ГДЕ СВЕ ИЗВОЗИМО ВОЋЕ И ПОВРЋЕ: Пут до страног купца није лак ни једноставан, али како описују они који су у томе успели, није ни несавладив

СРПСКИ пољопривредници у прошлој години извезли су робу у вредну готово пет милијарди евра, а четвртина овог износа остварена је продајом воћа и поврћа на страним тржштима.

Фото: Shutterstock

У односу на 2021. српски аргар је забележио извозни плус од 13, 4 одсто.

Подаци Привредне Коморе Србије (ПКС) о извозу у 2022. години најбољи су показатељ могућности српске производње воћа и поврћа. Домаћи произвођачи, на основу досад урађених анализа, добро су се снашли у атмосфери глобалног повећања цена пољопривредних производа – искористили су тренутак повећања цена да пласирају више робе. Примера ради, просечна извозна цена српске малине прошле године у односу на 2021. била је већа за чак 37,6 одсто.

Управо је малина воћка која се сматра краљицом домаћег извоза и црвеним златом Србије. Она је главни стратешки извозни производ, по чијој производњи је Србија протеклих година заузимала треће место у свету, а по замрзнутој малини је светски лидер испред Пољске и Чилеа. У порасту је и производња боровница, а нешто мање јагода, за којима постоји велика потражња, па све већи број домаћих пољопривреда бира ову воћку као своју извозну шансу.

Велико тржиште на које Србија извози воће и поврће без царина је Европска унија, где се највише продају јабуке, вишње и трешње. Такође, без царинског оптерећења роба путује и у Русију, а ова земља је највећи увозник јабука из Србије – тамо одлази око 78 одсто укупне производње. Иста воћка се у великим количинама – по неколико стотина хиљада тона годишње, извози и на далека тржишта – Индију, Кину и САД.

Илустрација / Фото Shutterstock

Недавно је тржиште Уједињених Арапских Емирата и Бахреина отворило широм врата за све пољопривредне производе из Србије, што је велика шанса за домаће произвођаче јер те земље могу да произведу тек четвртину потреба за тим намирницама.

Стручњаци за пољопривреду истичу да је ова грана грана у узлету, да се шире засади воћа и поврћа, а извоз шири на нова тржишта, али да је то и даље предалеко од реалних могућности. Да се ствари, ипак, мењају сведочи и добар део од око 14.000 пољопривредних газдинства, који својом робом успевају да прескоче границу и продају је у иностранству.

Фото: Танјуг

У овом кругу се пре неколико година нашао Урош Вићентијевић, власник фирме „Шампињон унион“ из Бељине код Барајева. Производњу гљива је покренуо спонтано у подруму старе куће, да би временом дошао до производње шампињона у чак 25 хала. Гљивама већ годинама снабдева Маxи супермаркете, а захваљујући сарадњи са највећим трговинским ланцем у земљи, свој пласман је без већих потешкоћа проширио и на иностранство.

-У сарадњи са Делезом већ годинама уводимо стандарде квалитета и безбедности хране. Није било једноставно, али радили смо корак по корак. Нашим гљивама, између осталих фактора који су се згодно поклопили, то је отворило границу, па око 20 одсто робе пласирамо на тржиште Северне Македоније. Не намеравамо ту да станемо. Тренутно проширујемо производне капацитете, а надамо се улазу на нова страна тржишта – каже Вићентијевић.

Фото: Free Images Pixabay

Од свих боровница које се оберу у Србији у иностранству заврши око 95 одсто и зато је ово воће све примамљивије домаћим произвођачима. На листи воћа које има добру прођу на страним тржиштима су и шљива, вишња, као и купина. Ови производи подједнако су тражени у ЕУ, као и на Блиском истоку или у Русији. Што се поврћа тиче, извози се највише смрзнути програм – грашак, боранија, шаргарепа... Од свежег поврћа извозно најбоље пролазе краставци, црни лук и зелени програм – салата, спанаћ...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације