МОДЕРНЕ ЗАДРУГЕ Посебну улогу имају тзв. агрегатори, посредници који обједињују више малих произвођача

ЛАКШЕ ће десет малих произвођача, удружених и организованих наћи пут на тржишту за 50 тона воћа или поврћа него појединачно - на тезги - за 50 килограма.

Фото Shutterstock

Ова формула налази се у темељу задружног удруживања, које после више деценија поново добија на значају и у Србији. Ова врста организовања, већ дуже од века одомаћена у пољопривредно најмоћнијим страним државама, доноси не само бољи пласман, него и ниже трошкове производње и повећање продуктивности што су највеће главобоље просечног српског сељака.

Србија има искуства са овом врстом удруживања пољопривредника, а задруге су у прошлости делиле судбину и државе - имале су више падова него успона. Њихова данашња ренесанса, међутим, почива на другачијим модерним темељима, па им се и дају веће шансе за успех. Афирмацију новог задругарства узела је на себе држава, а последњих година заживело је више од 1.100 нових, махом пољопривредних задруга.

FOTO: Arhiva novosti

Кључна разлика између савременог концепта од задруга какве су некада постојале на овим просторима чини њихова структура - пољопривредници су некада у њих уносили и земљу и средства за производњу, док кључ данашњег удруживања чине само - производи. Захваљујући томе роба лакше налази свој пут до купца на велико и по бољој цени. Задруге по начелу "већа количина - нижа цена" могу да добију повољније услове за набавку семена, вештачког ђубрива и репроматеријала, а такође и да драстично смање трошкове складиштења, транспорта...

Велики трговински ланци уочили су значај организовања пољопривредних произвођача, који је у заједничком интересу. Ни један велики ланац, ма у којој области економије радио, не може да послује са неограниченим бројем снабдевача. Због тога важну улогу имају тзв. агрегатори, посредници који обједињују више малих пољопривредних произвођача који потом заједно наступају. Пољопривреднци тако добијају сигуран пласман, а трговци сигурно и континуирано снабдевање производима и то не из увоза, већ "на локалу".

Фото Д. Дозет

Повртар Владица Нешић из лесковачког села Доње Крајинце, који се успешно бави производњом парадајза и паприке има дебело искуство са свим облицима производње. Са својих десет хектара земље свакодневно у супермаркете Маxи шаље свеже поврће.  Компанија Делез је највећи ланац који сарађује са више домаћих пољопривредних задруга, чија се роба продаје на рафовима.

- Значај удруживања се види најпре у лакшем пласману и бољој наплати робе. Јер ако производња чини 50 одсто проблема у пољопривреди, на пласман одлази сигурно осталих 50 одсто. Повртарство даје могућности за самосталну делатност, али постоје гране производње где мали пољопривредници само удружени могу да опстану. Организована производња обазбеђује лакши улазак у велике ланце, али носи и обавезе које и даље поједини произвођачи не желе да прихвате, иако је то једини пут за дугорочно одрживу производњу - каже Нешић.

Фото Д. Дозет

ЧЛАН националног тима за препород села Бранислав Гулан истиче да су задруге без премца најбољи модел производње у пољопривреди.

- Циљ је достизање концепта затворене производње - од њиве до трпезе. Тај модел се примењује у Холандији, Данској, Немачкој. У његовој основи је да се у истом кругу одвија производња, прерада и пласман финалног производа. Трошкови су тако најмањи, продуктивност највећа, а зарада апсолутно најбоља - истиче Гулан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације