишљајући о могућим последицама, у Словенију и Хрватску. Тек годинама касније, након рата у Босни, први пут сам пропутовао остатак Западног Балкана. То није моја област стручности, али сам, као и сви, био престрављен повратком насиљу у Југославији деведесетих година. Ипак, никада нисам веровао у манихејски третман сукоба (добро против зла).

- Занимљиво, са Дарком сам се срео 1998-1999, док смо били студенти на Колумбија универзитету. Косовски рат смо пратили из САД, са страхом да ће имати штетне последице. Након што сам се вратио у Француску, придружио сам се ИРИС, једном од најугледнијих француских истраживачких центара и фокусирао се на међународни поредак који је уследио након терористичког напада 11. септембра 2001. у Њујорку. Ствари су се промениле када су САД покренуле рат у Ираку без мандата УН, и то је изазвало не само скептицизам у погледу способности Уједињених нација да обликују светски поредак, већ и опозиције између великих сила и свих врста актера, државних и недржавних.

- Као резултат тога, нападнути се боре, чак и са највећом могућом војском и војном надмоћи. Не можете купити њихова срца и умове. Асиметрични сукоби су били стални део наше историје, али су постали норма у међународној безбедности након завршетка Хладног рата и деведесетих година, деценије пуне наде, коју западне силе, нажалост, нису успеле да искористе у циљу јачања међународног права.

- Ту, заправо, нема ништа ново, али је карактеристика сукоба велика мобилизација такозваног глобалног југа. Увек сам био запањен ћутањем арапских земаља, и других, пред ситуацијом у Палестини. Али са актуелним сукобом, чини се да се ствари мењају, у светлу таласа дезападњаштва који гура неколико актера да се супротставе статусу кво. Оптужба за геноцид коју је формулисала Јужна Африка и коју подржава око 50 држава пред Међународним судом правде је занимљив показатељ растућег јаза између Запада и глобалног југа. То неће зауставити насиље у Палестини, али када приметите да су САД једина земља која се противила резолуцијама УН може се доћи до закључка да се тзв. амерички поредак ближи крају. Добре вести? Не нарочито, јер доноси више неизвесности и можда хаоса.

- Као што знате, западне земље су подељене по овој теми. Наравно, тешко је одговорити на ово питање, али ја бих рекао да то показује разлику у оцени међународних односа заснованих на праву или историји. Ако узмете у обзир друге конфликте или кризе, приметићете исту тешку равнотежу у нашем разумевању проблема, а самим тим и у акцији поводом тога. Да ли је Крим украјински или руски? Да ли Јужно кинеско море припада некоме посебно? Да ли би Кореја требало да се поново уједини, и ако да под којим режимом? Да ли су границе афричких држава праведне? Одговори на ова питања леже у уважавању права у односу на историју. Могу вам дати пример овде у Француској. Колевка франковског краљевства је углавном у северној Француској, али и Белгији и мањим делом у Холандији и Немачкој. Ипак, полагање права на ове територије само на основу историјских фактора створило би огромне тензије. Ради се само о балансу уважавања и преговора. И то је проблем када преговори изостају, као што је то случај у Украјини и Палестини.

Препоручујемо

Друштво

0 17

НАВИКЛИ ДА НЕ ПЛАЋАЈУ ЗА СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Четврт века од агресије, медицински доказано да је епидемија канцера стигла на "крилима" НАТО

01. 04. 2024. у 09:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - У СРБИЈИ НАТО РАЗАРА СВУ ИНФРАСТРУКТУРУ: Америчка база "Бондстил" контролише читав простор до региона Каспијског мора

30. 03. 2024. у 18:00

Свет

0 1

БИВШИ АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ: Русија може да уништи НАТО снаге у било ком тренутку

13. 04. 2024. у 21:39

Свет

0 0

НАТО НЕМА ДОВОЉНО ВОЈСКЕ ДА БИ СЕ ЗАШТИТИО ОД РУСИЈЕ? "Форин полиси". Алијанса припрема нове планове

13. 04. 2024. у 07:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације