ЗАШТО УЧЕНИЦИ ИМАЈУ ОСРЕДЊА ПОСТИГНУЋА НА ПИСА ТЕСТУ Ђаци нису гладни знања

СЛАБА постигнућа наших ђака на ПИСА тестирању на ком је проверавана математичка и читалачка писменост, а тестирана и знања из науке, нису изненадила наставнике који се сваки дан у учионицама суочавају са оваквом реалношћу. Знање које су показали на тестирању из све три дисциплине омогућило им је да се пласирају једва на средини табале на којој заузимају 40. место у читању и науци и 42. у математици. У тестирању је, иначе, учествовала 81 држава.

Фото Илустрација В. Н.

Професор Математичког факултета у Београду Миљан Кнежевић каже нам да је овакве резултате - очекивао.

- Ученици из Србије остали су испод просека у математичкој, читалачкој и научној писмености, а оно што се прво да приметити јесте да су постигли резултате за нијансу боље него 2018. године - каже проф. Кнежевић. - Иако смо у том периоду, као и сви остали били погођени пандемијом изазваном ширењем вируса САРС-Ков2, резултат није охрабрујући, нити је за утеху.

Проф. Кнежевић упозорава да представници власти и Министарства просвете морају хитно да реагују како би се у будућности постизали неупоредиво бољи резултати. Наглашава да је потребно истаћи важност подизања нивоа комплексног мишљења и функционалне писмености код ученика, као и примену стечених знања у реалним животним ситуацијама.

- Паралелно с тим, апсолутно је неопходно много побољшати услове за рад у основним и средњим школама, као и положај просветних радника, који су током претходних година изгубили елан, али и жељу и вољу да уопште раде у образовном систему - каже проф. Кнежевић.

Наш саговорник наводи да је потребно обратити пажњу на уџбенике, брижљиво бирати и њих и осталу литературу и не дозволити да се у то мешају економски интереси.

- Морају нам бити важни искључиво стратешки интереси наше државе, а то је образовано и функционално друштво, које једино може обезбедити економски и технолошки напредак - истиче овај професор. - Потребно је, такође, децентрализовати стручну обуку учитеља и наставника, те редовно организовати стручна усавршавања по регионима.

А, где је проблем што су резултати у читалачкој писмености, такође, осредњи питали смо Ивану Пешко, наставницу српског језика у ОШ "Бора Станковић".

приватна архива

- Резултати ових тестирања из године у годину остају поражавајући - каже наставница. - Понекад ми делује да смо навикли да будемо лоше позиционирани, па више и не обраћамо пажњу на резултате који нам узастопно поручују исто: да наша деца не воле да читају, да нису навикли да читају и да, нажалост, више не умеју да читају.

Она сматра да је то резултат лоше комуникације коју ученици имају међусобно, са родитељима, наставницима, околином.

- Књижевна дела нису важна и наизглед нису корисна тема, те због тога нису нарочито привлачна новим, прагматичним генерацијама - оцењује наша саговорница. - Деца више нису сигурна шта књижевност може њима да поручи, нису научена истраживачком читању. Са друге стране, књига изискује пажњу, посвећеност, концентрацију, машту, стрпљење... Чини ми се да је стрпљење најважније, а оно прилично недостаје данашњим ученицима.

Ова наставница сматра да би било драгоцено када би у основним школама били раздвојени књижевност и граматика. Каже да би у таквим околностима наставници могли да посвете више времена књижевној интерпретацији, па би и ученици били оспособљени за активно читање.

- Уместо промишљања о прочитаном, значајан број ученика заврши основну школу, у којој су књижевна дела проучавали на тај начин да су одређивали само род или књижевну врсту - појашњава Ивана Пешко. - Упознајем и децу која тврде да на настави матерњег језика обрађују само граматику. Последице таквог рада остају неисправљиве. Ученици стижу у средњу школу, где се упознају са класицима светске књижевности и нису у стању да говоре о прочитаном, пошто никад нису научили тако нешто да раде. Због тога настојим да објасним ученицима да разговор о књизи подразумева саставни део читања и да читање превасходно подразумева комуникацију, прво са светом књиге, потом са самим собом, а након тога са остатком универзума. Уколико детету не објаснимо на који начин читање одређује његово мисаоно сазревање, онда немамо право да будемо разочарани у његов неуспех.

приватна архива

Она сматра да не могу наставници језика остати сами у тој борби. Каже да је главно питање колико се на читалачкој култури инсистира у породицама и друштву.

- Наша очекивања формирају ученичке изазове, а ако су наша очекивања слаба, онда ни резултати којима ученици теже не могу бити задовољавајући - каже Ивана Пешко.

Препоручујемо

Друштво

0 0

"ДАНАС СТОЈИМО НА ТЕМЕЉИМА КОЈЕ НИСМО САМИ ПОСТАВИЛИ" Патријарх Порфирије: Храм Светога Саве духовно средиште нашега народа

28. 06. 2026. у 07:43

Друштво

0 2

ВИДОВДАН СЕ СМАТРА ПРАЗНИКОМ НАД ПРАЗНИЦИМА: Верује се да се на данашњи дан бележи судбина, једна ствар посебно битна за жене

28. 06. 2026. у 07:35

Друштво

0 0

КОЈА БИЉКА СЕ БЕРЕ ВЕЧЕ УОЧИ ВИДОВДАНА? Верује се да лечи, користи се 28. јуна рано ујутру! Ево шта се дешава тачно у поноћ

27. 06. 2026. у 20:42

Друштво

0 0

СВЕШТЕНИК ОБЈАСНИО: Које жеље вам Бог никад неће испунити, ма колико се молили

27. 06. 2026. у 17:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације