КРАЈИНА НАСТАЛА ПРЕКАСНО: Историчар Огњен Карановић о српско-хрватским односима на крају 20. века (ВИДЕО)

Ј. С.

30. 09. 2023. у 16:16

ПРЕДАВАЧ наглашава да историјат Републике Српске Крајине повесно и периодизацијски кореспондира са последње четири године егзистенције српског етноса на простору негдашње Војне крајине. Наведена подручја осим у кратким историјским интервалима никада нису били делови хрватске државе, у првом реду зато што она није ни постојала од 1102. године, па све до 1941. и поново 1991. године.

КРАЈИНА НАСТАЛА ПРЕКАСНО: Историчар Огњен Карановић о српско-хрватским односима на крају 20. века (ВИДЕО)

КЦНС

Предавач је казао да не постоји узрочно-последична веза између успостављања РСК 19. децембра 1991. године и фактичког нестанка српског националног и православног конфесионалног идентитета на датом простору 1995. године.Својеврсни парадокс,сматра овај историчар, свакако представља чињеницу да је после краткотрајног постојања ове најзападније српске државе на крају претходног столећа, а после вишевековног живота српског етничког колективитета на поменутим пространствима (чије почетке можемо да датујемо још у периоду средњег века), Срба у Хрватској „практично нестало“.

Тиме су се,закључује Карановић, на најзлокобнији начин обистиниле монструозне претње Фрање Туђмана из јула 1995. године, а страсне наде предводника хрватског националног покрета од Анте Старчевића, преко Јосипа Франка до Анте Павелића.

У наставку трибине Карановић је представио говорио о историјату Српске Крајине у датом периоду, с посебним акцентом на интерпретацију историјских чињеница насталих у вези са злочиначким операцијама хрватских оружаних снага у току битака за Миљевачки плато из јуна 1992. године, Масленица из јануара и фебруара 1993. године и Медачки џеп из септембра 1993. године.

Такође, представио је генезу и судбину предлога мировног плана З-4, уз констатацију да би узрок стравичној судбини Крајшника из 1995. године требало потражити у констелацији односа снага између решености хрватских националних елита да физички и биолошки уклоне сваки траг српског колективног идентитета са простора савремене Хрватске, с и потпуне неспремности и несналажљивости, као и традиционалне разједињености српских националних елита из Београда и Книна у подухвату очувања српског етничког корпуса на том простору.

- Из овог разлога, Република Српска Крајина је настала прекасно, односно у тренутку  кад је њено време дошло, истовремено је неумитно и прошло – казао је Карановић.

Предавање историчара Огњена Карановића „Република српска Крајина од 1992.до 1995.и српско - хрватски односи на крају 20.века“ може се погледати на Јутјуб каналу КЦНС.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду