УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ СВЕЛИ НА 10 ОДСТО Суморна статистика: Закон о заштити нашег писма није заживео

УПОТРЕБА ћириличког писма у нашој земљи сведена је на 10 одсто. Латиница, која је помоћно писмо у односу на матичну ћирилицу, далеко је доминантнија.

Фото М. Анђела

Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, (познат и као закон о заштити ћирилице) требало је да заустави овај тренд. Међутим, ни годину откакао је званично почела његова примена - 15. марта 2022. године - овај пропис није заживео.

На ове чињенице указују лингвисти који упозоравају да ће последице непримњивања овог прописа бити далекосежне по наш укупни културни идентитет.

- Српско писмо се све више повлачи и потискује из јавног простора, што представља чињеницу видљиву и голим оком - каже за "Новости" др Владан Јовановић из Института за српски језик.

- Није потребна детаљна статистика да би се утврдило колико је ћирилица у јавном простору мање заступљена од латинице.

Он подсећа да Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма предвиђа да се њиме, у првом реду, уреди употреба српског језика у јавном животу и утврде мере за заштиту и очување ћириличког писма, као матичног писма.

Ко је крив и какве су последице упорног игнорисања овог прописа?

- Држава, кад хоће, зна како се закон примењује - каже нам Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. - Последице су наставак урушавања статуса српског језика и ћирилице, што траје деценијама, и одлагање осмишеног спровођења језичке политике, што је у уређеним државам битан елеменат укупне политике. Кад се зна да су српски језик и ћирилица у основи српског националног и културног идентитета, онда није тешко закључити и какве су последице, па, можда, и зашто се одуговлачи и са применом овог закона.

Овим законом предвиђено је и да влада оснује Савет за језик који треба да надгледа његову примену. У Министаву културе, на наше питање када ће ово тело бити формирано и због чега се касни са применом закона о заштити ћирилице, кратко кажу:

- У току је процедура у Влади Србије за формирање Савета.

Срето Танасић истиче да не зна докле је та процедура стигла и да је Савет могао бити формиран раније:

- Нико на кога се односи закон нема оправдање што га не поштује, такође ни држава нема оправдање што га не примењује. Прописане законске одредбе се могу примењивати и без тог Савета, који има другу функцију, а не инспекцијску.

Владан Јовановић каже да остаје да се надамо да ће савет када буде формиран, уз савестан рад његових чланова, допринети да се Закон у потпуности спроведе и да се стање на пољу употребе српског језика и заштите ћириличког писма, као општег добра националне културе и значајног идентитетског обележја - осетно поправи и уреди.

Такође, оба наша саговорника у тесну везу доводе непримењивање закона о заштити ћирлице и примену Закона о родној равноправности којим се, кажу, врши инжињеринг над нашим језиком и насиље над српском културом.

Танасић каже како има утисак да закон о заштити ћирилице стоји у фиоци док овај други закон "не обави посао".

Указујући на утицај родне идеологије на језик, др Владан Јовановић наводи да већ дуже време сведочимо спровођењу насиља над српским језиком, које је, нажалост, свој замах достигло у средствима јавног информисања применом тзв. родно сензитивног језика.

- Ствар је отишла толико далеко да се у медијима могу чути и накарадни конструкти попут боркиња, генералица, бекица итд - наводи овај лингвиста.

Фото МПЦ

- Осим тога што се у све заступљенијој телевизијској и новинској пракси оваквом употребом језика врши насиље над његовим природним развојем, њиме се крши и поменути Закон о употреби српскога језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, према којем се изричито забрањује утицај идеолошких и политичких покрета на стандардизацију српског језика. Уколико само ову одредбу Закона узмемо у обзир и упоредимо га са стањем у медијима, донећемо недвосмислен закључак да се Закон у погледу обавезне употребе српског књижевног језика, која подразумева његову стандарднојезичку норму, заправо не спроводи.

Др Владан Јовановић каже је законом о заштити ћирилице прописано да обавеза употребе ћирилице зависи од тога да ли се установа финансира из државног буџета која, у том случају, мора користити ћирилицу или се финансира средствима из приватних или страних предузећа и фондова:

- Изразио бих своју забринутост због тога што је капитал узет као критеријум за спровођење односно неспровођење одредби закона који штити фундамент националне културе као што су језик и писмо. Као последицу тога имамо одредбу по којој су само две телевизије - РТС и РТВ - у обавези да употребљавају ћириличко писмо, док остале телевизије, чак и оне са националном фреквенцијом, то нису у обавези...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације