ЗАШТИТА НОВИНАРА ОД "НАДУВАНИХ" ПРОЦЕСА: Европска директива о посленицима седме силе односи се и на земље на путу придруживања ЕУ

ДУГО очекивана директива Европске комисије, која је требало да реши проблем такозваних СЛАПП тужби, односно стратешких парница против јавне критике, наишла је на различите реакције. Док европарламентарци тврде да ће новинари у Европи убудуће бити више заштићени од арбитрарног гоњења и застрашивања, новинари су само делимично задовољни. Домаћи стручњаци, пак, тврде да ће се ова директива врло мало одразити на Србију, иако су очекивања овде била велика.

Фото АП

Европски парламент сагласио се, наиме, у уторак у Стразбуру великом већином с предложеном директивом о заштити новинара и омбудсмана против неоснованих или "надуваних" судских поступака, који имају за циљ да нашкоде извештачима и ућуткају их. Овде је махом реч о тужбама са огромним одштетним захтевима, чији је циљ да застраше медије или их угасе.

Нова правила, како је наведено, требало би да се примењују на прекограничне случајеве, у којима оптужени, подносилац тужбе и суд нису у истој земљи, или где се учешће у јавној расправи, било да је реч о објављеном чланку, објави на друштвеним мрежама, видеу, истраживачком раду или уметничком делу, односи на више од једне државе чланице и доступан је на мрежи.

Како је за "Новости" појаснила портпаролка ЕП Мартина Вас, оног тренутка кад неки чланак буде објављен на интернету, он аутоматски спада у "прекограничне", чак и када су сви актери у истој земљи.

- Директиве могу да се примењују само на прекограничне случајеве, или би то, у супротном, било против принципа националне суверености. Али, парламент је проширио дефиницију, у случају да се процес односи на више од једне чланице и доступан је електронским путем, није важно да ли се тужилац, бранилац и суд налазе у истој земљи - појаснила је Васова.

Када се буду завршили преговори ЕП са земљама чланицама, до краја године, директива ће моћи да ступи на снагу. Она није обавезујућа, али ће је европске инстанце узимати у обзир када се буде гледало поштовање демократске климе.

Ово ће се односити на земље чланице, али и на све који претендују да уђу у састав ЕУ и тренутно су у процесу приступања. Дакле, мораће да их се придржава и наша земља.

Мирковић не мисли да ће нам, као држави која је још у процесу приступања ЕУ, ова Анти-СЛАПП директива донети неке видне промене у овом тренутку, и додаје да су утицајне иностране организације, које се баве слободом изражавања, разочаране крајњим исходом. Зато не треба очекивати убрзану транспозицију одредби директиве у домаће законодавство.

Када директива буде усвојена, новинари и друге јавне личности моћи ће да траже бољу заштиту од ЕУ. За жртве оваквих тужби моћи ће да се захтева и превремено обустављање суђења, а они који туже жртве мораће да докажу да предмет није неоснован. Мораће и да покрију трошкове судског поступка, укључујући правно заступање окривљеног. Жртве "надуваних" тужби моћи ће да траже одштету.

Да би се ограничили случајеви у којима би суд вероватније стао на страну тужиоца, случајеви клевете ће, према нацрту, бити прихватљиви само у домаћем правосуђу, док државе чланице не би требало да признају такве пресуде које су судови трећих земаља донели против појединаца или компанија на њиховој територији.

Посланици ЕП желе да државе чланице успоставе јединствени контакт са жртвама у оквиру којих ове могу да добију информације и савете. Уз то, позивају националне власти да онима који су мете оваквог поступка пруже финансијску, правну и психолошку помоћ. Позивају и државе чланице да прикупе релевантне податке, посебно о судским пресудама, а Комисију да успостави регистар ЕУ на ту тему. Преговори са земљама чланицама већ су започели, а циљ је да се договор пронађе до краја године, да би директива ступила на снагу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације