БАЈИНА ДЕВИЗА БИЛА ДА ЦИЉ ОДРЕЂУЈЕ СРЕДСТВО: У стварању нове државе Пашић водио рачуна о српском народу

проф. др Драган Симеуновић

25. 08. 2023. у 07:00

НИКОЛА ПАШИЋ је своје бојазни од асиметрије заједничке државе Јужних Словена изражавао још крајем 80-их година XIX века, и оне су су се одржале и у времену I светског рата.

БАЈИНА ДЕВИЗА БИЛА ДА ЦИЉ ОДРЕЂУЈЕ СРЕДСТВО: У стварању нове државе Пашић водио рачуна о српском народу

Никола Пашић хваљен, па куђен због Југославије, Фото Профимедија, Музеј историје Србије, Архив Србије, документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Поред разлика од којих је већ страховао Пашић, у првом реду од разлике у вери, у овом периоду он додатно страхује и од разлика у постојању, односно непостојању квалитета историјски иживљене државности. Плаши га могућност разрастања хрватског шовинизма у сепаратизам. Клицу хрватске дволичности и неискрености Пашић налази још давно у истовременом третирању Срба као "браће" и "славенских Цигана" која може угрозити будућност државне заједнице. Тридесет година пре уједињења са Хрватима, плашећи се да Србија не буде тек искоришћена па одгурнута, Пашић пише: "Веће несреће не би било ако хрватски прваци злоупотребе ту силом историјских догађаја наметнуту идеју слоге и јединства, ако стану њоме шпекулирати и играти се њоме, идеју и заједницу која им може послужити донекле па је онда одбацити".

То ће бити разлози због којих Пашић неће ни планирати, а касније ни дозвољавати, не само вођство него чак ни равноправан статус Хрватске као другог центра уједињења.

Још када настаје документ "Ратни циљеви Србије" у Нишу, 14. октобра 1914. године, јасно је да отварање питања стварања јединствене државе Јужних Словена није само подразумевало јачање Србије, него и слабљење Аустроугарске, Италије и других агресивно настројених суседних земаља.

Све време I светског рата Никола Пашић води политику стварања нове државе тако што пре свега води рачуна о српском народу и српском интересу. Вешто одбија дефинитивна изјашњења о границама, а када му се траже територијални уступци, као 1915. године, ради увлачења Бугарске у рат на страни Антанте, изјављује да је спреман ратовати чак и против савезника. Ни према савезницима нема нимало попустљивости кад су у питању земље које сматра српским.

Никола Пашић и регент Александар Карђорђевић, Фото Профимедија, Музеј историје Србије, Архив Србије, документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

ТРАЖЕЋИ БАНАТ "Србија га тражи из етнографских, стратегијских и права жртве у крви и имању", зато савезници не смеју да награђују ни српске пријатеље, попут Румуније, српским земљама. Колико је далековидо водио политику види се и из тога што својевремено, пре рата, није дозволио да се оснује румунски епископат у Вршцу.

До краја рата успешно избегава захтеве за компензацијама и територијалним надокнадама, како од стране сила Антанте тако и понуде Централних сила. Пашићев став је јасан - није проблем у томе шта велике силе дају него у томе да кад нешто дају хоће још више да узму.

Бројне, историографски зацело занимљиве, варијанте понуда о "дефинитивним" границама Србије, односно нове југословенске државе, никада нису завеле Пашића.

Оно што је одлучило о стварању југословенске државе и њеним границама био је сплет историјских околности и разноврсних персоналних и институционалних утицаја. Пресудна околност за слабљење Пашићевог утицаја у доношењу дефинитивних одлука је слом царске Русије - Пашићевог најмоћнијег ослонца и изостанак руске армије у завршним ратним операцијама. Под притисцима све политички амбициознијег монарха Александра Карађорђевића, који није тајио своје пројугословенско расположење, као и западних савезника, Пашић се опирао и уграђивао своја парцијална решења у генерално. Да је мислио исто, не би им се толико опирао, односно решење до кога се дошло било би му ближе бар у мери у којој се опирао. Одбио је федерацију на бази "историјских земаља" и централизам форсирао као једино преостало решење које може заштитити интерес српског народа. Самим тим што му је то било резервно решење, оно зацело по њему није било најбоље. Уосталом, целог живота је истицао да су му идеал етнографске границе.

* * * * * * * * * * *

НАЈВЕЋА ГРЕШКА ЛИКВИДАЦИЈА "ЦРНЕ РУКЕ"

У ТОКУ СУ ЈОШ УВЕК расправе у нас да ли је стварање југословенске државе заслуга или грешка Пашићева, односно да ли је она његов пораз. Рекли бисмо да она није ни његов успех ни пораз него половичан успех у остваривању давно постављених циљева на плану државности. Срби су се, напокон, сви нашли у једној држави, али нису у њој добили посебну територијалну јединицу којом би сви били обухваћени. Разбијена је Аустрогарска као по Србију опасна и нестабилна држава различитих народа и вера, али се тај квалификатив нестабилности пренео на југословенску државу. Није створена велика Хрватска као конкурент Србији, али и Хрватској је у том тренутку одговарало уједињење да не би била сведена на четири округа. Новостворена држава је постала брана, али и изазов германском "Drang nach Osten".

Оно што се може сматрати несумњивом грешком је Пашићево учешће у ликвидацији ултрапатриотске завереничке организације "Уједињење или смрт", као чину задовољавања посебног политичког интереса двора и "Беле руке", а не задовољавања општег, односно народног интереса. Тиме је држави Србији нанета вишеструка штета. Прво, обезглављењем војне контраобавештајне службе на дужи рок је изгубљена могућност контроле војно поражених присталица Аустроугарске и национал-екстремиста у Хрватској и Словенији.

Друго, нестао је триангл моћи који су сачињавали двор, Пашић и бивши завереници, а који је омогућавао, често користан, баланс снага. Нестанком завереника највише је тренутно профитирао монарх који је ојачао своју позицију и постепено преузимао ствар уједињења у своје руке, да би 15.11.1918. године наредио Пашићу да се повуче из свих активности око стварања нове државе пошто је 9.11.1918. године, већ успоставио директну везу са Народним вијећем у Загребу. Пашић није чак ни присуствовао каснијем чину уједињења.

Велика грешка што се одрекао „Црне руке“ : Драгутин Димитријевић Апис, Душан Глишић и Антоније Антић, Фото Профимедија, Музеј историје Србије, Архив Србије, документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Нема сумње да је сматрао да остварени циљеви нису довољни за победника.

Предоминантна позиција монарха у новој држави у односу на Пашића, омогућиће му касније грубост која ће Пашића нагло отерати у смрт, а сам Александар ће постати мета усташа које би вероватно биле затрте у заметку да је оставио "Уједињење или смрт" у животу.

НА КРАЈУ СТОРИЈЕ о Николи Пашићу неопходно је у циљу разјашњења његовог укупног односа према држави одговорити и на питање да ли је био макијавелиста, тим пре што му се то и добронамерно приписује.

Као што својевремено није требало пренаглашавати његове мане, данас од Пашића не би требало правити свеца, поготово што он то очигледно није ни био, нити је могао бити. Доза недоследности, вештине, па и преваре је у политици не толико пожељна колико неминовна. Границе тога, нарочито када су у питању државници у бурним временима и у малим, свакојаким злом притиснутим земљама није лако одредити. Ипак, за Пашића се може рећи да није био макијавелиста будући да, суочен са избором праксеолошког или аксеолошког одношења према држави, не бира као колоквијалну девизу "циљ оправдава средство", него "циљ одређује средство".

Ако је Пашић и користио државу, неспорно је и она користила њега, грешио је и он према њој и она према њему. Када би се то могло изразити облигаторно, могло би се рећи да су њихови рачуни, рачуни државника и државе, измирени.

Његово схватање државе није било одлучујући, али је без сумње, било веома битан чинилац његовог огромног личног политичког успеха. Но, тај лични успех у смислу задобијања историјског угледа савршеног државника, није пропраћен и успехом његовог дела на друштвеном плану. Држава коју је желео није створена. Држава чије му стварање приписују као несумњив плод његових идеја није била нимало савршена, а тиме је заувек остала недовршена материјализација једног великог сна и многих малих и великих заблуда и обмана.

Стога се и Пашићево име не може везати само за једну варијанту недовршене државе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (4)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024