ОКО 3.000 НАСЕЉА НЕСТАЋЕ ДО ПОЛОВИНЕ ВЕКА: Попис пољопривреде, као и попис становништва, показао је да је већина села на рубу опстанка

В. Црњански Спасојевић

02. 02. 2024. у 07:00

ОКО 3.000 од укупно 4.720 насеља у Србији нема никакву демографску будућност, каже за "Новости" демограф Иван Маринковић. У питању су махом засеоци и села са максимално 500 становника. Са падом броја сеоских домаћинстава опада и број пољопривредних газдинстава, па је логично да се за последњих пет година бележи смањење од 10 одсто, које је показао попис пољопривреде, а то је 50.000 газдинстава мање него што је било. До средине века, већина малих села - нестаће.

ОКО 3.000 НАСЕЉА НЕСТАЋЕ ДО ПОЛОВИНЕ ВЕКА: Попис пољопривреде, као и попис становништва, показао је да је већина села на рубу опстанка

Фото О. Радошевић

- Имамо изузетно велику мрежу села са мало житеља, посебно у источној и јужној Србији, која су настала од збегова пред Турцима. Нека од њих никада нису имала више од 100 становника. Таква села се гасе, а и она нешто већа немају шансу за ревитализацију. Насеља су исцепкана, без потребне инфраструктуре, ту ни мигранти неће долазити да их оживе и са тим морамо да се помиримо - каже Маринковић.

Нешто другачији случај је са војвођанским селима, која су плански прављена, али и она, примећује наш саговорник, доживљавају депопулацију.

Фото: Дизајн центар Новости

Попис пољопривреде 2023. показао је да су највеће површине ораница и башта заступљене су у региону Војводине (55,8 одсто), док су воћњаци највише заступљени у региону Шумадије и Западне Србије (54,9 одсто). Број воћњака је, у односу на 2018. годину, када је рађена анкета о пољопривредним газдинствима, порастао за 9,7 одсто, док је број винограда мањи за 11,1 одсто, иако климатске промене иду у корист гајења винове лозе.

Према Маринковићу, највећу шансу да опстану имају села у близини градова, која су добрим саобраћајницама повезана са центрима, и имају добру инфраструктуру и садржаје. У нека од тих "урбанизованих" насеља све више се пресељавају они који беже из градова, али се они ретко и спорадично баве пољопривредом.

Будући да су индивидуални пољопривредници, којих има далеко више него правних лица и предузетника, све старији, реалност је да ће се смањити и производња хране. Прошлогодишњи попис становништва показао је да у Србији живи 1.468.000 људи старијих од 65 година, од чега су око 60 одсто старије жене. Од њих опет, 336.000 старијих жена живи на селу. У јужној и источној Србији их је 94.000. Села у којима доминира такво становништво природно се гасе, а Маринковић примећује да ће се угасити и она у којима нема жена у фертилном добу.

Фото: Дизајн центар Новости

Све ово су изазови са којима Србија мора да се суочи када, ове године, буде правила Стратегију пољопривредног развоја, јер претходна, прављена за период 2014-2024. године, истиче.

- Морамо да водимо рачуна да не постанемо зависни од увоза хране - каже агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић. - Уз ваздух и воду, храна нам је најважнија. Ако се овај пад настави, за четврт века готово да нећемо имати сточарство, а оно је "тешка индустрија" пољопривреде. Жалосно је да пољопривредно домаћинство у Србији просечно има само једну краву, као и да је број грла свиња мањи за трећину. Коришћено пољопривредно земљиште смањило се за 6,5 одсто у пет година, а од 1960. до 2012, када је рађен претходни попис пољопривреде, смањио се за милион и по хектара. Ти изгубљени хектари могли су да хране додатних седам и по милиона становника!

У 463 МЕСТА НИЈЕДНОГ ДЕТЕТА

ПРЕМА Маринковићевим подацима, без деце (малолетних) је 463 насеља у Србији. Чак 55 насеља нема женско становништво, а 315 нема женско становништво које је у фертилном периоду (15-49), док 545 нема женско становништво у оптималном репродуктивном добу (20-34). У 2.894 насеља број старијих од 60 година је двоструко или више већи од броја млађих од 19, а 168 насеља нема становништво млађе од 50 година.

Он додаје да је највећа бољка наше пољопривреде уситњеност газдинстава и недостатак организовања на националном нивоу. Како примећује, број кошница је у порасту не само због потражње за медом, већ и зато што пчелари једини имају секторску националну организацију.

- Да би нам опстало село, мораћемо да почнемо да извозимо прерађевине, уместо робе у ринфурзи - закључује Шеварлић. - Извозимо соју, кукуруз и пшеницу, уместо да кукурузом без ГМО хранимо стоку. Цена таквог меса и млека изузетно је висока. Светли пример су регион Шумадије и Западне Србије, где је најмањи пад и броја газдинстава и пољопривредне производње.

Пољопривредом се бави 57,6 одсто мушкараца и 42,4 одсто жена, од укупно 1.150.653 пољопривредника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)