ВЕТАР СА ПАНТОКРАТОРА НОЋУ ДОНОСИ ЗВУК ТРУБЕ: Гркиња Дора поклања Србији имање на ком је можда наше војно гробље

В. Црњански Спасојевић

20. 07. 2023. у 11:31

ГРКИЊУ Дору Кефалонити отац је пре смрти заветовао да њихово имање од нешто више од 12 ари, код места Аналипси, на Крфу, поклони држави Србији јер се на њему, како је тврдио, налази необележено српско гробље!

ВЕТАР СА ПАНТОКРАТОРА НОЋУ ДОНОСИ ЗВУК ТРУБЕ: Гркиња Дора поклања Србији имање на ком је можда наше војно гробље

FOTO: Arhiva novosti

Аналипси се налази између Дасие и Ипсоса и ту су, за време Првог светског рата, после албанске голготе, подигнути логори Моравске дивизије српске војске, али и прихватилиште за српске цивиле.

Жељко Поповић

- Госпођа Кефалонити обратила нам се са жељом да поклони земљиште, о којој смо још прошле године обавестили Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, па је тадашња министарка Дарија Кисић долазила да обиђе локацију - каже за "Новости" Жељко Поповић, председник Крфског друштва грчко-српског пријатељства. - Према тврдњама њеног оца, никада није извршена ексхумација, нити постоји било какво обележје, а очев завет је био да се имање, вредно око 80.000 евра, поклони Србији, да би она ту поставила спомен обележје страдалим српским војницима.

FOTO: Arhiva novosti

Споменик Дринској дивизији

Мештани Аналипсија и околине, према Поповићевим речима, тврде да је део српских војника сахрањен на месном гробљу, али је много већи број њих покопан ван гробља, на приватном земљишту. И није Аналипси по томе изузетак. Постоји још неколико локација на Крфу за које се сумња да би могле бити необележена српска гробља.

- Кажу да су српски војници сахрањивани на приватним имањима, а сељани су вероватно сами склањали крстове, у страху да им земља, од које живе и где гаје маслињаке, не буде одузета - објашњава Поповић.

FOTO: Arhiva novosti

Жељко Поповић

Он додаје да је Будимир Швабић, 1921. године, направио један од најопсежнијих спискова страдалих Срба са 40.000 имена, али да је са гробља у Аналипсију пописано само шесторо њих. Они покопани ван њега нису се нашли на тој листи.

Да ли они заиста почивају на плацу Доре Кефалонити требало би да открију стручњаци Завода за заштиту споменика културе, чији се долазак очекује и који ће урадити сондажу терена.

- Мештани још причају да је негде у околини сахрањен и цео српски војни оркестар, све са инструментима. Да ли је мит или легенда, такође ће показати истраживања терена, али занимљиво је да се многи куну како се ноћу, када дуне ветар са планине Пантократор, чује војна музика - прича Поповић.

Додаје и да би требало проверити и плац код места Месонги, где су били логори Шумадијске дивизије, као и некадашњу локацију кампа Тринаесте дринске дивизије, у месту Агиос Матеос. Ту су код цркве Свете Марине сахрањени први српски ратници, а служба је одржана у овој цркви. Мештани кажу да се на тим локацијама налазе необележена српска гробља, баш као и код села Епископијана, где је била стационирана Тимочка дивизија.

Управо код Епископијане налази се, каже Поповић, права њива Јаниса Јанулиса, грчког сељака познатог као српског добротвора. Јанулисови су дали њиву за војни логор, у ком ће се људи опорављати после преласка кроз сурове албанске планине. Од исцрпљености и болести, ту је умрло 560 војника, који су касније ексхумирани и њихови остаци пренети су на острво Видо. Јанис и његови наследници никада више, из поштовања, нису обрађивали ту њиву, а овај хумани грчки сељак имао је обичај да каже како је "то свето место", на ком "столују душе умрлих, храбрих ратника". Једном је на њиву неко пустио стадо оваца које су после тога све - поумирале.

БРАТИМЉЕЊЕ СА АГИОС МАТЕОСОМ

У центру села Агиос Матеос, поред цркве, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, 1993. године поставио је спомен бисту Јанису Јанулису. Мачвански Прњавор, завичај припадника Дринске дивизије, где су почињени неки од најгорих аустроугарских злочина над цивилима 1914, и Агиос Матеос потписали су деведесетих година повељу о братимљењу, а Ниш је у општини Пантелеј, 2010.године, једној улици дао Јанулисово име, а улицу је добио и у Београду. Његов унук Христос проглашен је за почасног грађанина општине.

Преживели војници су на Јанулисовом имању, под маслинама, подигли споменик преминулим дринским саборцима. Споменик је, 1916. године, израдио Михаило Миловановић, ратни сликар Врховне команде српске војске, а свечано га је открио 17. маја врховни командант, регент Александар Карађорђевић.

- Без обзира да ли ће на свим овим локацијама бити пронађени посмртни остаци српских војника, држава Србија би требало што пре да преузме имање од госпође Кефалонити, јер је жена у извесним годинама, и да на том месту подигне споменик у славу српским борцима - сматра Поповић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗАПАМТИЋУ ЈА ТЕБЕ! Новак Ђоковић шокирао многе у Риму (ВИДЕО)