СЕЗОНСКИХ 60 САТИ ТРАЈУ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ: Послодавци злоупотребљавају прерасподелу времена на послу, па нам је радна недеља најдужа у Европи
ЗАПОСЛЕНИ у Србији, и по новој анализи Евростата, проведу недељно на послу више радних сати него радници у ЕУ, али се, ипак, број радних сати недељно и код нас смањио у односу на прошлогодишњи пресек.
Фото: Д. Поздеровић
Док је у ЕУ просечан број радних часова на недељном нивоу 35,7, у Србији је 42,1, односно за око шест сати више. Тако смо опет у самом врху земаља по броју сати које радници проведу недељно на послу, показали су подаци Евростата (статистичка агенција Европског парламента).
Годину раније време које су наши радници проводили на послу варирало је од 42,3 до 43,5 сати недељно, у зависности од квартала. Овај број часова односи се само на време проведено на главном радном месту, без додатног и хонорарног рада.
Ако не рачунамо нашу земљу, у Европи се у последњем кварталу прошле године највише радило у Грчкој (39,4 сати), Румунији (39,3 сати) и Бугарској (39,1), а најкраће у Холандији (31), Аустрији (33), Данској (33,2) и Норвешкој (33,2).
Према речима Душка Вуковића, потпредседника Савеза самосталних синдиката Србије, законски ограничен лимит у Србији је 2.088 часова годишње међутим, законодавац је дао могућност прерасподеле сати.
Фото: Архива "Новости"
- Рецимо, у грађевини, у време сезоне, можете да радите и 60 часова недељно, али онда, у другом делу године, морате да радите краће, па вам тако број радних сати не прелази дозвољен законски максимум. Међутим, послодавци то не поштују, па се код многих током целе године ради по 50 или 60 сати недељно, нема смањења и нивелације - објашњава Вуковић.
Овај синдикат стално указује на злоупотребу прерасподеле с циљем да послодавац, нарочито приватни, избегне да плати прековремени рад. Такође додаје да је у многим европским земљама радна недеља званично скраћена на 38, па и на 35 сати. Каже, када би се и код нас радно време скратило, већи број људи имао би шансу да се запослили, а и продуктивност би порасла.
- Законодавац је прописао 40 сати рада недељно и он би требало преко инспекција да контролише колико се закон, који је сам донео, поштује - закључује наш саговорник.
Најдуже радно време, показала су истраживања, имају запослени у производњи, на слабо плаћеним пословима, као и у сектору услуга (трговина и угоститељство). Просек радних сати нарочито подижу нискоквалификовани радници.
- Правило је да се у мање развијеним земљама више и дуже ради - каже Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. - Наше стране инвестиције су нискобуџетне и то захтева дужи рад. Мало пажње се посвећује радној снази, а много више капиталу и профиту. Нису успели разговори ни о нерадној недељи, морају да раде тржни центри. Ипак, развој технологије и мањак радне снаге довешће до промене односа према запосленима. Не уводи Европа четвородневну радну недељу због претеране бриге за запослене, него су констатовали да то има бољи ефекат на капитал и профит.
ВЕЋА ПРОДУКТИВНОСТ
АНАЛИЗА једне аустријске банке из јуна ове године показала је да су запослени у земљама еврозоне данас просечно за четвртину продуктивнији него 1995. године, док се број радних сати по становнику смањио за око 90 часова годишње. У исто време, удео хонорарно запослених порастао је са 13 на 20,5 одсто.
У Европи је, такође, уобичајно скраћено радно време, односно пола радног времена, посебно код жена. У Србији је то, истиче Вуковић, реткост и односи се махом на поједине професије, као што су на пример запослени учитељи и наставници.
Међутим, има ставова да дужину радног времена одређује и мањак запослених у појединим браншама. Овај мањак све више попуњавају радници из иностранства. Према званичним подацима Министарства за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту, у првој половини ове године више од 26.000 страних радника дошло је да ради у Србији. Прошле године било их је око 36.000.
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Коментари (0)