НИСМО ПРОФИТАБИЛНИ, АЛИ СМО - НЕОПХОДНИ! Intervju - Проф. др Горан Стевановић, директор Инфективне клинике у Београду

ИАКО пандемија ковида још није одјављена, вратили смо се у нормалан режим рада: и даље радимо 24 сата, седам дана у недељи, само у нашим амбулантама не прегледамо дневно од 400 до 500 пацијената, као што је то био случај у најјачим налетима короне, већ од 200 до 250.

Foto: Zoran Jovanovic

Ово нам, у разговору за "Новости", каже професор др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС), кога је шира јавност упознала тек у време ковида. Рад професора Стевановића запажен је много пре тога. Многи га поистовећују са чувеним ликом из америчке ТВ серије "Др Хаус", јер као и овај фиктиван јунак, поставља дијагнозе када нико други не може, решава нерешива медицинска стања и спасава пацијенте од којих су други дигли руке.

На констатацију да су инфектолози у најтежим данима ковида били тражени као "суво злато", он каже:

- Инфектологија није профитабилна грана медицине, а истовремено захтева скупу дијагностику и анализе. Многе богате државе су одавно укинуле инфектолошке клинике и значајно смањиле број инфектолога, јер су сматрале да су инфективне болести карактеристичне за сиромашне народе и лоше хигијенске услове. Зато данас имамо недостатак инфектолога у целом свету, а поготово у неким развијеним земљама.

Каква је ситуација у Србији?

- Чињеница да имамо инфектолошке клинике и у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Косовској Митровици и на Војномедицинској академији довољно говори. Такође, свака већа општа болница има инфективно обољење. У нашој земљи клима према инфектологији је постала повољнија пре десетак година када је схваћен огроман проблем који узрокује отпорност на антибиотике. Управо је тих година почео да нам пристиже одређени број младих лекара. Касније, млади стручњаци су нам стигли и из редова најбољих дипломаца које већ традиционално држава запошљава одмах по завршетку студија, и заиста су се показали као одлични лекари. Захваљујући њима изнели смо притисак ковида, они су радили амбулантне прегледе, а ми старији смо помагали другим ковид- болницама у организацији, и радили као координатори.

Имамо ли довољан број инфектолога?

- У Србији има толико инфектолога да се сви међусобно познајемо. Свега нас је 150, од којих су неки још на специјалистичком стажу. Ако бисмо се руководили препорукама Америчког центра за превенцију и контролу болести (ЦДЦ), број инфектолога на 100.000 становника требало би да буде од 4,1 до 4,3. Дакле, према овој статистици ми смо у дефициту сто одсто.

Зашто инфектологија није профитабилна?

- То је скупа грана медицине, због захтевне дијагностике и високих трошкова лечења. Није профитабилна ни за лекаре, јер они не могу да раде приватно, због чињенице да се озбиљни инфектолошки пацијенти увек лече болнички и да је неопходно да лекар буде уз пацијента нон-стоп. Као треће, инфектолошки пацијенти, осим неких форми хепатитиса и ХИВ позитивних, нису хронично оболели и када их излечите немају више потребе за контролама и терапијом. Дакле, од инфективне болести сте или излечени или нисте. Уколико остану последице, онда је често потребан специјалиста друге области да настави лечење.

Које болести најчешће лечите?

- Ми имамо две врсте патологије. Једну чине пацијенти којима је помоћ потребна без обзира на доба године, а другу чине сезонске инфекције од којих су најбројније оне које се јављају током лета и зиме. Стални пацијенти које хоспитализујемо су оболели од хепатитиса, ХИВ позитивни, септични болесници, пацијенти са инфекцијама отпорним на антибиотике. Амбулантни рад подрзумева пријем и лечење пацијената са различитим врстама осипа, инфективне мононуклеозе и слично. Током лета почиње сезона вирусних менингитиса, упале можданих опни и мозга, грозница Западног Нила, а током зиме има бактеријских неуроинфекција, варичеле.

Дакле, инфектолози су неопходни и ван пандемије.

- Наравно, јер је довољно да се на неком слављу сервира једна неисправна торта и да у четири наредна сата имамо 250 пацијента од којих половина захтева хоспитализацију. То је најумеренији пример онога шта може да се деси.

Како сте издржали огроман притисак током ковида?

- Захваљујући свим нашим запосленима. Нико није питао да ли ће се остати прековремено, ни колико ће се радити, ни зашто морају да се врате када су тек стигли кући. Не само лекари, већ и сервирке, хигијеничарке, техничка служба која нам је достављала кисеоник, и колеге других специјалности које су радиле са нама. При томе смо све време били у реконструкцији. У једном тренутку имали смо попуњеност 115 одсто. И трпезарије смо претворили у болничке собе.

Да ли је било пуно заражених међу особљем?

- Наш персонал се није заражавао у великој мери на послу, јер на Инфективној клиници сте врло добро обучени да користите све мере заштите. То је била предност наше установе у односу на друге. Наши запослени су још пре ковида имали редовне обуке из употребе заштитне опреме. Стицајем околности, јер смо упослили младе лекаре и сестре, крајем 2019. смо организовали обуку не знајући за ковид. Уствари, ми смо се припремали за евентуални сценарио да нам се појави пацијент са сумњом на еболу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације