СВАЂА РОДИТЕЉА ДЕЦИ НАНОСИ БОЛ ИСТО КАО БАТИНЕ: За годину 2.000 случајева физичког насиља, било и сексуалног

ВИШЕ од 8.000 деце жртава насиља евидентирано је током 2021. године у центрима за социјални рад широм Србије. Према речима Сандре Перић, члана Коморе социјалне заштите, доминантно је емоционално злостављање, али и сексуално, као и занемаривање, а у 2.000 случајева чак и физичко насиље.

Фото Shutterstock

Положај деце и младих био је главна тема овогодишњег Светског дана социјалног рада, а подаци показују да је од 1,2 милиона деце и младих у Србији њих 180.000 у систему социјалне заштите. Тренд пораста забележен је између 2012. и 2019, а од епидемије короне влада стагнација.

- Најчешће смо сведоци комбинације различитих облика насиља, а све чешће центрима стижу пријаве везане за злоупотребу дечјег рада. Опет су видљивији и дечји бракови, као и деца - жртве трговине људима - наглашава Перић.

Медиа центар

Међутим, оно што друштво често заборавља јесте чињеница да су деца жртве насиља и онда када се оно не врши директно над њима, већ над другим чланом породице. Када их ноћу буде свађе из друге собе, па ујутро једног од родитеља виде са модрицама, или када се врате из школе и нађу поразбијане ствари у стану. Децом се манипулише и приликом развода брака.

- Све су то врсте насиља - каже Сандра Перић. - На терену виђамо децу са очигледним повредама или траговима гашења цигарета. То су високоистраумирана деца и потребно је много рада са њима.

Поред оних који су жртве насиља, центри за социјални рад на евиденцији имају и млађе од 14, који, иако кривично неодговорни, имају проблема са понашањем или су починили кривична дела, као и кривично одговорне између 14 и 18 година.

Медиа центар

Специјални педагог Нада Шарац, из Удружења стручних радника социјалне заштите Србије, упозорава да 85 одсто ових малишана има проблеме из сфере менталног здравља: 40 одсто већ има успостављену дијагнозу, а 45 одсто их је у фази дијагностиковања.

- Уницеф и Министарство здравља раде на креирању минималног пакета услуга из области менталног здравља и психолошке подршке, а пилот-пројекти тренутно се одвијају у Зрењанину, Суботици и Крагујевцу. Крајњи циљ је формирање центара за превенцију менталних поремећаја за децу и младе - истиче Шарац.

Медиа центар

Посебан проблем у систему социјалне заштите јесте недостатак хранитељских породица. У овом тренутку у Србији о око 6.000 деце брине око 4.500 хранитеља, док се 800-900 њих налази у институцијама. Око 35 одсто хранитеља су сродничке породице, које не одгајају "туђу" децу. Процене су да у овом часу недостаје око 600 хранитеља.

- Четвртина деце у овим породицама има развојне и комплексне здравствене проблеме - каже Мирјана Новаков, социјални радник, из Асоцијације центара за породични смештај и усвојење. - За хранитеље то је двадесетчетворочасовни рад, седам дана у недељи, без одмора и предаха. Многима од њих потребно је оснаживање односно подршка да не одустану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације