ОЧЕВО ЛИЦЕ КАО ЗЕМЉА ЦРНО. НА ПРСТИМА КРВ ДЕТЕТА ОД НОЋИ УЖАСА Сцена која слама - "Далибору свадбу спремати нећемо"

ЈЕДИНИ син Данијеле и Милосава, Далибор Тодоровић, никад неће повести невесту до олтара. Његови родитељи су се надали том дану среће. Сад им се живот, у трену, срушио. Он је био њихова нада и све добро што су имали. У секунди, кућа је затрта. Никад неће бити исто. Никад више смеха, песме. Неће бити ни сватова. Ни унучета.

Фото: Д. МИловановић

- Не, не спремамо сахрану. Не, не објављујемо умрлице. И, не знам одакле да почнем. Читав наш живот је на крају. Почетка више нема, то знам - говори отац Милосав Тодоровић.

Родбина, пријатељи, комшије, стижу да поделе тугу са Тодоровићима. А, утехе нема. Чини се, никад је неће ни бити. Злочин не можемо да заборавимо, а ни да опростимо.

Очево лице као земља црно. На прстима крв детета од ноћи ужаса, коју овај човек не жели да спере. Он, свесно или несвесно, сваку осушену кап у траговима својих ноката, чини се, жели да сачува. Да се њима умива. Да их помилује и у том мирису чува свога несачуваног сина.

Фото: Д. МИловановић

- Ево, то је мој син. Наш Далибор. Бог нам даровао бор па га сасекао кад је био најлепши. Најразгранатији - говори и показује фотографију младића и поверава је "на старање" нашим репортерима. - Ви ћете, ако имате савести, испричати истину. Ако нећете, на вама је.

Слика младића пулсира из очевог телефона. Куд год је ишао он, с њим је ишао и његов син.

- Тако смо стигли до краја. Он у најбољој младости, ја... Шта знам где ћу ја...

Ово је Дубона, село надомак Младеновца, јуче у дану после језиве ноћи у коме је један безумник у црно завио две породице. Панићима убио сина и кћерку. Тодоровићима сина, наследника. Цело село завио у црно. Дубона не памти, причају нам мештани, да се икада догодио овакав злочин. Од Турака, до данас. Злочин који је у црно завио младеновачки крај, Шумадију и целу Србију.

Србију, која се још бори са страшним сценама из школе "Владислав Рибникар", на престоничком Врачару. Зато је ова трагедија тако снажно затресла срца свих разумних људи који су говорили: ово са ђацима, последња је опомена, никада не сме да нам се понови. А, поновила се и то у предворју престонице. И, Дубона сада пулсира као црна тачка на мапи овдашњих и ововремених злочина у корену неке још сасвим неодгонетнуте спирале зла.

- Нису то, децо, никакве силе. То је обест једног момка који нам живот, месецима, претвара у пакао - говори Цана Прокић. - Тог Уроша, сина једног пуковника, сви смо ми заточеници. Пре неки дан јури мотором, само што ме није згазио. После јури "мерцедесом", само што нас све не прегази. Он је, децо, овде био заштићен, а сви ми на ветрометини. Ко је њега штитио? Отац и мајка, па то цело село зна. Време ће показати какви су то људи, а ми смо их овде одавно прозрели и презрели.

Оморина обара, као да се и мајско сунце, у овој свеопштој несрећи бори са облацима, па никако да им пропусти спасоносну кишу да обрише крваве мрље на асфалту на коме су заустављени животи брата и сестре Панић. На коме се затире огњиште породице. Иду људи. Газе. Не знају да је то крв Кристинина и Миланова. Враћамо време, неколико сати уназад. У ноћ када се догодио злочин. Овде, који метар испред ових крвавих мрља, исписане су најстрашније сцене ужаса, потписане рафалима Уроша Блажића...

Foto: Фото: Д. МИловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Родитеље и убијену децу (тим сценама смо сведоци) делило је тек неколико метара. Док су службе форензичара обављале свој посао, ужас је трајао. Зорица и Саша дозивали су сина и кћерку, а гледали су их прекривене цирадама. Тражили су да их виде, јер нису веровали. Говорили су: можда су још живи. Дозиви срца мајке и оца, у трену лишених деце, додиривали су само небо. Сатима су у ноћи, када се догодио злочин, парали јауци ово двоје несрећних људи, док је, никад виђена полицијска сила трагала за убицом.

- Ми смо седели испред школе на клупама, где смо се годинама окупљали. Урош је прошао, зауставио се и ми смо га позвали на пиће. Није прихватио, после пар размењених шала отишао је и вратио се са аутоматском пушком. Овде је почело то лудило, слушамо причу. Видео сам кад су погођени Кристина и Милан, Далибор. И ништа више нисам видео - говори младић кога је само пет метара делило од сигурне смрти.

Док се дан приближавао крају, а испливавале емоције, у селу које не памти овакав злочин, сутон је сипао ново црнило на Дубону.

Препоручујемо

Злочин

1 10

"СИН ЈЕ МИСЛИО ДА ЈЕ НЕКОМ ОД НАС ПОЗЛИЛО": Човек коме је Урош Блажић украо аутомобил за бег описао драму

06. 05. 2023. у 20:07

Злочин

0 20

"ПУЦАО САМ У ГРУПУ ЉУДИ ДА ЗАПЛАШИМ МЕШТАНЕ" Шта је на саслушању рекао убица из Младеновца - "пао му је мрак на очи"

06. 05. 2023. у 19:55

Друштво

0 3

МАЛИМ ОРАШЈЕМ ОДЈЕКИВАЛА САМО ЦРКВЕНА ЗВОНА: Последњи поздрав убијеним младићима у крвавом пиру (ВИДЕО)

06. 05. 2023. у 17:30

Друштво

1 64

ЦЕЛО СЕЛО ЗАВИЈЕНО У ЦРНО: Мало Орашје сахрањује петорицу младића убијених у крвавом пиру (ФОТО/ВИДЕО)

06. 05. 2023. у 15:17 >> 16:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације