ЧУКАРУ ПЕКИ: Први зелени рудник Србије

“ЧУКАРУ ПЕКИ”, једно од најбогатијих рудних лежишта бакра и злата у свету, по много чему је другачији од свих рудника које знамо. У овом, пет километара јужно од Бора, рудник замишљају као шуму, башту и парк, теже нултом загађењу и настоје да применом најсавременијих технологија и стандарда помере границе рударења.

Фото: С.М.Јовановић

-Наш циљ је да дамо велики допринос развоју друштвене заједнице, привреде и екологије. Кључ нашег успеха су наши запослени. Од 1.200 радника, Кинеза је 110, а гледаћемо да тај број смањимо и да дамо прилику српским запосленицима. Између Србије и Кине постоји велика историја и велика традиција и надамо се да ће и наши радници радити на побољшању моста пријатељства наша два народа - рекао је Јонг Чен, генерални директор компаније “Србија Зиђин Мајнинг” на првом Отвореном дану за медије.

Фото: С.М.Јовановић

Иновативно еколошко одрживо рударство

Новинари националних медија обишли су погон за припрему паста засипа, постројење које у Србији постоји само у руднику “Чукару Пеки” и упознали се са процесом допремања јаловине из погона за прераду минерала, начин на који се она складишти, како се прави мешавина у Паста засипу и како се допрема до бушоитина.

-Наш посао се састоји у томе да примамо јаловину са постојења прераде минерала, мешамо са цементом, водом, ту смешу шаљемо кроз бушотине у јаму и запуњавамо простор које су колеге, својим рударским радовима откопали. На тај начин чувамо животну околину јер неких 90 одсто јаловине примамо у нашем постојењу, не шаљемо директно на јаловиште, а воду, искључиво индустријску, користимо у затвореном приступу – каже менаџер овог постројења, Небојша Буђелан и додаје да се за један сат потроши 25 тона цемента на местима који у јами трпе највећа оптерећења, односно 22 тоне за средишни део коморе.

Попуњава се, или како рудари кажу запуњава, стенски материјал који је откопан, тако да се не штети земљишту, већ се спречава урушавање земљишта и деградација површине терена.

-Тренутно имамо активних пет бушотина у зависности од комора које су отворене, вертикалним цевима пуштамо смешу и самим тим вршимо запуњавање бушотина – каже Буђелан, појашњавајући процес допремања јаловине из погона за прераду минерала, начин на који се јаловина складишти како се прави мешавина у Паста засипу и како до постројењу Паста засип, као и систем за допремање те мешавине цевоводима до бушотина”, каже Буђелан.

Фото: С.М.Јовановић

Место у којем из праха настају перлице племенитих метала

Лабораторија рудника са 60 запослених од којих је 57 српских, а троје кинеских радника, почела је са радом почетком ове године. У “Чукару Пеки” истичу да је лабораторија и најлепши део рудника јер у њој је и највише жена – чак 80 одсто од укупног броја запослених.

-Наша лабораторија располаже најновијим инструментима и најсавременијим технологијама потребним за анализе које се од нас захтевају. Све експерименте спроводимо у строго контролисаним условима и тежимо да не емитујемо никакве штетне материје у спољну средину. Сви кисели гасови и паре који настају у експериментима се филтрирају пре пуштања у животну средину и пречишћавају. Отпадне воде прикупљамо у посебним базенима и цевоводом се воде у поступак флотације где их наше колеге користе у својим процесима – каже Ивана Митровић, заменик супервизора Центра за хемијска испитивања.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Управо се на овом месту и испитује финални производ – бакарни концентрат софистицираном тзв. “ватреном методом”, при којој запослени у заштитним оделима отпорним на високе температуре, могу да одреде количину злата, сребра и других племенитих метала у узорку.

- Наше узорке мешамо са различитим реагенсима и даље их топимо на температури од преко 1.000 степени у одређеним магнезијумским лонцима који су термоотпорни да бисмо на крају од узорка који је у праху добили перлицу која је сачињена од племенитих метала. У процесу растварања из те перлице отклонимо сребро, при чему нам остаје мајушно зрнце чистог злата које меримо на веома осетљивим вагама које могу да детектују тако ниске масе и на крају одређујемо који је проценат злата у нашем концентрату који испитујемо – наводи заменица супервизора и додаје да се отпад који настаје коришћењем олово-оксида у овом процесу класификује у посебна складишта за опасан и безопасан отпад који даље преузимају компаније задужене за прераду таквих отпада.

У руднику се ископа и по 10.000 тона руде месечно

Главни приступни ходник до рудног дела где се врши експлоатација руде, на дубини од скоро 600 метара, трајна је просторија која ће бити у функцији док траје експоатација руде. План је да се горња зона рудника злата и бакра “Чукару Пеки” експлоатише 15 година. Када се заврши копање руде и тај ће ходник бити затрпан.

Фото: С.М.Јовановић

Подземно лежиште има три рударска подручја и откопава се у хоризонталним појасевима одозго навише, методом бушења, накнадним запуњавањем ходника и подетажним откопавањем са накнадним запуњавањем комора.

-Ми у руднику копамо руду бакра и злата која се даље транспортним тракама транспортује до површине терена, до система дробљења у флотацији. Следи процес млевења, флотирања након чега се добија финални производ, бакарни концентрат – каже Далибор Стојадиновић, менаџер рудника.

На овом месту дневно се ископа 10 хиљада тона руде, а из финалног производа концентрата бакра по тони се добија два до четири грама злата, а просечан садржај бакра је око три до три и по процента. У смени ради 220 до 250 радника.

- Овде радим већ годину дана, а пре “Чукару Пеки” сам десет година радио у Руднику “Ресавица”, руднику мрког угља Боговина, тако да ми овеј посао није стран. Рударство се не зове узалуд “хлебом са седам кора”, али су овде заиста услови рада добри, јама је чиста, уредна и сува. Радим на одржавању машина, набавка делова иде добро, имамо резервне делове, имамо са чиме да радимо, безбедност је на првом месту – каже Никола Гаврић, предрадник механичара.

Зелено рударство

Као компанија која тежи нултом загађењу, “Србија Зиђин Мајнинг” је од почетка рада усмерена на заштиту животне средине, у коју је уложила више од 80 милиона долара. Простор рудника од почетка рада оплемењен је са више од 80 хектара траве, а само у овој години у руднику “Чукару Пеки” посађено је 20.000 садница високог и ниског растиња, жбунастих биљака и цвећа.

Фото: С.М.Јовановић

-Имамо жељу да направимо синергију зеленог парка и зеленог рудника и та функција представља нашу идеју водиљу, да у свакодневном раду пазимо на могућности које настају за потенцијално загађење. Ми то спречавамо редовном контролом свих параметара животне средине, редовним мониторингом воде, ваздуха, земљишта и он нам даје довољно података за припрему планова рада, планове заштите, студије утицаја на животну средину, које су нам база даљег рада рудника”, каже Душан Вишњић, менаџер у руднику за заштиту животне средине.

Компанија улаже и у безбедност здравља на раду, у најсавременију механизацију и опрему, као и у највиши стандард у области заштити животне средине. Има и циркуларни систем техничке воде, као и систем сепарације и рециклаже отпада.

-Добар део јалове стене се враћа под земљу чиме постижемо стабилност на површини, а и количина отпада које се на површини одлаже су много мање. Сав отпад који не може да се врати у подземлје одлаже се у флотацијско јаловиште, који је први објекат те врсте у Србији и представља депоновање јаловине које је константно под водом чиме се спречава ширење аерозагађења, а утицај на подземне воде се зауставља јер смо целокупну површину јаловишта обложили са водонепропусним земљаним слојем, па ХДП фолијама за спречавање контаката између отпада и земљишта, а испод и около су дренажни канали како бисмо спречили контаминацију вода око самог јаловишта – додаје Вишњић.

Помоћ локалном становништву

Као друштвено одговорна фирма “Србија Зиђин Мајнинг” је покренула бројне програме којим настоји да побољша услове живота локалног становништа. Кроз пројекат “Водовод” , вредан 1,2 милиона евра у селу Метовница приводи се крају изградња водовода који ће мештанима обезбедити здраву пијаћу воду, чију ће потрошњу на месечном нивоу пет година плаћати “Србија Зиђин Мајнинг”, а три године ће поправљати и одржавати и сеоске путеве кроз пола милиона долара вредан пројекат “Безбедан повратак куће”. Пројектом “Топла зима” обезбеђује се огрев за мештане Метовнице, Слатине и Брестовца, обновљени су домови културе, уведен интернет у села, а кроз реализацију програма “За будућност” сви ученици виших разреда основних школа добијају бесплатне уџбенике и школске торбе, за чију је петогодишњу набавку обезбеђено 1,9 милиона долара.

-У програм подршке уврстили смо високошколске установе и факултете, а такође смо помогли и рад обданишта и омогућили боље услове боравка, васпитања и образовања деце. Поред тога што желимо да деца из локалне заједнице у којој послујемо имају боље услове школовања и одрастања, сматрамо да је битно да се и баве спортом и правилно развијају, па смо већ две године заредом спонзори ФК “Бор 1919”, подржали смо и успехе српских спортиста на светском нивоу, Женског одбојкашког тима који је лане освојио светско првенство, а један смо и од главних спонзора ФК “Партизан”. Наша искрена жеља је да се, са развојем наше компаније, развија и друштвена заједница, зато са сигурношћу можемо да кажемо да ћемо и убудуће предано радити на јачању подршке и напретку свих области друштва - каже Ган Јонган, заменик генералног директора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације