РИГОРОЗНЕ КАЗНЕ ЗА ПЉАЧКУ: Устанички законик о примању мита, увреди државе и клевети цркве

УЗ РАТНЕ успехе устаника рађала се српска нација и њој одговарајућа буржоаска држава, као битне "иновације" првог устанка.

Портерт Вука Стефановића Караџића из 1816. године , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

У основи, настајала је нова друштвено-економска формација. Јер, сељаштво је у бунама ("ребелијама"), свесно или несвесно, утирало путеве развоја капитализма и грађанског друштва.

Све се то на неки начин види и кроз законске регуле. У Карађорђевом Криминалном законику (као могући датуми доношења помињу се 1807. и 1810), који има 41 члан, третира се примање мита где се налазе и одредбе о увреди државе и владе, прописи о хајдучији, о увреди или клевети свештеника, старешине и трговца. У четири прописа о миту, два се односе на судијско подмићивање, један на подмићивање у војсци и један на подмићивање свештеника.

Како би се спречила евентуална злоупотреба судија и суда, у деветом параграфу Карађорђевог закона је стајало: "Старешина, војвода, капетан, кнез, судац буди кога чина, који би се усудио кому судити по атеру или по пизми или по кумству, или по пријатељству или по сродству или по миту, тај ће се сваки пред целим народом изобличити за разоритеља правде народне, и онакови по читавој сведоџби лишиће се својега званија, а од кога би мито и глобу узео, срамотно пред народом вратити."

Војвода Петар Николајевић Молер , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Међутим, и сам Карађорђе није био имун на то. Једном приликом пише војводи Вулу Илићу "да промени писара магистратског и члана Радивоја, ако су им неугодни", чак наређује и "да их не буде више на оном крају". С обзиром на то да је ово могло да се деси сваком судији, они нису водили толико рачуна о правди колико о интересима војвода и других старешина.

Док је Карађорђе формално уважавао жалбе оштећених Срба, с друге стране је допуштао својим момцима да заобилазе законе и судије. О томе белодано сведочи пример Саве Маринковића из Трнаве, "који је био напљачкао доста у Руднику", када је, како вели Вук Стефановић Караџић, "убијен (док је гонио људе на војску)", Карађорђе потом пошаље ноћу момке, те Савину жену измуче и опљачкају, па да не би одала те момке, закољу је на кућном прагу.

ДА БИ ЗАТАШКАО ствар, Карађорђе подигне потеру, као бајаги да тражи лопове који су жену опљачкали па заклали. Не могавши да их нађе, заповеди попу Миловану из Трнаве да куне у Жабарској цркви ове зликовце, што поп и учини". Карађорђев закон је третирао "злоупотребу старешинства" јер је највећи део опљачканог плена завршавао у рукама војвода - што одузимањем од потчињених или пак непоштеном деобом плена. То је последичило буном обичних војника "па да би се бар формално, стало на пут таквом понашању старешина" чланом десет Карађорђевог законика предвиђено је кажњавање старешине који би присвојио оно што је војник на сабљу освојио. (Члан 10: "Који би старешина или који му драго од војнички управитеља усудио се добити пљачку на боју, коју војник добије, тај старешина војничком суду да се преда, да му се дело међу целом војском суди, и срамотно се вратити мора, и чина то јест старешинства свога да се лиши, и по том како прости војник да мора у кумпанији служити за кривицу, што је од своје браће отимао".)

Посебно је било вођено рачуна о старешинама који су злоупотребљавали свој статус и појединце ослобађали одласка у војску како би кулучили на њиховим имањима или због тога што је подмићени старешина пустио неког појединаца да напусти јединицу и оде кући.

То је третирано као издаја - такав старешина "подлеже суду војничком, и мора да плати сваком свом војнику, колико под командом његовом стоји, по онолико колико је од онога једнога узео, и унапред да се искључи из власти".

* * * * * * * *

Припреме за уређење државе и нови рат са Турцима

НА ПОЧЕТКУ 1808. године долази до оштрих сукоба Карађорђа и појединих српских старешина, војвода Првог српског устанка. Војводе као Јанко Катић, Васа Чарапић, Ђуша Вулићевић, Јаков Ненадовић, Милан Обреновић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, како вели Вук Стефановић Караџић, "нису ни у сну хтели да знаду да је Карађорђе њихов старешина, и да им он заповеда".

У јануару су се код Чардаклије састали Вожд, Доситеј и Родофиникин.

Том приликом Карађорђе је казао Родофиникину: "Ја ћу оставити Србију, ја не могу нити умем њом управљати, мој посао је ратовање са Турцима, друга дела не разумем."

Застава Првог српског устанка, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Међутим, од доласка Родофиникина интриге су међу старешинама "већма оживеле" и, "премда се тиме међусобно одношење старешина народних јако тровало", каже Лазар Арсенијевић Баталака, "и Карађорђе и Совјет нису узалуд стојали". Током 1805/1806. године гину Јанко Катић, Васа Чарапић, Ђуша Вулићевић, тако да је стицајем тих околности положај Карађорђа у односу са војводама постао за њега доста лакши. Говорећи о 1808. години Вук Стефановић Караџић вели у једној реченици да су Срби тада "постављали у земљи различне уредбе и приправљали се за нови рат". Такође, Карађорђе је уложио велики - "мада узалудни" - напор да ослободи Совјет снажног утицаја руског конзула Родофиникина и да га потчини себи.

Карађорђе је 8. децембра 1808. године "о Светом Климентију, патрону свом" у Тополу позвао многе војводе и угледне Србе и у "течају тога тродневног гошћења осим весеља" учини се договор да се о Светом апостолу Андреју Првозваном, 13. децембра, у Београду одржи главна скупштина и да, што се овде у Тополи договоре, у Београду "свенародно дејство произведе". На Вождовој слави је договорено: да се Карађорђе по трећи пут "за врховног предводитеља и господара над Србијом, с наследством у закону његовом мушком потомству, прогласи, и једним актом од скупштине призна"; да Карађорђе у споразуму и договору са Совјетом народним "у делима, тицајући се земље и народа, ради"; да Карађорђе за врховни суд народни призна Совјет народни "и за такав у свој земљи прогласи".

Тако је и било.

У акту број 1311. - који Стојан Новаковић назива Уставни акт обнародовања - потписаном у Београду 26. децембра 1808. године - поред осталог наводи се:

I. Совјет Народњи, сви коменданти, војводе, кнезови и сав народ признајемо господара Кара-Георгија Петровича и његово законо [мушко] потомство за первог и верховног сербског предводитеља, којему се сви обешчавамо верни и његовој заповести покорни бити, а он, господар Георгије Петрович, обешчава се за сав народ отеческу бригу носити и Совјет народњи за верховни земље суд препознавати.

II. Све заповести издаваће Господар Георгије Петрович преко Совјета Народња и у договору са Совјетом Народњим. Свака наредба која се закључи, ако ће на обшту ползу да буде, то је нужно да се по заповести изврши онако као што је заповеђено. Ово другачије не може бити.

Константин Родофиникин, шеф руске мисије у Србији , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

[.] Зато, дакле, даје се на знање сваком кому надлежни знати да ће се одсад наредбе и заповести издавати од верховног господара преко Совјета Народњег. Совјет Народњи пак издавати ће заповест на первог од нахије коменданта, који ће после примљену заповест на подчињене себи властнике издавати и од њих совршеније заповести изискивати за које ће ответ Совјету Народњом давати."

Препоручујемо

Друштво

0 2

ОТВАРАЊЕ ВРАТА ПАКЛА, СИМУЛИРАЊЕ СЛОБОДЕ ШТАМПЕ - КУПЉЕНИ НОВИНАРИ: Како политичари, тајне службе и финансијски магнати управљају масовним м

09. 01. 2024. у 23:53

Друштво

0 1

ПРВИ СРПСКИ НОВИНАР И УСТАВОТВОРАЦ: Димитрије Давидовић је вишеструко задужио наш народ

31. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

ХРАБРИО НАРОД СВОЈИМ ЈУНАЧКИМ ДЕЛИМА: Ослобођење и обнова државе окосница политичке мисли Црног Ђорђа

29. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 5

УТИЦАЈ ПРЕЧАНСКИХ СРБА НА УСТАНИКЕ: Ратни планови за уједињење свих Српских територија

28. 12. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације