Друштво

ПОСЛЕДЊЕ СТРЕЉАЊЕ ИЗВРШЕНО 1978. ГОДИНЕ: Чувени Окружни затвор у Београду, познат као ЦЗ, обележава 70. рођендан

В. Црњански Спасојевић

30. 04. 2023. у 18:00

БЕОГРАДСКИ Окружни затвор у Бачванској улици, познатији као ЦЗ, први домаћи затвор грађен после Другог светског рата, ове године обележава 70. рођендан. Дочекаће га скоро потпуно реконструисан. Једанаест блокова већ је преуређено, а реконструкција дванаестог почиње у јуну. Последњи засада сређен јесте блок у делу познатом као "Хајат". Ту се налази ћелија у којој је месец и по, до изручења Хашком трибуналу, 2001. године, боравио бивши југословенски председник Слободан Милошевић.

ПОСЛЕДЊЕ СТРЕЉАЊЕ ИЗВРШЕНО 1978. ГОДИНЕ: Чувени Окружни затвор у Београду, познат као ЦЗ, обележава 70. рођендан

Његова ћелија у блоку 1.1, баш као и све остале у "Хајату", промењена је. Унутрашњи зидови су срушени, јер су били прешироки и ћелије нису задовољавале европске стандарде од четири квадратна метра по особи. Уместо њих сазидани су нови од ојачане цигле. На месту где су била врата са решетком, сада су кревети на спрат, а поред купатило. Када је одведен, како кажу затворски чувари, за решетке на вратима остала је заденута оптужница Хашког трибунала коју је све време одбијао да прими.

Током боравка, у ћелији је кувао чај, са браниоцем пио кафу, пре спавања читао, а у кругу је хранио голубове хлебом. Свакодневно су га посећивали супруга и браниоци, а у посету му је, неочекивано, 12. маја, дошао и тадашњи епископ црногорско-приморски Амфилохије и поклонио му Нови завет.

Иначе, Окружни затвор је почео са радом 1953. године као Централни затвор, јер је дотадашњи најпознатији "казамат" у српској престоници, Главњача, био пребукиран. Звао се ЦЗ све до 1968. и био је под ингеренцијом МУП, док је данас у саставу Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде

- Пројектовао га је руски архитекта, налик једном затвору у близини Москве - каже за "Новости" управник Звонко Груловић. - Градили су га немачки ратни заробљеници од 1946. Када су, 1953. године, први осуђеници пребачени из Главњаче, ово је и даље била периферија, около су била поља кукуруза.

Верује се да је грађен према узору на мрачне, руске тамнице, тако да у собе допире што мање дневног светла, не би ли се затвореник што пре "сломио". Уједно, ћелије су прављене са унутрашње, а не са спољне стране ходника, што је отежавало бег. Урбана легенда каже да је својевремено Титу неко од сарадника предочио да је затвор "можда мало предимензиониран", на шта је маршал спремно узвратио: "Нека, напуниће се."

Данас све изгледа другачије него те 1953. Реконструкција првих блокова, у приземљу, почела је још 2013. и сваке године ради се по један. Последњи ће бити подрум, у ком се налази и соба у којој су вршене смртне казне. Њој ће бити враћен аутентични изглед и биће претворена у музеј.

- Последња егзекуција извршена је 1978. године, када је стрељан Миљенко Хркач - каже Груловић.

Хркач је био осуђен 1975. као припадник проусташке емиграције, због постављања бомбе у биоскопу "20. октобар" у Београду. У овом терористичком нападу, 13. јула 1968, погинуо је Саво Чучуревић, а осамдесетак људи је повређено, укључујући студенткињу Магдалену Новаковић, која је остала без обе ноге.

Осуђени је стрељан, 10. јануара 1978, у четири сата ујутро, а самом извршењу присуствовали су управник, председник Окружног суда у Београду, тужилац, лекар и пет припадника службе за обезбеђење који су извршавали казну. Нико од њих није знао у чијој је пушци бојева муниција. Иначе, припадници хрватске емиграције после распада земље тврдили су да је тај напад извео не Хркач, већ немачки плаћеник Бернд Вацел, ког је Удба у међувремену ликвидирала у Португалији

- Огромна је разлика између Окружног затвора некад и данас - каже Груловић. - Раније се није гледало на услове у којима бораве затвореници, већ искључиво на безбедност. Данас је ЦЗ део модерног заводског система, у ком се поштују права лица лишених слободе. Циљ санкције није одмазда, већ ресоцијализација и реинтеграција осуђених у заједницу. Ћелије су веће, имају природно светло, тоалет, воду. Постоје заједничке просторије и људима је омогућено бављење различитим активностима. Многи заврше школу и занат - пекарски, молерски или фризерски. Реч је о дефицитарним занимањима, а у прилог томе говори и чињеница да се управи затвора јавило више бивших осуђеника који су се запослили као пекари.

"Браћа по матери"

ОКРУЖНИ затвор посебно је атрактиван филмаџијама. Између његових зидина снимане су серије "Државни службеник", "Беса", "Јужни ветар", "Убице мога оца", "Мама и тата се играју рата", "12 речи". Снимани су и неки филмови. Глумац Жарко Лаушевић, у време суђења због убиства у кафићу "Епл", у Подгорици, у два наврата је боравио у ЦЗ, када је пребачен из црногорског Спужа ради вештачења (1993. и 1994). Он ће се у затворском кругу сетити шетње са Славком Штимцем из филма "Браћа по матери", чак ће и командир бити исти човек који је статирао у филму.

Груловић подсећа и да су осуђеници у ЦЗ од почетка пандемије вируса корона почели да користе комуникацију преко "Вајбера" са ближњима, како би им се пружила психосоцијална помоћ, да не брину за своје. Онлајн комуникација у српским затворима и данас постоји и једна је од ретких у европским државама која је уведена циљано због пандемије. Према речима управника, кроз Окружни затвор годишње прође око 2.000 притвореника и осуђеника, a казну издржавају они који су осуђени до годину дана. Захваљујући реконструкцијама, урађених према стандардима Савета Европе, капацитет је повећан за 40 одсто, па сада завод може да прими 1.100 људи, укључујући и капацитете у Посебној притворској јединици.

Тренутно се у Окружном затвору налази 1.050 особа, од чега 940 притворених и 107 осуђених. Према Груловићевим речима, највећи број је притворен због дроге. Следе убиства, па насиље у породици, док су некада довођени политички кажњеници и осуђени због крађа. Најстарији притвореник има 88 година и на терет му се ставља убиство супруге. Ту је и двоје малолетника - девојка и младић, који ускоро пуне 18 година.

Хумано извршење казне је, кажу у Управи за извршење кривичних санкција, приоритет, а први дан ступања на издржавање уједно је тренутак кад особа креће са радом на себи, суочавањем са учињеном грешком, радом у програмима који имају психосоцијални садржај.

- Процес ресоцијализације не може да се спроведе до краја само у установи у којој осуђеник издржава казну, већ су битна подршка и помоћ која је осуђенима на располагању по изласку на слободу - истичу у Управи. - Чак ни најбољи третман у установи не може да има трајан позитиван утицај на осуђеног ако друштво није спремно да га прихвати и помогне му.

У сарадњи са Саветом Европе израђено је пет специјализованих програма третмана, који су у примени од 2021: општи когнитивно-бихејвиорални програм, програм за групни рад са зависницима од дрога, програм за починиоце насилних кривичних дела, за починиоце насиља у породици и за групни рад са зависницима од алкохола.

- Поносни смо на представу "Записи из ћелије број 12", која је 2015. припремана на радионицама Института за перформативне уметности и социјални рад у ЦЗ - кажу у Управи. - Резултат вишемесечног рада је представа замишљена као драмски комад Достојевског.

То је било први пут у историји затвора у Србији да осуђеници глуме пред публиком у неком културном центру. Нови искорак смо направили са радионицама на којима су се осуђени срели са уметничким делима Народног музеја, који су и посетили у јуну 2019.

Поводом 70. рођендана једно од шеталишта у кругу осликано је муралима на којима су радили професори Академије ликовних уметности, сликари, улични уметници, студенти сликарства и сами осуђеници. Они су дуже време на радионицама у ЦЗ сликали нацрте за мурале на теме слободе, љубави, природе. Како кажу у Управи, жеља им је била да хуманизују простор и на неки начин помере зидове шеталишта и учине их "живим".

Најпознатији привремени "станари"

ДВОЈИЦА притвореника са најдужим "стажом" у Бачванској улици били су бивши начелник Ресора Државне безбедности Радомир Марковић и Ненад Грујовић, познатији као Црни Груја. Обојица су ту боравила безмало деценију. Почетком деведесетих и Вук Драшковић, лидер СПО, чак два пута је био притворен у Бачванској, а његова супруга Даница једном. Први пут су Вука довели 9. марта 1990. године, усред демонстрација. Полицајац у марици дао му је свој сендвич и јогурт, а пред капијом ЦЗ и пакло цигарета, уз речи: "Читао сам 'Нож'." Касније ће се испоставити да је то био Насер Орић. У неком периоду живота у ЦЗ су били затворени и Ђорђе Божовић Гишка, Исо Леро, Жељко Ражнатовић Аркан, Радослав Ћалдовић Ћента, Зоран Ускоковић Сколе, Љубомир Магаш, познатији као Љуба Земунац, банкарка Дафина Милановић, Средоје Шљукић Шљука, вођа "звездарског клана", Горан Вуковић Мајмун, вођа "вождовачког клана", Кристијан Голубовић, бивши командант ЈСО Милорад Улемек Легија, Макина група, оптужена за убиство полицијског генерала Бошка Бухе, чланови "земунског клана"...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације