АКАДЕМИК КОЈИ ЈЕ ЦЕО БАЛКАН ПРЕШАО ПЕШКЕ: Научник светског гласа и почасни доктор највећих европских универзитета

проф. др Драган Симеуновић/Из књиге: "Историја политичке мисли"

12. 09. 2023. у 07:00

JОВАН ЦВИЈИЋ, један од највећих српских научника, водећи географ крајем 19. и почетком 20. века, утицајан интелектуалац и велики национални радник, чије име од 1961. године носи Географски институт САНУ.

АКАДЕМИК КОЈИ ЈЕ ЦЕО БАЛКАН ПРЕШАО ПЕШКЕ: Научник светског гласа и почасни доктор највећих европских универзитета

Фото Музеј града Беoграда, Фото-музеј „Милан Јовановић“, Портрети Илије Шобајића (1876-1953), Музеј „Јован Цвијић“, Архив САНУ, Документација „Новости“ и "Википедија "

Рођен је 30. септембра/12. октобра 1865. године у Лозници, а умро 16. јануара 1927. године у Београду. Према аутобиографским наводима, његов прадеда Цвијо Спасојевић, звани Врело, хајдучки харамбаша и устаник у Првом српском устанку, доселио се у Лозницу из Дробњака из Херцеговине и ту се после 1815. године смирио, отворио трговину и стекао имање. Његов деда Живко и отац Тодор такође су били трговци.

Цвијић је своје детињство провео у Лозници где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а онда је прешао у Шабац где је наставио да учи гимназију. Тамо му је географију предавао касније познати географ Владимир Карић, који је на њега обратио посебну пажњу и утицао да 1881. године упише 5. разред гимназије у Београду. По успешно завршеној гимназији, а по наговору професора Карића, Цвијић се уписује на Природно-математички одсек Велике школе (1884). Са завршеним студијама (1888) кратко је био наставник у Другој београдској гимназији.

У ЈЕСЕН 1889. отпутовао је у Беч на усавршавање, које се окончало 22. јануара 1893. године одбраном докторске дисертације (Das Karstphnomen). Одмах затим вратио се у Београд да би 21. марта исте године био наименован за редовног професора Велике школе, и све је то било када је имао 27,5 година. У читавој својој каријери био је само у том једном звању (пуних 34 године), а чак није доживео ни пензионисање, јер је умро у 62. години.

Са супругом Љубивом у Братислави 1922.године, Фото Музеј града Беoграда, Фото-музеј „Милан Јовановић“, Портрети Илије Шобајића (1876-1953), Музеј „Јован Цвијић“, Архив САНУ, Документација „Новости“ и "Википедија "

С невероватном упорношћу преузимао је истраживачка путовања која су трајала готово четири деценије. Приликом претварања Велике школе у Универзитет (1905) био је два пута ректор Универзитета (1907/1908. и 1919/1920). За дописног члана Српске академије наука Цвијић је изабран 1895, а за редовног члана 1899. године. Биран је и за председника Академије наука, и то од 1921. године па до своје смрти. За време балканских и Првог светског рата био је саветник у Влади и у Врховној команди за географска и етнографска питања, затим учесник у више мисија у иностранству, у Лондону 1906. и 1915, Паризу 1915. и 1917-1918, где је држао предавања на Сорбони, а суделовао је и на Мировној конференцији, као експерт, у Паризу 1919/1920. године. Као човек од високог угледа у друштву више пута је био предлаган за председника владе, што он никада није прихватио, као ни учешће у било којој партији. Задржао је право да као велики познавалац домаћих прилика јавно износи своје погледе и предлоге, кроз разне чланке, брошуре и говоре.

* * * * * * * * * * *

ТУМАЧ ПРИРОДНИХ, ИСТОРИЈСКИХ И ЕТНОГРАФСКИХ ПРОЦЕСА

ПОСЛЕ ПРВОГ светског рата, Цвијић је као ректор Универзитета организовао брзу и потпуну обнову опустелог и делимично порушеног Универзитета. Живо је учествовао у оснивању пет нових факултета: Медицинског, Пољопривредног и Теолошког у Београду; Филозофског у Скопљу и Правног у Суботици, а залагао се за оснивање Фармацеутског и Ветеринарско-медицинског. Као професор на Великој школи Цвијић је био утемељивач првих географских установа и покретач првих географских часописа. Основао је Географски завод (1893) - прву географску установу у јужнословенским земљама; Српско географско друштво (1910) - прво географско друштво на Балканском полуострву; покренуо је часопис "Преглед географске, геолошке и метеоролошке литературе о Балканском полуострву" (1892-1895). У издању Академије покренуо је "Српски етнографски зборник" (1902) са посебно значајним одељењем "Насеља и порекло становништва" где је за његовог живота изашло 24 књиге. Као председник Српског географског друштва покренуо је "Гласник Географског друштва" (1912), који и данас излази.

Научни рад Јована Цвијића био је свестран и комплексан. Првенствено је био географ, али га у своје редове убрајају и геолози, етнолози, етнопсихолози, социолози и историчари. Имао је задивљујућу продуктивност, а у први план, по мерилима његових оцењивача, првенствено се истичу радови везани за геоморфологију, посебно за карст, откриће глацијалних трагова на Балканском полуострву, постанак великих балканских језера, постанак и класификацију планинских система на Балканском полуострву; а затим за регионалну географију, антропогеографију и етнологију Балканског полуострва, посебно за становништво, миграције, класификацију и типологију насеља, оцртавање најважнијих културних појасева и зона цивилизација, реконструкције типова балканских кућа, важнију привредну делатност балканских народа са издвајањем психичких типова и варијетета народа...

Споменик Јовану Цвијићу у студентском парку у Београду извајао Ото Лого, Фото Музеј града Беoграда, Фото-музеј „Милан Јовановић“, Портрети Илије Шобајића (1876-1953), Музеј „Јован Цвијић“, Архив САНУ, Документација „Новости“ и "Википедија "

У ИСТОРИЈИ Јужних Словена једино је Јован Цвијић успео да истовремено тумачи природне, историјске, социолошке, етнографске и етнопсихолошке процесе и појаве. У узајамном односу географске средине према људским заједницама, њиховим цивилизацијама и историјским збивањима, давао је предност географским факторима пред историјским и друштвеним чиниоцима, непрестано испитујући њихову међусобну условљеност и мењање односа од праисторије до данас. Његов научни рад сабран је у 14 томова Сабраних дела.

Јован Цвијић је био покретач бројних светских научних скупова, као на пример, у Берлину (1902), Женеви (1908), био је делегат Академије наука у асоцијацији савезничких академија у Бриселу (1919) и почасни председник Конгреса географа и етнолога у Прагу (1922). Био је почасни доктор Карловог универзитета у Прагу и париске Сорбоне. Изабран је за члана Чешке академије наука, дописног члана Академије наука СССР, италијанске Академије наука, Ученог друштва у Атини, руског географског друштва у Петрограду, географског друштва у Нешателу, Берлину, Минхену, Женеви, Будимпешти, Букурешту, Варшави и Бечу.

Географско друштво у Њујорку доделило је Цвијићу златну медаљу (1924) за највише заслуге у научном раду на географији балканских земаља, а на улазу у Краљевско географско друштво у Лондону у бронзи је уклесано његово име. На студентском тргу у Београду подигнут му је споменик.

                                                                        ("Географски институт САНУ Јован Цвијић")

Хтео да студира медицину

ПЛАНОВИ Јована Цвијића за будућност, после матуре 1884, нису подразумевали студије географије, већ медицине. Због тога се вратио у Лозницу у нади да ће пронаћи новац за школовање у иностранству. Међутим, тамо га је дочекало прво разочарање јер општина није имала довољно пара да финансира његово академско образовање у једном од европских универзитетских центара.

Изневерених очекивања, Цвијић се враћа у Београд где среће професора географије из гимназијских дана - Владимира Карића, коме се пожалио на незавидну ситуацију. Професор је одмах реаговао и предложио да слуша студије географије на Великој школи, стављајући му на располагање његову библиотеку, уз обећање да ће му помоћи око даљег усавршавања и студирања у иностранству.

Тако је Цвијић 1884. запливао географским водама и постао студент Природно-математичког одсека при Филозофском факултету на првој високообразовној установи у Србији. Током студија је написао и први научни рад "Прилог географској терминологији нашој", којим је у литературу увео бројне термине којима се и данас научници служе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024