БЛИЖИ СЕ КРАХ НАЈЈАЧЕ ЕВРОПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ: "Ако овако наставимо - пропашћемо, нико неће имати посао"

БРОЈНИ угледни менаџери, економисти и предузетници отворено траже повратак на 40-часовну радну недељу у индустрији, без прилагођавања плата, упозоравајући да земља ризикује губитак конкурентности и масовно затварање фабрика.

Фото: ordnas, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

У Немачкој је избила жестока расправа о радном времену. Бројни угледни менаџери, економисти и предузетници отворено траже повратак на 40-часовну радну недељу у индустрији, без прилагођавања плата, упозоравајући да земља ризикује губитак конкурентности и масовно затварање фабрика. Дебата је добила на интензитету након што је Ларс Брзоска, директор логистичког гиганта Јунгхајнрих, јасно поручио: „Морамо да се вратимо на 40-часовну радну недељу у индустрији, без прилагођавања плата. Морамо поново да повећамо продуктивност. Они који желе више да раде, треба да имају ту могућност. Ако овако наставимо, пропашћемо и на крају нико неће имати посао.“

Ситуација у Фолксвагену најбоље показује озбиљност проблема. Компанија планира укидање до 100.000 радних места широм света, а четири фабрике, у Хановеру, Емдену, Цвикауу и Некарсулму, налазе се пред затварањем или драстичним смањењем производње. Надзорни одбор требало би о томе да расправља 9. јула. Сличне мере најављују и други гиганти. Мерцедес одлаже исплату посебних тарифних додатака до 2027. године и преговара са радничким саветом о дужем радном времену без додатне накнаде. Профит компаније преполовљен је 2025. године на 5,3 милијарде евра, а у првом кварталу 2026. пао је за још 17,2 одсто. Бош такође пролази кроз турбулентан период, долази до промене у руководству, а сарадња са Фолксвагеном на развоју аутономне вожње, вредна 1,5 милијарди евра, налази се на ивици пропасти, пише Фокус онлајн.

Немачка индустрија суочена је са високим трошковима рада. Према подацима Института немачке економије, јединични трошкови рада у Немачкој 2024. године били су 22 одсто изнад просека 27 упоредивих земаља. Један сат рада у индустрији у просеку кошта 45 евра, односно 49,50 евра у прерађивачкој индустрији, што је знатно више него у већини европских земаља.

Економисти се слажу са менаџерима. „О више слободног времена можемо да разговарамо само ако расте благостање“, поручио је директор Ифо института Клеменс Фуст. Директор ИВ института Михаел Хитер предложио је чак 42-часовну радну недељу, док је економисткиња Моника Шницер изјавила: „Не може се за 35 сати постићи исто што и за 40 сати.“ „Било би добро да се већи број запослених врати на око 40 радних сати недељно“, рекао је председник Удружења послодаваца Рајнер Дулгер.

Председник Гезамтметала Штефан Волф већ годинама тражи дуже радно време и одбацује идеју четвородневне радне недеље уз пуну плату. Расправа више није само питање синдиката и послодаваца. Канцелар Фридрих Мерц залаже се за флексибилније радно време, док министарка привреде Катарина Рајхе сматра да расправа о четвородневној радној недељи и равнотежи између посла и приватног живота у овом тренутку није приоритет.

Немачка се тако суочава са кључним питањем: може ли да задржи високе плате, краће радно време, велике социјалне доприносе и строге прописе, а да истовремено остане конкурентна на глобалном тржишту? Многи менаџери упозоравају да ће, ако се ништа не промени, фабрике једноставно нестати.

(Вечерњи лист)

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Економија

0 0

ПУТИН МОЖЕ ДА НАКРИВИ КАПУ: Сјајне вести за Русе

01. 07. 2026. у 20:27

Економија

0 0

Новосађанин хтео да плати новчићима, продавац одбио - шта каже закон

01. 07. 2026. у 19:56

Економија

0 0

ИСПЛАТИЛИ ИМ 600 ЕВРА ВИШЕ: Стотине радника обрадовала плата, али сада морају да врате све

01. 07. 2026. у 17:49

Економија

0 0

ПРОБЛЕМ ЗА ТУРСКУ: Извоз нагло опао

01. 07. 2026. у 16:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације