Друштво

БЕЗБЕДНИ ДРУМОВИ СПАСАВАЈУ ЖИВОТЕ: Шта све предвиђа Стратегија безбедности саобраћаја

В. Црњански Спасојевић

30. 10. 2023. у 17:41

УКОЛИКО се остваре циљеви Стратегије безбедности саобраћаја 2023-2030. године, коју је усвојила Влада, и ако не страда ниједно дете на путу, а број погинулих и тешко повређених се преполови у односу на 2019. годину, у Србији ће бити спашено 1.382 живота, међу којима 68 деце.

БЕЗБЕДНИ ДРУМОВИ СПАСАВАЈУ ЖИВОТЕ: Шта све предвиђа Стратегија безбедности саобраћаја

Ово су процене Агенције за безбедност саобраћаја, чији су стручњаци, између осталих, радили на овом важном документу.

- Амбиција нам је да Србија буде међу 10 најбезбеднијих земаља Европе, према вредностима јавног ризика смрти и јавног ризика тешких телесних повреда у друмском саобраћају - каже за "Новости" Мирко Коковић, помоћник директора Агенције за безбедност.

- Уколико би се доследно пратио принцип "нулте толеранције", просечне годишње друштвено-економске последице (трошкови, губици и штете) саобраћајних незгода биле би значајно мање од 4,1 милијарду евра, колико сада износе.

Наиме, анализа спровођења претходне стратегије за период 2015-2020. године, показали су да је трошак једне саобраћајне незгоде са погинулима 3.273.909 евра, са тешко повређенима 498.591 евра, а са лакше повређенима 38.514 евра. Укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода годишње премашују четири милијарде евра, а у петогодишњем периоду Србија је на конто тога укупно изгубила 20,5 милијарди евра!

О изгубљеним животима да и не говоримо, будући да је сваки - непроцењив. У претходној Стратегији процењено је да ће реализацијом мера које је предвиђала бити спасен 2.121 живот, односно смањен број за 9.528 тешко повређених. Међутим, између 2016. и 2020. године, било је за 730 погинулих (од којих 66 деце) и 5.122 тешко повређених више него што је прогнозирано.

Нова Стратегија, објашњава Коковић, предвиђа функционалан систем безбедности саобраћаја у коме институције и појединци успешно сарађују и усаглашено делују.

МРАЧНА СТАТИСТИКА

ПОДАЦИ Агенције и МУП-а показују да је проценат употребе сигурносног појаса на задњем седишту само 19,1 одсто, да 0,68 одсто возача путничких аутомобила вози под значајним дејством алкохола, да је проценат прекорачења брзине 51,1 одсто, а проценат употребе система заштите за децу само 48,7.

- Предвиђа се пројектовање, изградња и одржавање путева тако да се најмање 75 одсто путовања обавља путевима са високим стандардима безбедности. Ићи ће се на то да просечна старост путничких и комерцијалних моторних возила буде испод 14 година, а култура учесника у саобраћају на нивоу најразвијенијих земаља Европе. Планира се и систем спасавања и збрињавања који максимизира могућност преживљавања и успешност медицинског опоравка повређених - поручује Коковић.

Ипак, када се све сабере, фактор "човек" има највећи утицај на настанак саобраћајних незгода, и то у око 95 одсто случајева, поручују из Агенције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације