Друштво

ФЕЉТОН - ВРЕЂАЊЕ И ИСМЕВАЊЕ ПОРЕКЛА ВОЂА РАДИКАЛА: Црква је одговарала републиканцима: "Опрости им, Боже, не знају шта раде"

Пише: Др Чедомир Антић

23. 10. 2023. у 18:00

АТМОСФЕРА у редакцији „Републике“ подстицана је наставком суђења аутору „Писма швајцарском краљу“.

ФЕЉТОН - ВРЕЂАЊЕ И ИСМЕВАЊЕ ПОРЕКЛА ВОЂА РАДИКАЛА: Црква је одговарала републиканцима: Опрости им, Боже, не знају шта раде

У последњим данима марта коначно је заседао суд чије су чланове, баш као и функционере полиције и укључене политичаре острашћени републиканци омаловажавали тако што су њихова имена и презимена писали малим почетним словима.

Очекујући потврду раније или чак доношење теже пресуде, уредници „Републике“ Васикић и Крчевинац, искористили су прилику да оптуженичку клупу претворе у говорницу.

Оптужени Васикић изјаснио се кратко и одлучно, док је Крчевинац одржао говор о тековинама „велике Француске револуције“, слободи штампе и важећем српском уставу.

Суд је коначно осудио Васикића на годину дана затвора. „Република“ је само могла да пренесе негодовање публике и демонстрације које су настављене у Кнез Михаиловој улици.

Поништавање полицијске забране тринаестог броја „Републике“ од стране суда, које се догодило истог дана, уредништво листа није видело као нешто више од циничног притворства: „Полицијску забрану Суд није одобрио. Зашто, није тешко погодити. Истог дана када су судије имале да прочитају пресуду нашем одговорном уреднику, требало је да домећу и решење којим се одобрава полицијска забрана, а они као добри хришћани и верна паства Митрополита Димитрија и владике Мелентија нису смели за један дан учинити два греха.“

ИНДИКАТИВНА је била мера републиканског огорчења. Оне које су у суду и политици сматрали непосредно одговорним за прогон Републике, вређали су и исмевајући њихово социјално и етничко порекло. Прве људе владе, углавном функционере НРС-а на челу са Николом Пашићем, представљали су као лажне величине. Међутим, именицу „суд“ су и даље писали великим почетним словом, као и чинове и имена црквених великодостојника. На другој страни, и црквена јерархија приметила је настанак републиканског покрета и, посебно, његов антиклерикализам. За разлику од владајућих политичара, непосредно је на њега и одговорила. У Архипастирској посланици објављеној о Великом посту епископ тимочки г. Мелентије, неколико пута раније спомињан на страницама „Републике“, рекао је: “Други опет проповедају да треба уништити монархијску управу, па засновати републику. Али им је на нишану прво вера и црква, те у својој бесомучности вређају и нападају и саме великане српског народа и племена, као, на пр. Св. Саву! Не зна човек шта да каже, за такве болесне умове и попале за Српство Србе?! Да ли да слегне раменима и рече: ’Опрости им, Боже, не знају шта раде’, или да им на чело стави печат народа и непријатеља цркве и Отаџбине наше, непријатеља васколиког Српства?!... С тога те, драга моја паство, упозоравам, да се чуваш те сувише слободоумне и слабоумне браће и боље рећи небраће наше, да их се клониш, да с њима немаш никакве заједнице, да њихове књиге, списе и листове не читаш, јер то и света црква забрањује: јеретичке – безбожне – књиге читати. Ко пак хоће, може их – а требало би по хришћански – одвраћати од тога погибаоног пута, којим су пошли и иду. Нема им успеха, онда их се клонити ка' живе ватре, мутне воде или кужна ваздуха. Кужна ваздуха или отровна задаха свак се боји и бега.

Безбожници су још гори него ли кужан ваздух. Они трују душе људске, духовно их убијају, коначно упропашћују. Стога св. апостол Павле и вели: ’човека јеретика – отпадника – по првом и другом савјетовању клони се, знајући да такав коначно и гријеши и сам је себе осудио. (Титу, III, 10, 11)’...“

РЕПУБЛИКАНЦИМА овај, „поздрав са златоносног Тимока (упућен од) доктора богословије из Осечнице“, није био драг. У следећем броју листа оцењено је како је посланица написана у „клерикалском хистеричном стилу“. Мотиве својих критичара из цркве видели су као последицу финансијских веза цркве са монархијском државом. Тврдње да су противни вери и српским традицијама одбацивали су као клевете. Позивајући се на самог Христа и његову тврдњу о „царству које није од овог света“ те обавезе да се "дâ цару царево а Богу Божије", те на верску и сваку другу трпељивост, критиковали су и одбацивали наводе из посланице. Веровали су и да је за победу антиклерикализма везана будућност демократије и цивилизације. Мишлеов цитат у рубрици „Републиканска философија“, зато су, иако се односио на Француску и њену сасвим другачију цркву, нашли за сасвим прикладан: „Реч свештеник значи монархија, реч учитељ значи република.“

Аутори „Републике“ били су критични према раду Богославије Св. Саве. Тврдили су да ова установа прогони слободно мишљење, телесно кажњава, физички исцрпљује (глађу и лошим животним условима) и морално упропашћава своје ученике. Зато су и подржавали штрајк ученика шестог разреда. Занимљиво је да су ученике, који су ипак слободном вољом изабрали да се школују за свештенички позив, саветовали да се боре против догме и позивали се на Доситеја Обрадовића, који је као млад напустио манастир. [...]

Крајем 1907. „Војни лист“ је објавио да ће бити промењене војничке заставе. Поред тога што ће убудуће свака носити и слику Св. Андрије Првозваног, одлучено је да ће ранију максиму „За краља, веру и отаџбину“ заменити краћа „За краља и отаџбину“. Против овога се јавно огласио и митрополит Димитрије. На другој страни, у „Републици“ је јављено да су „неки листови“ протестовали не само против верског већ и због династичког карактера одлуке да светитељ заштитник дома Карађорђевића буде на заставама државне војске. За републиканце окупљене око листа „Република“ јасно је било да девиза треба да буде она са којом ће сваки војник „знати за шта се бори и ради чега се жртвује“, она је гласила „За отаџбину“. [...]

РЕПУБЛИКА је престала да излази крајем маја 1909, после годину и по мукотрпног опстанка.

Као да је са мирним прихватањем анексије Босне и Херцеговине некако одумрла и она.

Свакако је њено гашење било у већој мери гушење, будући да је и после заустављања праксе забрањивања, уредништво указивало на отежaвање пословања новинa. „Република“ од свог почетка нису биле исплативе новине. Обновљена је закратко три године касније. У једином броју није био само измењен графички дизајн, који је постао сведенији и конвенционалнији. Теме су постале уобичајене, страначке. На првој страници, осим у наслову, нигде више нису споменуте ни република ни републиканска демократија. Теме су биле, пре свега, дневне, политичке, критиковали су „фузионашку“ владу, замерали јој мањак морала и демократије. Извештавали су о приликама на Балкану, као и o статусу странаца у Швајцарској. Мало су били слободнији кад је реч о позивању на књижевност.

Анализирали су Библију и пренели вести о конгресу „слободних мислилаца у Риму“, али далеко мање него у ранијим годинама.

Последњи број „Републике“, објављен после трогодишње паузе, уредио је Милан Лазић. И адреса новина је промењена, па је она из Баба Вишњине 33 премештена у Ратарску 37.

Последњи, али и претпоследњи број имали су и рекламе, на последњој страни: други само једну а први чак четрнаест.

"УЗИМАЊЕ СЛОБОДЕ

АКО у Краљевини Србији 1908. и није било много слободе, републиканци су је узимали више него што би се то икада могло очекивати. Вест о преком суду у Црној Гори "Република" је испратила кратким чланком. Заверенике против кнеза Николе означили су као "неколико несмишљених младића", чија осуда неће осујетити "револуционарну акцију у Црној Гори и Брдима. Али... варају се: мисао да су краљеви само својом смрћу корисни све више обузимље балканске духове".

СУТРА: СОЦИЈАЛДЕМОКРАТЕ ТРАЖЕ УСПОСТАВЉАЊЕ РЕПУБЛИКЕ