НАЈНОВИЈИ МОДАЛИТЕТИ ЛЕЧЕЊА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ: На Златибору је почео 24. конгрес кардиолога

УДРУЖЕЊА кардиолога Србије заједно са својим колегама из иностранства разговараће о актуелним кардиолошким темама, као што је превенција, дијагностика и лечење кардиоваскуларних болести на 24. конгресу кардиолога који је организован на Златибору. Више од 900 домаћих и страних стручњака говориће и о најновијим модалитетима лечења кардиоваскулраних болести.

Фото: Приватна архива

Један од уважених гостију биће и кардиолог, ректор Семелвајс Универзитета у Будимпешти, проф. др Бела Меркели, са којим наши кардиолози имају вишегодишњу сарадњу и који подржава циљеве Удружења кардилога Србије у Европским форумима.

Конгрес је намењен лекарима, медицинским сестрама и техничарима, на једном месту окупиће се водећи стручњаци који се баве превенцијом, дијагностиком и лечењем кардиоваскуларних болести, које су водећи узрок смрти у свету. Ситуација се не разликује ни у Србији, где је према последњим подацима 56 хиљада људи умрло од последица кардиоваскуларних болести, које чине чак 41,4 одсто свих узрока смрти.

- Као струка схватамо да је императив унапредити превенцију кардиоваскуларних болести. Наша земља се убраја у оне са изразито високим ризиком од оболевања од инфаркта срца, али и од можданог удара. Из тог разлога на конгресу ћемо имати мултидисциплинарне теме које су у тренду са новопрепознатим ризико факторима за кардиоваскуларне болести, као што су загађеност ваздуха и воде, са професорима Природноматематичког факултета из Београда и Новог Сада. Имаћемо и представнике удружења пацијената, који треба да буду максимално укључени у сопствено лечење и имају партиципаторну улогу у одлуци о терапији. Знамо и то, да без сопственог ангажовања и подизања свести о ризико факторима нема лечења, ни излечења. Позвани су и гости из иностранства, поделиће са нама своја искуства о најмодернијим кардиолошким модалитетима лечења – проф. др Анастазија Стојшић Милосављевић, председница УО Удружења кардиолога Србије.

У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест (АСКВБ). Готово 40 одсто одрасле популације изложено је ризику од АСКВБ, а забрињава и чињеница да се преко једне трећине (36 одсто) кардиоваскуларних смрти јавља се прерано код људи млађих од 70 година. Смртност од кардиоваскуларних болести је два и по пута чешће него смртност од малигних болести. Захваљујући познавању фактора ризика и њиховом сузбијању, а потом и лечењу у склопу секундарне превенције имамо продужен животни век болесника.

Пушење, неадекватна и недовољна физичка активност, неодговарајућа исхрана која доприноси поремећеном статусу холестерола, превасходно високим вредностима ЛДЛ холестерола, артеријска хипертензија и дијабетес су главни фактори ризика за настанак кардиоваскуларних обољења и свих компликација које изазивају.

- Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени. Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. То је разлог зашто би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде са 35, а жене са 45 година или раније уколико постоје друге придружене болести и уколико у породици постоји историја особа које су рано доживеле срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важно консултовати се са лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола и друге параметре и факторе ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље лечење – објашњава проф. др Стојшић Милосављевић.

Циљне вредности ЛДЛ холестерола у секундарној превенцији кардиоваскуларне болести су јасно дефинисане, али се ретко достижу у рутинској клиничкој пракси, јер пацијенти нису на адекватној терапији. Такође, услед неусклађености референтних вредности липидних параметара са кардиоваскуларним ризиком на лабораторијским извештајима, пацијенти су склони самоанализи истих на основу којих самостално процењују да ли су здрави или болесни. Уколико потпуно здрава особа има вредност ЛДЛ холестерола 2,6 ммол/л, то се сматра као добар резултат.

Међутим, исте толике вредности лошег холестерола нису добре за особу која је већ имала инфаркт миокарда. Према европским препорукама, код таквих пацијената лош холестерол мора да буде испод 1,4 ммол/л.

- Рана примена комбиноване терапије за снижавање холестерола је од изузетне важности, јер са њом значајно можемо да редукујемо кардиоваскуларни ризик. Нажалост, у много случајева болест није дијагностикована све док не дође до срчаног или можданог удара. Ту имамо два проблема, први је тај што мали проценат пацијената има адекватну терапију, а други, ко и има опет не достиже циљне вредности. Према најновијем водичу за лечење акутног коронарног синдрома комбиновану терапију моземо применити рано, након инфаркта миокарда. То су фиксне комбинације статина и лека који спречава ресорпцију холестерола у цревима, које су ефикасније и омогућавају већу шансу за достизање циљних вредности. Од недавно имамо и додатни корак а то је иновативна терапија са циљаним деловањем на јетру која се дозира два пута годишње, а која омогућава да још већи проценат пацијената достигне своје циљне вредности ЛДЛ холестерола – истакла је проф. др Стојшић Милосављевић.

Препоручујемо

Политика

0 264

ПРЕДСЕДНИК ПОКАЗАО МАПУ: Опремају се здравствене установе (ФОТО)

12. 10. 2023. у 21:55

Економија

0 0

ДЕЦЕНИЈА УСПЕШНОГ ПОСЛОВАЊА И МЕДИЦИНСКЕ ИЗВРСНОСТИ: МедиГроуп систем прославио велики јубилеј

20. 09. 2023. у 17:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације