СУДБИНА КОСТИНЕ СЕСТРЕ ЗАВИСИЋЕ ОД ВРШЊАКА: У школу 1. септембра треба да се врати и девојчица коју је обележио најстрашнији злочин

ПОВРАТАК у школу сестре Косте К., која од 1. септембра треба да крене у пети разред, засад се не зна у којој школи, јер је из "Рибникара", где је њен брат 3. маја убио деветоро деце и чувара, исписана, много је слојевитије и теже питање од законске регулативе по којој девојчица "може да се упише у било коју школу".

Фото: Д, Миловановић

Како ће и да ли ће девојчицу прихватити деца у новој школи, како ће реаговати њихови родитељи и наставници, како ће се она изборити са етикетом да је сестра масовног убице...? То су само нека од безброј питања која се отварају. А стручњаци кажу да је кључ опоравка девојчице која је постала колатерална штета свог брата убице баш у томе како ће је прихватити вршњаци у школи.

Психолози и педагози, које смо питали шта треба учинити како би сестра Косте К. наставила школовање након што је њен брат починио маскар у школи коју су обоје похађали, кажу да за то треба припремити децу, родитеље и наставнике школе у којој ће она наставити школовање. Кажу да свима треба да се објасни да она није крива за тај злочин, а психолози и са њом треба да раде како би се интегрисала у нову средину са што мање последица.

Девојчица која је у време Костиног злочина била четврти разред, од кобног 3. маја није ишла у школу. Како сазнајемо, она је из школе исписана неколико дана након масакра. Ипак, завршила је четврти разред јер је до тада била одслушала две трећине градива, а то по закону значи да могу да јој се закључе оцене и да оконча разред.

Законских препрека за њено даље школовање нема и она може да се упише у било коју школу, то је поручила и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Међутим, отварају се многа друга питања.

- Кључ њеног опоравка је у томе како ће је прихватити вршњаци у школи, а психолози и педагози треба да их припреме за њен долазак - каже за наш лист психолог др Тамара Џамоња. - Девојчица је жртва свега што се догодило и њен опоравак зависи од заједнице и од тога како ће бити прихваћена у новој школи. И у тој образовној установи тешко да се неће знати чија је сестра, а пошто она није крива за дело које је починио њен брат, важно је да се деца припреме, да је прихвате и да она разуме да је добродошла, а не стигматизована.

- То је за њу врло важно, она неће моћи да заборави шта се догодило, а њен опоравак зависи од средине, између осталог и школе коју ће похађати - истиче наша саговорница.

- Постоји бојазан да ће деца помислити: "Када је он то учинио, учиниће и она". Деца из страха могу да покажу неку агресију према њој, јер агресија и јесте реакција на страх и покушај да се одбранимо од нечега - каже наша саговорница.

Коста ће, како је јуче потврдио директор Основне школе "Др Драган Херцог" Зоран Алексић, наставити образовање у овој установи.

- Чекамо да се у наредних неколико дана заврше административне процедуре око доласка К. К. у нашу школу - рекао је Алексић. - У сарадњи са лекарима, биће направљен план за К. К. који ће обухватати начин и методе рада. Наш рад зависи од мишљења лекара, јер ми радимо са децом која су болесна, и то није случај само у случају К. К. већ уопште.

- Претрпео је велики шок, сада се некако држимо, спремамо га за полазак у школу, годину ће почети у "Рибникару", па ћемо видети како ће се осећати и да ли је потребно да га упишемо у неку другу школу. Сматрали смо да је тако најбоље - каже нам мајка овог дечака који сада треба да крене у шести разред. Она сматра да су деца која су била сведоци убиства и која су видела мртве другове - занемарена и препуштена сама себи.

Ова мајка истиче и да се ђаци из одељења 7/2 у коме је Коста К. починио масакр врло споро психички опорављају, да нека не излазе из куће, уплашена су и да имају различите реакције.

Психолог Тамара Џамоња каже да је то очекивано али да се може превазићи уз посебне програме који се баве посттрауматским стресом.

- То су типична понашања, а од детета зависи како ће превазићи стрес - каже она. - Уколико дете стално има симптоме посттрауматског стресног поремећаја, тешко да може да настави да похађа ту школу. Не треба ни инсистирати, већ променити школу. Важно је да не буде изоловано, него да има редовне активности. Нека деца се брже опорављају и могу да се суоче са местом на коме је почињен злочин. Потребан је посебан приступ за свако дете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације