ПРВИ ОКРУГЛИ СТО: У току је јавна расправа о Нацрту закона о јавном информисању и медијима (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО информисања и телекомуникација одржава данас први округли сто у Београду у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима.

FOTO: Novosti

На округлом столу учествује и министар информисања и телекомуникација, Михаило Јовановић. 

Министар Јовановић је на почетку округлог стола истакао важност ова два нацрта закона, која су написана у складу са Стратегијом развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020 – 2025. године.  

 - Врло посвећено смо радили на предлозима нацрта ова два закона, темељно, покушавајући да уважимо свако мишљење које би могло да буде релевантно како бисмо добили што је могуће боља законска решења. Овај велики посао не бисмо могли да урадимо без  подршке новинарских и медијских удружења и овим путем им се захваљујем на њиховом доприносу. Велику захвалност дугујемо и нашим међународним партнерима: делегацији Европске уније, Мисији ОЕБС-а у Србији, Амбасади Краљевине Норвешке и Фондацији Конрад Аденауер, који су на сваки могући начин од првог до последњег дана били укључени у процес израде нацрта закона - рекао је министар Јовановић и позвао све заинтересоване, стручну јавност, невладине организације, представнике јавне управе и све појединце да се укључе у јавну расправу. 

 - Као ресорни министар, гарантујем да ће сваки предлог који може да унапреди предложене Нацрте закона о јавном информисању и закона о електронским медијима бити прихваћен. Важност медијског законодавства које је способно да одговори на све изазове са којима се суочавамо не може се довољно нагласити. Овакви закони су темељ за слободно и одговорно новинарство, заштиту права грађана и очување демократских вредности. Без јаког и праведног медијског законодавства, не можемо наставити да унапређујемо медијску сцену у Србији - нагласио је Јовановић. 

Нацртом закона о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања. Предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће умногоме утицати на транспарентност овог процеса.

Поред постојећег Регистра медија, нацртом закона установљава се и Евиденција произвођача медијских садржаја. 

Нацртом закона о јавном информисању и медијима се пружа и радноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања.  

Нацрт закона о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија. 

У предметном тексту Нацрта закона о електронским медијима ојачана је организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије, унапређена његова професионалност, као и одговорност према јавности.

Успостављени су нови органи: Савет - орган одлучивања, и директор - орган заступања, као и одређени јасни критеријуми за избор чланова Савета који су доста пооштрени у односу на тренутни закон. Битно је напоменути и да су промењени овлашћени предлагачи за чланове Савета Регулатора (уместо досадашњих скупштинских одбора предлог је да то буду Повереник за равноправност, Заштитник грађана и удружења издавача електронских медија); трајање мандата је ограничено на шест година и није дозвољен реизбор. 

Дефинисан је ријалити програм, прописано је шта је неподесан ријалити програм за малолетнике и шта је забрањено приказати у ријалити програму.

Пооштрене су и санкције за непоштовање одредби које се односе на заштиту малолетника.

Округли столови у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима биће организоване у форми презентација и дискусија у још три града: 20. септембра у Нишу (11 часова, Официрски дом, адреса: Орловића Павла ББ), 27. септембра у Новом Саду (11 часова, Скупштина града Новог Сада, Велика сала на И спрату, адреса: Жарка Зрењанина 2, улаз ИИИ) и 4. октобра у Крагујевцу (11 часова, Зграда управе града, Скупштинска сала, адреса: Трг слободе 3).

Примедбе на предложени Нацрт Закона

Примедба на предложени Нацрт Закона о информисању адвоката Александра  Арсица односи се на регистрацију медија у Србији.

Наиме, он сматра да Закон треба да прецизира да сви медији морају бити регистровани у Србији, како би грађани могли у слуцају повреде њихових права да затразе заститу пред домацим судовима, уместо да се обраћају правосудним органима у иностранству, као сто је до сада био случај.

 - Према закону и према новом нацрту који садржи исто решење, медијима се сматра само онај облик јавног извештавања који је регистрован у регистру медија. То значи да сваки  издавач телевизије или новина бира да ли ће тај медиј да региструје у регистру медија, или не. Уколико не региструје, он не сноси никакве правне последице за то - истиче Арсић.

Такође, како наводи у том случају медији  се не могу јавити на конкурс за јавна средства. 

"Издавач медија може самостално одлучити да ли ће се закон применити на његов медији, или не. У том смислу је битно да закон предвиди и дефинише шта се сматра медијем, и да онда предвиди да сви медији морају бити регистровани у регистру медија. Тако би се предвидели прекршаји за лица која изадају медиј који није регистрован. 

Оно што је додатно значајно јесте да се дефинише шта је заправо медиј, да то буду сви медији, новине, телевизија и слично, који се у целини производе на територији републике србије. На тај начин закон сам одреди на које медије ће се примењивати, односно на медије који послују у Републици Србији, а да не остави издавачима самостално на вољу да одређују примену тог закона", износи између осталог адвокат Арсић на јавној расправи о Нацрту закона о информисању.

Медији попут Н1 Београд и Нове С по важећем Закону о јавном информисању и медијима, обзиром да немају обавезу да се региструју у Регистру медија, самим тим немају обавезу ни да се придржавају норми које важе за све остале медије који послују у Србији. Ови медији нису у обавези да објаве прописани импресум, да поштују право на одговор и исправку, нити могу да одговарају по овом закону пред судовима за евентуално проузроковану штету према физичким и правним лицима. 

Досадашњи Закон о електронским медијима третирао их је пак као прекограничне телевизије које реемитују програм у Србији и које нису у надлежности домаћег регулатора (РЕМ), упркос чињеници што су им запослени на производњи програма сви пријављени да раде у Србији и да свој програм уређују из Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације