ИВАНОВИЋ: Генералштаб не испуњава критеријуме споменика културе

Архитекта-конзерватор Александар Ивановић изјавио је данас да тренутно критеријуми на основу којих је зграда Генералштаба у центру Београда оштећана у бомбардовању 1999. проглашена спомеником културе, више не постоје и да су нестали потпуно.

Генералштаб, ремек-дело славног архитекте, Фото Н. Фифић

Према његовим речима, рушевине и грађевински остаци комплекса зграда Генералштаба архитекте Николе Добровића представљају практично остатке онога што је некада било у целости културно добро и могло да буде проглашено културним добром.     "Елементи због којих би се Генералшатаб могао у време када их је поседовао и кандидовати са нивоа претходне заштите у проглашење за тзв. културно добро и споменик културе, у процедури која је законски позната по Закону о културним добрима, сада више не постоје", рекао је Ивановић за Танјуг.     

Он је подсетио да је Генералштаб тек 2005. године проглашен за културно добро, а то је шест година након губитка критеријума, који су са аспекта службе заштите, односно валоризације, можда некада и постојали, како би овај објект био предложен, потом и процедурано проглашен за споменик културе.     

"Критеријуми на основу којих Генералштаб као архитектонски објекат може да буде актуелан као кандидат за споменик културе су нестали потпуно. Функционалност унутрашњег простора конкретног објекта је потпуно нарушена, а и ситуација функционалности спољних веза, унутрашњих улица такође су изгубљене, а то су важни критеријуми за објекат да се кандидује као елемент валоризације за културно добро", рекао је Ивановић.     

"Чак и да је Генералштаб кандидован, када је све ово постајало, пре бомбардовања, питање је да ли би прошао, кроз комисије и све остало, да буде вреднован као културно добро", истакао је саговорник Танјуга.          

Према његовим речима, сада када овај објект више нема елемента да буде културно добро и критеријуме које га сврставају у повлашћен статус простора, службе заштите су дужне да одреагују.     

"Овај објект је, да будемо искрени, симбол једне идеологије, једног политичког тренутка, једног режима", рекао је Ивановић.     Он је нагласио да сматра да његове колеге који говоре да је овај објекат и даље културно добро нису уско специјализовани стручњаци и не размишљају о основним правилима заштите споменика културе.     

"Када нешто штитите, када је објекат у питању, ви не штитите само објекат који је кулиса или завеса, већ штитите архитектонско просторно и грађевинско конструктивно остварење које тек такво са својим непроцењивим окружењем може конкурисати за повлашћен статусу простора", рекао је Ивановић.     

Истиче да Београд није ни Рим, ни Фиренца и да сви морамо бити свесни чињенице да престоница Србије има своје особености и просторне доминанте које треба штитити.     

"Није све што је старо вредно. То је јако битно да знамо", наглашава Ивановић.     

Он је на питање шта он као архитекта и конзерватор мисли да би требало да се уради са овим простором, на којима почивају рушевине грађевинских остатака Генералштаба, на углу Кнеза Милоша и Немањине улице, рекао да је интерес града и државе да ову локацију вредну више стотина милиона евра приведе својој намени у складу са простором који постоји.     "Да се ја питам, треба да се врло детаљно, технички, архитектонски све фотодокументује и сачува, објекти поруше и распише јавни међународни конкурс за привођење објекта, односно земљишта намени, или како већ држава или град Београд процени да је интерес града", рекао је Ивановић.     

То би, како је додао, подразумевало да конкурсне комисије и све остале стручне екипе које би тај процес водиле на челу са градским и републичким службама заштите, пронађу адекватно решење које би задовољило снагу локације али истовремено и прекинули конфузије које се стварају лаичким и нестручним тумачењем свега што се дешава у вези Генералштаба.     

Ивановић је, на питање да ли у свету има сличних примера, казао да нема, прецизирајући да мисли на третман и приступ да се овакви проблеми реше.     

"Ми смо можда једна од ретких држава и престоница, да кажем на нивоу Европе, која у строгом центру града има седиште и упориште војног карактера и места обучавања по том питању. Надам се да смо са ратовањем и са бомбардовањем прекинули, али морамо да размишљамо о томе да је Београд европска метропола која мора живети пулсом свог времена", рекао је он.     

Истакао је и да Београд мора да се развија, да чува старо, али да се интегрише са многима и да, како је нагласио, треба бити "реалан и стручан за коментарисање овако шкакљивих тема које, нису политичке и нису тема за политичке странке већ за струку и за економску способност".     

Он је казао и да он даљи развој Београда види у правцу онога што често превиђају сви, а то је да је "град синтеза, пракса, функција и ресурса, а не механички збир сектора".     

"Простор не трпи секторски приступ. За деловање у простору мора да постоји биро који се зове биро главног градског урбанисте или биро државног урбанисте који ће ка себи привући све што се зове струка и наравно дати му мандат. Све време тимови морају да раде, јер као што простор тражи тимски приступ, тако и струка мора да буде еквивалентна с друге стране, али да буде рационална и не емотивно везана за неке тренутке који нису довољни да нешто сачувам", објаснио је архитекта.     

Он је нагласио и да не жели да се његово мишљење око целе ове ситуације политизује већ, како каже, да се цео проблем премести са поља политике у зону струке и економије.     

Министар грађевинарства Горан Весић изјавио је у петак за Танјуг да има неколико заинтересованих компанија које желе и виде могућност да инвестирају у локацију на којој се налази зграда Генералштаба у Београду оштећана у бомбардовању 1999. као и да никакав договор још није постигнут нити документ потписан, и да су неистините тврдње да постоји намера да се поклони то државно земљиште.     

Бивши специјални изасланик САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел изјавио је да ће пројекат преуређења зграде бившег Генералштаба Војске СРЈ ''претворити симбол сукоба у мост пријатељства и обнове''.     

"Пројекат светске класе биће у Београду од америчких инвеститора, међународних инвеститора. У питању је пословни простор, станови и хотел са пет звездица. Направили смо мост који ће обележити првобитног архитекту пројекта и симболику пријатељства са Западом. Меморијални комплекс ће се градити кроз конкурс - затражићемо од појединаца да доставе предлоге за спомен обележје. То ће бити начин да се гледа у будућност и изгради мост пријатељства и обнове",навео је Гренел.     Он није могао да потврди када ће изградња почети, јер како каже то зависи од коначних дозвола.     

"То зависи од коначних одобрења. А онда се надамо у наредне две године. Дакле, пословни и јавни простор, станови, хотел и меморијални центар", рекао је Гренел и додао да је Београд данас један од најузбудљивијих и најживљих градова на свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације