ЦРНА ЈЕСЕН ЗА ПРАВОСЛАВНЕ РОМЕ: Крајем октобра и почетком новембра 1941. већина је завршила у логорима Топовске шупе и Сајмиште
КРАЈ октобра и почетак новембра у историји страдања у Србији остаће забележени као дани када је, 1941. године, велики број Рома насилно изведен из својих домова у Београду и одведен у логор Топовске шупе, на Аутокоманди, одакле ће отићи у смрт. Њихове жене и деца нешто касније биће спроведени у логор на Старом сајмишту. Оно што је за Србе геноцид, за Јевреје холокауст, за Роме је самударипен.
Музеј жртава геноцида
Историчар др Милован Пизари подсећа у делу "Страдање Рома у Србији за време Холокауста", а Музеј жртава геноцида преноси, да су 27. октобра 1941. ромске породице из Јатаган мале, у Београду, отишле, као и свако вече, на спавање. За многе је то било последње заједничко вече. Неколико сати касније, пред саму зору, српски жандарми, по наређењу немачких окупационих власти, упали су им у куће. Мушкарцима су рекли да се облаче, да морају да секу шуму и да ће се брзо вратити. Уместо тога, одвели су их најпре у локалну полицијску станицу, а после у Топовске шупе.
Наредних дана ухапшени су мушки Роми из Маринкове баре, Миријева, са Пашиног брда, Звездаре, Чубуре... Сабијени у логор, смештени су на места Јевреја који су стрељани претходних дана, а, према неким сведочењима, немачки стражари су се иживљавали над њима. Спалили су им и музичке инструменте, које су многи понели. У логору су остали тек неколико дана, у неким случајевима само један, а чешће три. Онда би их, изјутра, почетком новембра, спровели у већим групама улицом Франша Д Епереа до раскршћа Мостар, а затим у непознатом правцу.
Фото А. Севановић
Верује се да су стрељани са Јеврејима, у Јабуци код Панчева. Њихове жене и деца месец дана касније одведени су у логор на Сајмишту. Укупан број Рома страдалих у овим трагичним догађајима процењује се на 1.000 - 1.500.
У књизи Милован Пизари преноси изјаву Милене Станковић:
,,29. октобра 1941. г. приликом извршеног опкољавања Маринкове баре од Немаца, упали су у наш стан у Зајцовој ул. 9 два агента и жандарма С.Д.С. и захтевали да се одмах спреме мушкарци који су се затекли у стану. Мој муж Велимир Станковић, радник О.Г.Б, 53 год. стар, ожењен, 1 дете, рођ. на Убу, зет Живорад Радосављевић, музикант, 20 год. стар, рођ. у Мељаку, ожењен, отац троје деце, и Жика Матић, радник у О.Г.Б, 20 год. стар, ожењен, отац двоје деце, оба рођена на Убу, сви вере православне, српске народности. Из стана су одведени у логор код Аутокоманде, где су после два дана задржавања, отерани у непознатом правцу. До данас нисам од њих примила вести."
Препоручујемо
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)