СУКОБ СА СТАЉИНОМ ОЈАЧАО ЛИЧНУ ВЛАСТ ЈОСИПА БРОЗА: Дефинитиван разлаз Совјетских и Југословенских комуниста

КРАЈЕМ маја 1946. Тито се поново обрео у Москви. Било је то његово последње виђење са Ј. В. Стаљином.

И на Петом конгресу КПЈ 1948. Тито се заклињао на верност Стаљину , Фото Профимедија, Документација „Новости“ и „Борба“, Архив Југославије, Музеј Југославије, Википедија и Фејсбук

Сусрет се одиграо у специфичним околностима које је карактерисало привођење крају обнове земље и доношење Првог петогодишњег плана, јачање система административног руковођења привредом и појачани притисак Запада (процеси генералу Драгољубу Михаиловићу и надбискупу загребачком Алојзију Степинцу; заоштравање тршћанске кризе, распламсавање грађанског рата у Грчкој).

У разговорима је доминирало неколико тема. Разговарало се о економским питањима, одобрењу совјетског зајма којим би се финансирала индустријализација земље, рудним богатствима и њиховој експлоатацији, формирању мешовитих југословенско-совјетских друштава. Дужна пажња је посвећена питању Трста и границе са Италијом с обзиром на мировну конференцију. Стаљин се занимао за најбољи "модел" решавања тршћанског питања, док је Тито изражавао захвалност совјетској страни за подршку коју пружа у решавању тог проблема. Стаљина је занимао положај индустрије и стање на селу.

Стаљин је негирао заслуге "југословенске Компартије”, Фото Профимедија, Документација „Новости“ и „Борба“, Архив Југославије, Музеј Југославије, Википедија и Фејсбук

Претресена су војна питања, посебно о развијању војне и авио-индустрије, као и бродоградње. Посебну пажњу Стаљин је посветио Албанији и односу који југословенски партијски врх има са КП Албаније. Стаљин се распитивао о Енверу Хоџи и југословенско-албанским границама. Истакао је да још није наступило време за стварање федерације са Бугарском, са чиме се и Тито сложио. Стаљин је говорио и о потреби да се Словени уједине у јединствени фронт са Совјетским Савезом. По свему судећи, разговарало се и о формирању организације комунистичких партија које би било консултативног карактера.

Део, само на први поглед, неформалних разговора вођен је и у Стаљиновој "дачи" у Подмосковљу. Присутни су забележили срдачност у односима, сећали се живе дискусије, идејне сродности, кварења односа између југословенских и бугарских руководиоца и друго.

У ВРЕМЕНУ У КОМ је свет загазио у "хладни рат", интеграција комунистичких партија и земаља у којима су оне биле на власти био је одговор на појаву Труманове доктрине и Маршаловог плана. У септембру 1947. Комунистичка партија Југославије била је један од оснивача Информационог бироа (Коминформа или Информбироа), замишљеног као саветодавно тело комунистичких партија СССР, источноевропских земаља, Француске и Италије, ради размене искустава и заједничког деловања.

Из Титових писама Москви види се да он није био упознат са сазивом и припремом тог састанка, као ни са основним тачкама дневног реда.

Неколико месеци по оснивању Информбироа његове чланице су ушле у сукоб са КПЈ. До разилажења је превасходно дошло због самосталне политике југословенске државе на спољнополитичком плану. На први поглед ситни спорови до којих је током година долазило (око природе југословенске револуције, критика изречених о понашању Црвене армије, "избегавања" консултација око важних питања унутрашње и спољне политике, рада мешовитих друштава, односа према совјетским цивилним и војним стручњацима, сучељавања са албанским руководством, преговора са Бугарском око склапања балканске федерације, испољавања револуционарног идеализма, политике према селу и друго) ескалирали су у оптужбе КПЈ као "кулачке партије" која води "антисовјетску политику" и чије руководство представља "ситнобуржоаске националисте". Мере економског притиска на Југославију, чијих је 52,9% извоза ишло на Исток, а 49,3% увоза стизало из СССР-а, почеле су се осећати већ у јануару 1948. Знаке Стаљиновог нерасположења према Титу и политичког притиска према Југославији осетили су чланови југословенске економске делегације коју је предводио Милован Ђилас. Едвард Кардељ је приликом састанка југословенско-бугарске делегације у Москви присуствовао Стаљиновом нападу на Димитрова и захтеву за брзим формирањем југословенско-бугарске федерације. Стаљин се супротстављао споразуму југословенске и албанске владе, а могуће слање две југословенске дивизије у Албанију, без консултовања са СССР, означавао "превентивним ратом". Основни разлози спора налазили су се у сфери спољне политике коју је Југославија водила без "консултација" са Москвом и без "уклапања" сопствених спољнополитичких потеза у оквире политике коју је водила прва земља социјализма.

* * * * * * * * *

ОПТУЖБЕ О ДИСКРЕДИТОВАЊУ СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ

ПОЧЕТКОМ МАРТА 1948. Тито је констатовао да су односи са СССР у последње време "у раскораку", али је и даље сматрао да политика Југославије према Совјетском Савезу "остаје неизмијењена". Писмо ЦК СКП (б) од 27. марта, које су потписали Стаљин и Молотов, убедило га је да није у питању неспоразум већ сукоб са далекосежним последицама. Оптужбе о "дискредитовању совјетске армије", малтретирању и стављању под надзор органа безбједности совјетских стручњака, развијању антисовјетске атмосфере, оптуживања СССР због "великодржавног шовинизма" имале су велику тежину. Уз њих су ишле и дисквалификације партијског врха КПЈ због рада у "полуилегалности", недостатка унутарпартијске демократије, опортунизма, нездравих идеја, расплињавања у ванпартијној маси, присуства британских шпијуна у најужем руководству.

У писму Стаљину и Молотову од 13. априла 1948. Тито је одбацио оптужбе и изразио незадовољство начином на који су оне изнете. Изнет је и начелан став да "ма како неко од нас волио земљу социјализма СССР, он не смије ни у ком случају мање вољети своју земљу, која такође изграђује социјализам". Титов одговор је у Москви схваћен као "заоштравање конфликта". У писму од 4. маја 1948. Стаљин и Молотов су истицали да он јасно говори о "антисовјетској позицији друга Тита" и "клеветничкој пропаганди руководилаца КПЈ".

У позадини манифестација пријатељства и оданости тињао сукоб два руководства, Фото Профимедија, Документација „Новости“ и „Борба“, Архив Југославије, Музеј Југославије, Википедија и Фејсбук

Стаљин је негирао заслуге "југословенске Компартије" и победу југословенске револуције објашњавао је уласком совјетских армија у Југославију. Крајњу тачку разлаза означило је непристајање Ј. Б. Тита и југословенског руководства да учествују јуна 1948. на заседању Информбироа у Букурешту. Том приликом усвојена је Резолуција о стању у Комунистичкој партији Југославије која је одобравала Стаљинов поступак у "раскринкавању неправилне политике ЦК КП Југославије и пре свега неправилне политике другова Тита, Кардеља, Ђиласа и Ранковића".

ПОНАВЉАЈУЋИ ВЕЋ ИЗНЕТЕ оптужбе, КПЈ је означена као секташко-бирократска организација, а њено вођство оптужено за непријатељску политику према СССР и СКП(б), дискредитовање совјетске армије, изједначавање спољне политике СССР са спољном политиком империјалистичких земаља. Од "здравих снага" у партији је тражено да присиле своје руководиоце да признају погрешке и да их поправе, да напусте национализам и врате се интернационализму и да свим силама раде на учвршћивању "јединственог социјалистичког фронта против империјализма". У противном, од чланства је тражено да смени постојеће и истакне ново руководство КПЈ. Ослањајући се на свој ауторитет, Стаљин је веровао да идеолошка дисквалификација и позив на побуну у КПЈ неминовно воде збацивању њеног руководства са Титом на челу. У питању је била својеврсна анатема која се односила на Тита и партијски врх КПЈ. Према доступним подацима, он није веровао у раскол који је изазвао отпор југословенских комуниста. Тог тренутка култ Јосифа Висарионовича почео је да умире у Југославији. Почео је дугорочни сукоб у коме су се нашле две државе, две партије, два револуционарна искуства, две харизматске личности.

Током сукоба југословенски комунисти су исказали свој стаљинистички потенцијал.

Стаљинисти у КПЈ истовремено су били извршиоци и жртве великог терора.

Сукоб са Стаљином овенчао је КПЈ и Тита победом и отворио могућност преиспитивања сопствене праксе, али и проузроковао цепање њеног јединственог језгра. Сукоб је представљао покриће за репресију која је гушила сваку политичку аберацију, јачала владавину бирократије, утемељивала личну власт Јосипа Броза.

Препоручујемо

Друштво

3 2

ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ ПРЕТВОРЕНЕ У ТАОЦЕ НА КОСОВУ: Летопис страдања Пећке патријаршије

03. 07. 2023. у 09:49

Друштво

3 2

НАРОД ЈЕ ПАДАО НА КОЛЕНА: Југославија, Србија и Београд се опраштају од свог краља

30. 06. 2023. у 07:00

Друштво

1 7

ШПИЈУН КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО НОЋНИ ЖИВОТ БЕОГРАДА: Тајна мисија совјетског обавештајца у југословенској престоници

29. 06. 2023. у 07:00

Друштво

1 10

ОПЕРАЦИЈА "ТЕВТОНСКИ МАЧ" ОТКРИВА ПОЗАДИНУ АТЕНТАТА: Нацистички обавештајци инспиратори Марсељске трагедије

28. 06. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације