ПРВА СВЕЋА КОД КРАЉЕВЕ ЧЕСМЕ: Светлана Новак (82) посетила обновљен спомен парк у Лисичјем потоку и одала пошту ујаку

БЕОГРАЂАНКА Светлана Новак (82) прва је посетила обновљену Краљеву чесму у Лисичјем потоку. Она је јуче дошла са унуком да ту запали свећу свом ујаку Станоју Павловићу. Станоје је имао само 21 годину када су га нове револуционарне власти одвеле из куће.Госпођа Новак сазнала је тек недавно да је покопан у масовној гробници у Лисичјем потоку.

Privatna arhiva

Краљева чесма истовремено је и место сећања на убијеног краља Александра Карађорђевића, у Марсељу, 1934. године, али и на стотине стрељаних људи, одмах после Другог светског рата, у околини, од којих је велики број невиних, који нису сарађивали са окупационим властима. Међу стрељанима било је и недићеваца и љотићеваца, али и они су, готово сви, стрељани без суђења.

Иницијатива за обнову чесме траје још од 2009. године, радови су скоро завршени и свечано ће бити отворена почетком јесени.

Privatna arhiva

- Мој ујак Станоје имао је само 21 годину на крају рата - прича Светлана Новак. - Деда Милосав је имао гвожђарску радњу "Стефановић - Павловић", управо у "Борбиној" згради, у којој се данас налазе "Новости". Тог дана, 21. октобра 1944, двојица су дошла, деда је био у радњи. Само су ујак и бака били код куће. Мајка је већ била удата ван Београда.

Наша саговорница каже да су наоружани људи прво питали за деду, па кад су чули да није ту, питали су за његовог сина. Бака је позвала Станоја, а они му се одсечно обратили: "Поћићете са нама у Соколану 3, морамо нешто да разговарамо." Живели су на Црвеном крсту, а Соколана је била у згради у којој је данас "Раднички".

- Нико није знао зашто су одвели ујака, није био ни у каквим војним јединицама. Бака је одмах јавила мајци шта се десило, ова је села у воз и дошла у Београд. Успела је само да дотури ујаку капут. После три дана свима им се изгубио траг. Одвели су их и о њима више нисмо ништа сазнали - каже ова Београђанка.

Privatna arhiva

Тако је било све док упорна жена, већ у својој деветој деценији, није сазнала у Историјском институту да је Станоје Павловић убијен и покопан у Лисичјем потоку, са стотинама других људи, страдалих у револуционарном терору првих дана по ослобођењу. Његова слика, као и слике још неколико жртава, постављене на овом месту, ишаране су пре две године.

Данас изнад Краљеве чесме, у стени, стоји мермерни крст са натписом "Невиним жртвама револуционарног терора 1944."

Краљева чесма израђена је по пројектима чувеног архитекте Николаја Краснова у знак сећања на краља Александра, као прву жртву фашизма, односно усташа. Тачније, краљ је још 1932. године био покровитељ изградње, а после његове смрти овај посао преузело је Друштво за улепшавање и унапређење Дедиња.

Privatna arhiva

- Чесма је свечано отворена 6. јула 1936. године - објашњава историчар Срђан Цветковић, један од иницијатора њене обнове у оквиру Удружења "У име народа - за слободну Србију". Они су једини у последњих неколико година одржавали овај простор, косили траву и чистили смеће.

- После Другог светског рата ово спомен обележје почело је да пропада - каже Цветковић. - Нарочито је девастирано када су инвеститори почели около да граде зграде и чесму затрпавају шутом. Дуго је изгледало као нека шикара. Наше удружење 2015. године се окупило и почело да финансира уређење чесме. Доносили смо алат, помало крчили и редовно, годишње, одржавали помен. Свуда у околини чесме, све до Ортопедске клинике, налазе се масовне гробнице из 1944. - овјашњава Цветковић.

Пре две-три године обратили су се и београдским властима. Код Градске комисије за споменике иницирали су, у акцији коју су тада медијски подржале и "Новости", 2009. године подизање споменика невиним жртвама и захтев су обновили 2015.

Privatna arhiva

- Градске власти су нам од пре две године, а посебно у новом сазиву, изашле у сусрет и укључиле се у акцију - каже Цветковић. - Помогли су нам Градско зеленило и друге службе, као и Завод за заштиту споменика културе Београда. Чак су нашли идентични камен од ког је прављена, у околини Бора. Око чесме је нека врста "Камене дворане", узидане у стене, где ће се одржавати помени и убијеном краљу и послератним жртвама.

Градска комисија је 1. децембра прошле године донела одлуку о подизању споменика жртвама и она се налази на потврди код Министарства културе. Истовремено, овај простор проглашен је јавном зеленом површином и биће уређен и редовно одржаван.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације