ВУЧИЋ У КИНИ БРЕНД ПОПУТ ЂОКОВИЋА И МИЛУТИНОВИЋА: Србију у овој земљи препознају по нашем председнику

КОПАЈУЋИ бунар са још четворицом мештана, Јанг Гаођијан је 1974. године нехотице ископао прве ратнике од теракоте. Свевишњи му није наменио да буде бунарџија већ значајно име у светској археологији. У његовој необичној судбини има нечега од судбине савремене Кине, написао је Бранко Жујовић у ауторском тексту за "Печат".

Фото: Танјуг/Тара Радовановић

Уколико вас послуже временске прилике, вечерње слетање у Сијан може да буде бајковити небески спуст у шаренило јасно назируће уличне атмосфере пуне лампиона и свилених хаљина дама, сродне оној каква је, вероватно, владала у епохи династије Танг. Испод све мирнијих мотора и повремено заљуљаних крила „ербаса“, произведеног у Тијенђину, црвене се и понегде царски жуте светла различитих облика којима су градски оци украсили старе и модерне грађевине неколико стотина метара под нама.

Сличан осећај имала су деца, пре него што су се преселила на интернет, када би читала о селу Деда Мраза из перспективе његових ирваса.

ЕВРОПСКИ ОСМЕХ ПЕНЗИЈИ

Лет од Европе до Кине је мали путнички подсетник источног геополитичког нагињања света у ком живимо. Спрам младих и љубазних стјуардеса „Чајна саутерн ерлајнза“ или „Чајна истерн ерлајнза“ стоје њихове знатно старије немачке колегинице из „Луфтханзе“. Спрам нових свежих кинеских авиона, знатно старији и ислужени.

То је очигледан утисак.

Зрео, професионално љубазни осмех отежалих немачких стјуардеса је бледи, матерински одсјај некадашње компанијске славе. Упућен је више скорашњој пензији, него путницима од којих су, очигледно, стјуардесе уморне.

Чак и особа која је одавно задавила сноба у себи тешко прихвата да на интерконтиненталном лету, који траје око једанаест сати, буде послужена сендвичем.

Разочарање таквом неприкладношћу, чије порекло треба тражити у инфлацији изазваној вишегодишњом америчком политиком у Украјини и њеним последицама које циљају Европу и Русију подједнако, подсећа нас да је управо сендвич, уз мит о вакцини, један од примера нововековне западњачке митоманије о сопственом значају и величини у свету.

Фото: Бранко Жујовић

ПРИПОВЕСТ О СЕНДВИЧУ И ВАКЦИНАЦИЈИ 

Знатно пре свима добро познате приче о лорду Сендвичу (Џон Монтегју, 4. ерл од Сендвича) и његовој коцкарској страсти, Кинези су у доба династија Џоу и Ћин, пре више од две хиљаде година пре лорда од Сендвича, осмислили сендвич звани жуођијамо (Роујиамо) који једу и данас.

То је једина истина о пореклу простог јела сачињеног од нешто меса усађеног у лепињу или два парчета хлеба.

Презиме Монтегју на несвакидашњи начин повезано је и с приспећем древне вештине инокулације из Азије у Европу, односно наношења мале количине гноја (вируса) великих богиња сребрном иглом под кожу.

Овај примитивни поступак вакцинације, пристигао из Азије, практиковала је леди Мери Вортли Монтегју, након трагедије у којој јој је поменута болест однела најдраже чланове породице. На свом легендарном путовању ка Цариграду, леди Монтегју је пребродила Дунав код нас, у Бешки. Потом је оставила дирљиве записе о патњи Срба под отоманском окупацијом.

Коју деценију касније, истоветну вештину у Србији, заједно с вероватно знатно више жена које нису имале срећу да им имена буду записана, упражњавала је Новка Жујовић, супруга Карађорђевог бимбаше Јована Жујовића, далеког рођака аутора ових редова, а која је сахрањена на гробљу у селу Неменикуће код Београда, о чему је „Печат“ писао раније.

Овај колоплет историјских чињеница и њихових необичних подударања допуњује бесмислен, чак лицемеран летак „Луфтханзе“ који нас, начелно, подсећа да сви заједно треба да чувамо природу и животну средину. У исто време, „Луфтханза“ послушно апортира својим летовима, заобилазећу Русију и избегавајући најкраће линије до Далеког истока, немилице расипајући керозин.

Али то је она субмисивна Европа која, након што се извукла из гротла два светска рата, истраумирана и преплашена, не намерава да се мења како не би била поново разорена.

ПРОМЕНЕ НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ СУ У ЈЕКУ

Колико се само Кина променила од 2019. године, када је аутор ових редова последњи пут, пре овог, тамо путовао. Улицама великих градова сада крстаре таксисти у електромобилима. Будући да смо пријатељска земља, Александар Вучић је овде постао бренд, једнак Новаку Ђоковићу или Бори Милутиновићу.

Без имало претеривања.

Постарији таксиста за воланом свог новог електромобила пита ме одакле сам, а када је успео да ме разуме да сам из Србије (Сеаурвиа), каже: „А… Сеаурвиа… Вучићи, Вучићи…“

Слична сцена поновила се још три пута.

Живот у иностранству научи вас да сопствени режим оговарате искључиво код куће и то међу пријатељима који могу да вас разумеју, иако можда мисле другачије него ви. Овде таксиста помиње председника моје земље. Он и не сања ко све покушава да се сакрије испод Вучићевог политичког шињела, а мени, због пристојности, на памет не пада да му описујем живописне ликове из завичаја.

Уопште узевши, знатно више Кинеза сада вози хибридна или електрична возила. Њихова савремена аутомобилска индустрија, надошла на националном тржишту, чека пробој на тржиштима Европе и света. У Пекингу и другим градовима за време пандемије никле су нове стамбене и пословне четврти. Током 2021. године Пекинг је добио три нове линије метроа.

Упркос политици „закључавања“, грађевинска индустрија овде није тапкала у месту.

Слично је са Сијаном.

За последњих седам година град се променио скоро до непрепознавања. Крај око Велике пагоде дивље гуске, саграђене у седмом веку, те капије будизма пристиглог из Индије захваљујући епском путовању Суанцанга – једва да сам препознао.

Али лекција из промена које, сагласно древној кинеској мудрости, теку разборито као планински поток, није једина лекција Сијана и Пекинга.

Фото: Бранко Жујовић

ЛЕКЦИЈА ИЗ ДРЖАВОТВОРНОСТИ 

Захваљујући љубазним домаћинима добио сам прилику да видим места која су странцима теже доступна.

У древној палати Хуаћинг, у доба династије Танг, а чини се да модерна Кина прижељкује моћ и утицај Танга, волели су се цар Ли Лунгћи и његова најдража конкубина Јанг Јухуан. Њихова трагична, помало шексипировска љубав (конкубина је приморана да изврши самоубиство), није била у средишту мог интересовања.

За нас најпоучнија драма у овој древној палати, усађеној у стене, одиграла се током Другог светског рата, односно кинеског рата против јапанске агресије, како у Кини хируршки прецизно кажу, наглашавајући да њихов противник није био јапански народ, који је према кинеском схватању и сам био жртва погубне политике своје царске владе.

Хиљаде посетилаца палате Хуаћинг сваког дана у редовима стоје испред штандова са униформама. Ништа чудно, помислићете. У време моје посете, десетине младих Кинеза, нових чланова, јавно је полагало заклетву Комунистичкој партији Кине (КПК). Али када мало боље погледате, иза њих десетине људи стрпљиво је чекало да се слика у војним униформама које нису имале петокраке. Поред павиљона била је истакнута слика Чанг Кајшека, вође кинеских националиста, „кинеских четника“ ако вам је драже.

Нестваран призор.

Десетине младих Кинеза заклињу се на верност КПК, а иза њих се Кинези мирно сликају у униформама националиста. Замишљам југословенске комунисте који полажу заклетву у Прањанима и туристе како се сликају у шубарама иза њих.

Овај оксиморон има своје савршено логично објашњење.

Домаћин палате, бираним речима, објашњава овај парадокс непојмљив српском духу.

„У једном тренутку, вођа националиста Чанг Кајшек, који је ратни штаб био поставио у овој палати, планирао је да, усред јапанске офанзиве, нападне кинеске борце окупљене око КПК. У томе су га спречила двојица генерала Џанг Суељанг и Јанг Хученг. Одбили су наређење да нападну комунистичке одреде и у овој палати опколили штаб свог врховног команданта Чанг Кајшека који се потом предомислио“, каже нам домаћин.

У част „инцидента у Сијану“, хиљаде Кинеза данас, свакодневно, одају пошту прибраности и мудрости двојице генерала, захваљујући којима је избегнут грађански рат.

Домаћин додаје да Кина пажљиво чува успомену на своју аутентичну историју, чији су Чанг Кајшекови борци неспорни део.

„Ми чак и на ширу улогу ове двојице генерала можемо да ставимо неке оправдане примедбе, али је њихов гест противљења братоубилачком рату надрастао све њихове могуће историјске мане и данас представља светао пример“, кажу у палати.

Постидео сам се.

РАТНИЦИ ОД ТЕРАКОТЕ 

У мени добро познатом музејском комплексу, где су откривене десетине хиљада ратника од теракоте, који су до данас, упркос разарањима, остали на вечној стражи пред гробницом првог кинеског цара, ујединитеља Ћин Шихуанга, оснивача династије Ћин, дочекује ме Ченг Ђије.

Његова племенита лоза потиче из ових крајева.

Ченг то с поносом истиче. Не каже да је неки од ратника од теракоте начињен по лику неког од његових предака, али је јасно да на то помишља.

Од Ченга ћете сазнати сијасет занимљивих података. На пример, да је један једини ратник од теракоте пронађен без оштећења. Називају га „Луцкy Оне“. Бил Клинтон, за ког се обојица слажемо да је прворазредна будала, тражио је, као последњи каубој, од домаћина да му поклоне једног ратника од теракоте.

Одбили су.

Образ Американаца овде чува Хенри Кисинџер. Био је овде, кажу, осам пута. Ништа није тражио, само се дивио.

Са Ченгом, идемо редом.

Комплекс ратника од теракоте, којих према проценама има тридесетак хиљада, што пронађених и рестаурисаних, што још увек закопаних, 78 пута је већи од Забрањеног града и два пута од Специјалног кинеског аутономног региона Макао.

Загробну инфраструктуру првог кинеског цара градило је око 720.000 занатлија и радника. Изградња је трајала 38 година. За израду једне статуе било је потребно око годину дана. Свака има другачије лице, папиларне линије и ознаку оног ко их је израдио. Ове трупе прецизно су распоређене: пешадија, коњица, команда. Армија од теракоте има чак и свој храм.

Фигура генерала висока је 1,96 метара. На коњима нема узенгија. Уоколо су стабла нара пристигла у древна времена из Персије. Сијан је, ипак, почетна тачка путева свиле.

Ако ускочите међу ратнике и не причините штету, прети вам пет дана затвора. Немцу који је извео такав перформанс, будући да је био нека врста уметника, било је опроштено.

Фото: Бранко Жујовић

ЖИВА ИЗ ГРОБНИЦЕ

А онда је Ченг поменуо гробницу Ћин Шуанга. Лице му се озарило. Јасно видљива аура око њега зрачила је тајном коју је, с још више поноса, хтео да подели са мном.

„Гробницу првог кинеског императора, који је први успео да уједини Кину, никада нисмо отворили. У складу с традицијом фенг шуија, недалеко одавде је река, ту су ратници који чувају императора у подземном свету и његова запечаћена гробница. Постоје два објашњења зашто је гробница остала неотворена. Прво каже да ми још не располажемо технологијом која би гарантовала да би пронађене драгоцености биле сачуване. Погледајте искуство с ратницима од теракоте. Сви су били офарбани, али је боја одмах по ископавању, а најдуже након седам дана, ишчезла са њих“, каже Ченг.

Да би поткрепио своју тврдњу, показује ми своје приватне слике, настале одмах након ископавања ратника од теракоте. На њима ратници имају офарбана лица и тела.

У подножју брда у ком почива вар Ћин, прича нам Ченг, пронађене су знатне количине живе. Уопште није искључено да је канал око одра на ком почива цар пун живе.

„Друго објашњење“, наставља Ченг, „тиче се наше традиције која не омета мир покојника без потребе.“

Бирам друго, мање интригантно Ченгово објашњење.

СА ЧОВЕКОМ КОЈИ ЈЕ ПРОНАШАО РАТНИКЕ ОД ТЕРАКОТЕ 

Као неку врсту пријатељског геста, Ченг ме после обиласка сва три налазишта води код Јанг Гаођијана.

Копајући бунар са још четворицом комшија, Јанг је 1974. године, нехотице, ископао прве ратнике од теракоте. Свевишњи му није наменио да буде бунарџија већ значајно име у светској археологији.

У његовој необичној судбини има нечега од судбине савремене Кине којој је, првобитно, била намењена улога извођача јефтиних радова у светској економији, али је она у међувремену успела да се присети своје традиције и не пристане на такву улогу.

Од петорице копача данас су живи само Јанг и још један комшија.

Јанг зна за Србију.

Мирно потписује примерке књига и ужива у ономе што је утемељио први будак заривен у земљу која је прекривала гробницу првог кинеског императора.

Смеје се мојој опасци да је изградња инфраструктуре иманентна Кинезима, чак и ова, загробна, која је подједнако импресивна попут великих зидова подигнутих дуж границе са агресивним номадским племенима или Великог канала.

Каже да је добро градити мостове међу људима и народима, што је чуо да ја чиним, па мојој ћерки Јовани, студенткињи кинеског језика, посвећује књигу о ратницима од теракоте.

ПРЕД ГРОБНИЦОМ ЈЕДИНЕ КИНЕСКЕ ИМПЕРАТОРКЕ 

На овом постковид путовању по у много чему преображеној Кини, која подједнако није иста као што је била 2019. у односу на 2012. годину, домаћини су ми показали храм Фамен, један од најзначајнијих у будистичком свету, где монаси љубоморно чувају кост Будиног палца. Затим, гробнице Танга из доба једине кинеске императорке Ву Цетијен.

Док су гробнице чланова њене породице, од којих је неке немилосрдно поубијала, отворене за јавност, импресивна гробница Ву Цетијен је, попут гробнице првог цара Ћин Шуанга, још неопљачкана и неотворена.

Пред импресивним, али невидљивим одром царице, скривеним у брду које изгледа као пирамида, којој такође има шта да се замери у етичком смислу, разумем меру у разумевању филозофије историје, однеговану и успостављену у оквиру кинеске цивилизације.

На крају тог узбудљивог дана, пред импресивним спомеником на месту које прецизно означава географски почетак Пута свиле, у Сијану, разумем зашто не треба судити кратковидо, јогунасто, идеолошки и према потребама или још горе осећањима данашњег дана, већ према миленијумима или вечности.

БОНУС ВИДЕО:

КЛИНЦИ ИГРАЈУ БАСКЕТ ИСПРЕД КОРДОНА: Кфоровци посматрали, али нису хтели да шутирају на кош

Препоручујемо

Друштво

1 5

БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: Сузе Светог Николаја Српског

07. 06. 2023. у 22:20

Друштво

11 17

ХРВАТИ ОТИМАЈУ ЋИРИЛИЦУ: И Мирослављево јеванђеље третирају као свој рукописни споменик с краја 12. века

07. 06. 2023. у 13:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације