Друштво

ФЕЉТОН - ЦРНА ГОРА ГА ЈЕ НАЈИСКРЕНИЈЕ ОЖАЛИЛА:У време владавине Шћепана Малог ударени су темељи црногорске државности

Др Јанко Ницовић

04. 01. 2024. у 18:00

ИАКО није пристајао на општи устанак против Турака, Шћепан Мали је крајем јуна 1770. године, са одредом Црногораца покушао да заузме Бар, али без успеха и уз одређене губитке.

ФЕЉТОН - ЦРНА ГОРА ГА ЈЕ НАЈИСКРЕНИЈЕ ОЖАЛИЛА:У време владавине Шћепана Малог ударени су темељи црногорске државности

Неколико месеци раније Шћепан је тешко рањен услед експлозије мине приликом градње пута. После тога, трајно се повукао у Црмницу, у Брчеле. Од тада Шћепан Мали није био више она неприкосновена личност која све контролише. Ту чињеницу су покушавали да искористе владика Сава и главари да би народу наметнули свој утицај. Августа исте године владика Сава немерава да пошаље једну делегацију Орлову и Долгорукову. У делегацији су били сердари Иван Петровић, Јован Ђурашковић, Марко Тановић, потпуковник Иван Петровић и капетан Георгије Радоњић. У писму које су носили не тражи се ништа конкретно, већ се само тражи да Русија не остави Црну Гору. Ова делегација, колико је познато, није отпутовала код Орлова, али је познато да од ове акције почиње јачање гувернадура Јована Радоњића, чему је посебно допринео владика Сава, када му је 1770. год. издао потврду којом се признаје наследност гувернадурског звања у његовој породици.

Шћепан је , такође, настојао да обнови односе са Русијом. У пролеће 1771. године успоставио је нешто чвршће везе са Русијом преко архимандрита Теодосија Мркојевића, Петра Бјеладиновића и Михаила Табанџије. Ипак, ни ови контакти нису дали за резултат устанак и рат са Турцима што је, иначе, био њихов главни циљ. Следеће године, ширене су гласине да ће руска флота помоћи Шћепану Малом да се одлучи за напад у правцу северне Албаније. Цела 1772. године протекла је без значајних веза између Шћепана и Русије.

Сличне вести о доласку Руса у Боку ширене су и касније, али су оне биле више производ страха млетачке стране од веза између Русије и Црне Горе, него стварна могућност или осмишљени ратни план.

ЗА АУТОРИТЕТ Шћепана Малог међу племенима, на простору Црне Горе и Брда, био је значајан долазак руског изасланика Савића Барјановића (1772), некада световног лица, пореклом из Црне Горе у руској служби. Он је донео инструкције руског двора да се за господара Црне Горе мора прихватити Шћепан Мали. Ради објаве ове наредбе одређено је да буде одржан збор на којем је један војвода из Црмнице изабран на чело одреда од 80 војника, који су имали улогу да штите Шћепана Малог и да му помажу приликом дељења правде. Такође, по наређењу Шћепана Малог било је одлучено да се упути једна делегација за Русију на челу са владиком Савом. Али, од те најављене делегације није било ништа, мада су везе са Русијом настављене и даље.

Млечани и Турци су, са великом пажњом, пратили активности Шћепана Малог. Било им је сумњиво зашто га још увек Долгоруков није отерао из Црне Горе, када је за њега отворено говорио да је самозванац и варалица. То, што је Шћепан Мали остао и даље као црногорски “цар”, уверавало их је да је он био главни фактор који је могао, па макар и у малој мери, ујединити црногорска племена и покренути их у рат са Турском. Бојећи се превеликог руског утицаја у Црној Гори преко овог самозванца, а ценећи његову популарност у народу, скадарски везир Махмут паша Бушатлија потплатио је неког Грка Паликарду, којег су Црногорци звали Станко Клазомуња, који је био Шћепанов слуга, да га убије на спавању. Он је одсекао главу Шћепану Малом 22. октобра 1773. год. и заједно са својим сународницима побегао у Скадар. (Тај Грк Паликарда био је побуњеник из Мајне и као заробљеник са својом сестром или кћерком и једном групом сународника, доспео је у Улцињ. Одатле, са неколицином Грка побегао је у Црмницу где га је Шћепан узео у службу као слугу.)

ИЗВЕСНО време, сумњало се да је поп Мојаш Пламенац платио овог Грка да изврши ово убиство. Црна Гора је искрено ожалила Шћепана Малог. Предлагано је да једна делегацијајави руском двору да је убијен, а његово одело и оружје да се упути у Русију.

Сахрањен је поред цркве светог Николе у Брчелима. (Другачије пише Растислав В. Петровић, који каже да Шћепан Мали није сахрањен поред цркве светог Николе у Брчелима, него у њој. Код Црногораца су само кнез и владика сахрањивани у црквама, у великим гробницама украшеним ратним трофејима и упечатљивим натписом.

Такву почаст имао је и Шћепан Мали. Гроб му је био у тзв. “крипти" у коју се улази кроз отворе у поду олтарског дела цркве. )

У знак поштовања Црногорци су му подигли гробницу од земље високу четири стопе, прекривену црвеном свилом, а изнад ње су стално гореле свеће.

„Тако је завршио свој живот овај човјек који је био увјерен да је доживио божје надахнуће и дошао у Црну Гору да изведе божју замисао. Али, изводећи божју вољу, он је извео људско дјело које није остало без трага и утицаја у Црној Гори. То је дубоко противуречно, али и историјски тачно”.

ШЋЕПАН Мали, државничким делом и посебношћу своје личности оставио је неизбрисив траг у историји Црне Горе, али су сви покушаји, међу којима има и много значајних, када је у питању његово порекло и идентитет остали безуспешни у одговору на питање ко је био Шћепан Мали. Загонетка Шћепана Малог није решена ни до данашњег дана. Он је и даље остао контраверзна личност. Историчари га представљају као варалицу и манипулатора и поред чињенице да су га Црногорци волели, а многи писци савременици, или временски њему ближи, приказивали су га као авантуристу и деспота. При томе, мистерија његовог порекла остаје предмет главног интересовања док се са мање пажње гледа на оно много важније, а то је шта је он учинио за Црну Гору. Иако његова владавина није дуго трајала неки резултати те владавине су били велики. Са Шћепаном Малим ударени су темељи црногорске државности. Племенска заједница која је до тада постојала, и која се формирала у претходним вековима, добила је неки свој оквир. Успео је да се као владар наметне Црногорцима, да их измири и сузбије крвну освету. За кратко време створио је поредак у земљи, установио суд и гвардију и прве институције општеплеменског карактера.

У томе је његова величина и у томе се слаже већина историчара. Међутим, када је у питању порекло Шћепана Малог долази се до закључка да нема ниједне чињенице на основу које би се са сигурношћу могло то утврдити. Његово порекло остало је загонетка, не само његовим савременицима, него и каснијим генерацијама. Његова личност, идентитет, околности доласка и његова смрт до данас су остали мистерија, иако су његов лик и дело живели у колективном памћењу Црногораца одакле су ушли у народну поезију, али и у прве исто- ријске књиге.

НЕОБИЧНО СВЕДОЧЕЊЕ

АЕРХИМНДРИТ Авакум Милаковић, који се често састајао са Шћепаном Малим и заједно са њим ишао на нека путовања, оставио је занимљиво сведочанство. Једном приликом је са Шћепаном био у посети Котору, који се тада налазио под Млецима. Када су прилазили кроз градске капије "цар Шћепан“ је наводно видео двоглавог орла, ког је назвао "грб српског краља Стефана" и кренуо да плаче услед емотивног набоја.

СУТРА: ПОРЕКЛО ШЋЕПАНА МАЛОГ ОСТАЛО ЗАГОНЕТКА ИСТОРИЈЕ