ДА ЛИ ЋЕ СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ ПОСТАТИ НОРМАЛНА ПОЈАВА У СРБИЈИ ИЛИ НАМ ПРЕТИ НЕШТО ГОРЕ? Директор РХМЗ-а открива шта нас ускоро очекује

Новости онлајн

14. 08. 2023. у 07:18

ЗАСТРАШУЈУЋЕ суперћелијске олује које су протеклих недеља погодиле Србију, али и земље региона, због својих разорних моћи све су оставиле у страху са само једним питањем - када ће опет да се десе?

ДА ЛИ ЋЕ СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ ПОСТАТИ НОРМАЛНА ПОЈАВА У СРБИЈИ ИЛИ НАМ ПРЕТИ НЕШТО ГОРЕ? Директор РХМЗ-а открива шта нас ускоро очекује

Фото: Н. Живановић

Одговор на то питање најбоље нам може дати Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ), који је за "Блиц" говорио о појавама суперћелијских олуја, односно да ли је у питању само изоловани феномен или нешто што ће постати нова нормалност.

Наиме, смена екстремно високих температура праћених још екстремнијим олујним невременом, такозваним суперћелијским олујама, харала је Србијом односећи људске животе и остављајући за собом пустош и милионску материјалну штету.

Југослав Николић објашњава како смо се то задесили на путу овим страшним облацима који су донели толика разарања.

Како настаје "суперћелија"

Директор РХМЗ у интервјуу истиче да су ове олује имале адекватне услове да настану у подручју овог дела европског континента јер им је одговарала велика температурна разлика.

- Суперћелијске олује настају када хладна ваздушна маса стигне на јако загрејано тло, што, уз померање ветра по висини, узрокује екстремну нестабилност атмосфере. Ове године били смо сведоци серије узастопних продора ваздушних маса значајно хладнијих од подлоге и што је био један од узрока стварања суперћелијских олуја - каже у разговору.

Објашњава да ове олује имају снажна ротирајућа узлазна струјања у форми циклонске циркулације, при чему су узлазна струјања просторно раздвојена од падавинске зоне. То, каже он, искључује могућност брзог слабљења олује и она може да траје од неколико сати, па до неколико дана без престанка.

- Тада се јавља олујни ветар, крупан град, обилни пљускови, изражена електрична пражњења. Облак је најчешће ширине 10 до 15 километара, висине до 18 или више километара, а премешта се великом брзином која достиже 40 километара на сат, а понекад до 100 километара на сат и може прећи више стотина, а некада и хиљаду километара пре него што се угаси. Суперћелијски облаци су, дакле, одговорни за појаву крупног града и олујног ветра - каже Николић.

Тешко је знати где ће прво да удари

Према његовим речима, већина олуја креће се правцем и брзином средњег ветра, који се рачуна у слоју од Земљине површине до шест километара висине.

- Једино су суперћелијски облаци изузетак. Они могу скретати удесно или улево у односу на преовлађујуће струјање, што анализирају прогностичари у реалном времену - истиче Николић.

Како каже, вероватноћа за појаву суперћелија је највећа у летњем, односно топлијем делу године, али теоријски гледано могућа је њихова појава и у другим годишњим добима уколико су испуњени сви неопходни услови у атмосфери.

- Ти неопходни услови су изражена нестабилност, јако смицање ветра, довољна количина топлоте и влаге у нижим слојевима и механизми који, попут фронталних система, врше дизање топлог, влажног и нестабилног ваздуха на веће висине - истиче он.

Србија већ годинама на удару оваквих олуја

Директор РХМЗ каже да се овакве олује у Србији јављају сваке године, иако то људима може да делује чудно.

- Суперћелијске олује се сваке године осматрају у Србији и у региону, међутим, до сада се у широј јавности није често помињао овај термин. Свака олуја се може класификовати у једну од три категорије: једноћелијску, вишећелијску или суперћелијску. То се увек и радило у стручним круговима, али су у јавности све олује једноставно означаване као "олујне непогоде'. Ипак, због тренда општег пораста температуре ваздуха ваздух може садржати више водене паре, а олује постају бурније - истиче он.

Он се потом осврнуо на разорније суперћелијске олује које су претходних година погодиле Србију.

- Сетимо се 2014. године. Тада, осим екстремних падавина које су изазвале поплаве у мају, цело пролеће и лето је обележио суфицит падавина и бројне непогоде широм региона. Две године затим, јуна 2016. суперћелијска непогода која се развила над Београдом изазвала је крупан град и торнадо у Панчеву, а затим се преко Баната, Румуније и Украјине премештала све до Русије, где је облак коначно ослабио. У септембру 2017. године олујни ветар причинио је значајну материјалну штету Војводини. Пролеће и лето 2023. године такође ће остати запамћени на листи година са великим бројем временских непогода, нарочито на северу Италије, у западним и централним деловима Балкана, као и у области Алпа - осврнуо се он у интервјуу.

- Овакве олује могу се очекивати и наредних година и деценија на нашем поднебљу. На Балканском полуострву су пијавице најчешће у региону Јадрана, док се у копненом подручју понекад из таквих облака развија слабији торнадо - каже он.

Ипак, истиче да не би требало очекивати да ће број торнада бити у значајном порасту у нашем региону, али је ризик за повећан број оваквих догађаја изражен на северу Италије.

- Иако су суперћелијске олује знатно ређе у односу на једноћелијске и вишећелијске грмљавинске непогоде, оне се ипак дешавају - напомиње он.

Екстремно време у Србији због промене климе

Николић каже да су ове екстремне прилике појединачне, те да се због тога не могу посматрати као последице климатским промена.

- Климатске промене се односе на процесе чији је временски оквир најмање неколико деценија. Међутим, постоји повећан ризик да ће у будућности број оваквих олуја бити већи услед пораста температуре ваздуха - каже Николић.

Према његовим речима, ваздух који из различитих разлога, укључујући и људски фактор, постаје топлији за 1 степен, може садржати и до 10 процената више водене паре. То је, како каже, основни предуслов за појачавање интензитета и распрострањености олујних грмљавинских непогода широм света, па тако и у нашем региону.

- Из тог разлога повећава се и број дана са грмљавинским олујама и повећава се ризик и за појаву суперћелијских олуја. Анализом коју смо радили, током последњих 135 година дошло је до повећања просечне температуре ваздуха у Србији за више од 1,5 степен. То даје повољније услове за стварање кумулонимбусних облака и појаве јачих временских непогода пљусковитог ветровитог карактера, уз појаву грмљавине, града и тромби, односно водених пијавица - закључио је директор РХМЗ-а.

БОНУС ВИДЕО: Застрашујуће кретање облака над југом Србије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (2)

РЕШИЛА ДА ПРОГОВОРИ! Због ње је химна Русије интонирана у Београду, па одједном прекинута - ево шта шампионка Европе сад каже о томе (ВИДЕО)