МАРТ, МЕСЕЦ ВЕЛИКИХ СТРАДАЊА: Прелазак зиме у пролеће, годинама је, као усуд, жестоко потресао живот српског народа

И ДОК васцела српска јавност с нестрпљењем очекује да ли ће 18. марта у Охриду, приликом сурета Александра Вучића и Аљбина Куртија, започети, какво-такво распаковање европског плана о Косову, неумитно пада у очи да се још један од судбоносних процеса за Србе дешава у марту. Ако малчице разгрнемо сачувану историјску грађу, лако ћемо уочити да су догађаји у месецу преласка зиме у пролеће већ вековима жестоко потресали живот Срба и водили га неким новим изазовима и непредвиђеним токовима.

Foto Arhiva

Учестали судбоносни догађаји, преломна и важна дешавања у трећем месецу у години започела су још у раном средњем веку и као усуд пратили наш народ и у модерној српској држави, све три Југославије и ето понављају се и, као што можемо да се уверимо, ових мартовских дана.

У Oxford English Dictionary (OED) пише да су стари Римљани овај месец именовали по Марсу, њиховом богу рата. И не само то - март је код њих био први месец календарске године, а традиција је налагала Римљанима да закопају ратне секире током јануара и фебруара, када су углавном били прекиди ратова, што је подразумевало да су мачеве исукавали 1. марта.

Случајност или неки виши судбински ред ствари, али 5. марта 1196. Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, нарушивши принцип првенства да се прворођеном оставља земља на управу; 10. марта 1834. - у околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти; 12. марта 1868. - Влада Кнежевине Србије је укинула забрану са правописа Вука Караџића и дозволила његову употребу; 6. марта 1882. - Кнежевина Србија подигнута у ранг краљевине, а њен кнез Милан Обреновић проглашен за првог краља Србије модерног доба;
И ТАКО из марта у март стижемо до почетка пете деценије прошлог века. Светски сукоб је већ био загазио у дубоку другу ратну годину. У марту 1941, Југославија је била опкољена. Немачке трупе биле су у Румунији и Бугарској, а већ су биле на путу да уђу у Грчку. Француска је била пала.

Foto Arhiva

Кнез Павле је помно пратио ситуацију и процењује позицију. Маневарски простор за доследно држање принципа неутралности бивао је све мањи. Сваки дан те 1941. године постаје право дипломатско бојиште. Из Берлина и Лондона су упућиване поруке за сусрете, споразумевање и сарадњу и дефинитиван прелазак на њихову страну. Силе Осовине су затварале круг око Југославије, а западни савезници су отворено тажили отварање фронта на Балкану и уместо помоћи нудили само савете и борбени дух. Павле је пред дилемом: или да прихвати пакт или да уђе у рат с Немачком. Обруч фашизма стеже се све више. И, коначно из Берлина стиже захтев: или с Немачком или против ње. Југославија је већ била стављена на "електричну столицу" и као десета жртва Хитлерове агресије, очекивала је извршење смртне казне, па било погнуте или уздигнуте главе и пркосно, казна ће бити извршена".

Foto Arhiva

Зато 5. марта 1941. - Крунски савет Краљевине Југославије доноси одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. Епилог: 25. марта 1941. - Драгиша Цветковић и Јоаким фон Рибентроп су у Бечу потписали протокол којим је Југославија приступила Тројном пакту.

Два дана касније 27. марта 1941. - Војним ударом је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. Негде око поднева огласиће се сер Винстон Черчил: "Срби су поново пронашли своју душу" када му је посланик Кембел јавио да је пуч дефинитивно успео.

ВОЈНИ удар 27. марта примљен је са усхићењем од јавног мњења како у Вишијевској, тако и окупираној зони Француске. Вишијевска цензура је била беспомоћна да то заташка. У Француској су забележене пројугословенске демонстрације. У једном илегалном летку који се појавио на окупираној територији, уз слику младог краља Петра II, стоји да су се дигли мученици да одбране част домовине, слободу.... Србија враћа маестрално свој дуг Француској 1914-1918. Овај кратак опис заиста представља делић тачне историје душевног стања свих који су били у рату или су се спремали на борбу против "новог поретка". Грчки "Акрополис" је писао да "оно што се догодило у Југославији представља један од најсјајнијих догађаја у новој историји, у ствари, у читавој историји..." Слично пише New York Herald tribyne. О том душевном стању многи су оставили аутентична сећања без задршке и поред сазнања да је у Априлском рату дошло до слома, а земља пала у тешка искушења.

Српски народ се одлучно супротставио уласку у Тројни пакт. То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: "Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа". Нешто доцније проговориће и Вилијем Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), човек који ће се јануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: "Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили."

Данас постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. Британска амбасада у Београду. Двадесет седми је март 1941. године. Телеграм потписује Черчилов специјални обавештајац Џорџ Тејлор: "Пуч извршен под неспорним вођством Симовића и његовог помагача Мирковића и извесног броја официра. Генерали нису били укључени у заверу. Пуч су извели капетани, мајори и потпуковници."

Foto Arhiva

ВАЖНИ мартовски догађаји наставили су да се нижу и пред крај Другог светског рата. 7. март 1945. - После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао је нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. Ову нову владу Демократске Федеративне Југославије прве су признале САД 28. марта 1945. године. А непуну годину касније, 13. марта 1946, припадници Озне су ухапсили генерала Драгољуба Дражу Михаиловића.

СМРТНА ПРЕСУДА ЗБОГ КОСОВА

СРЕДА, 12. март 2003. године. Изузетно топао и сунчан дан за то доба године. Службени BMW, у коме се налази премијер Зоран Ђинђић, улази у двориште зграде Владе Србије из Немањине улице. Велики сат на прочељу Железничке станице показује да је 12 сати и 45 минута. Премијер који седи на задњем седишту иза возача отежано покушава да изађе помоћу штаке јер му је нога у гипсу. Чују се пуцњи... Четрдесет и пет минута касније, у 13 и 30, констатована је клиничка смрт председника Владе Србије Зорана Ђинђића. Уобичајено речено, остало је историја. Али каква? Покушајмо да се присетимо редоследа бар неких догађања...
Ђинђић је био већ две и по године премијер. Уз много мука покушавао је да Србију, како је често говорио, изведе на брзу траку за претицање. Уверен је био да само брзе реформе могу да нас спасу. Девет месеци пре атентата, са много ентузијазма одлази за Америку. Враћа се дубоко разочаран.
- Мислио сам да им је стало да дође до промене власти у Србији, а сада видим да они само руше Србију, свуда и на свим нивоима - рећи ће најближим сарадницима по повратку у Београд.
Његово разочарање се могло осетити и у његовим јавним наступима: "Реаговао сам и упозорио да ће Београд - ако нам се буду отимали Косово и Метохија у име етничког права Албанаца и принципа самоопредељења, са игнорисањем граница и суверенитета СРЈ и Србије - тражити нови Дејтон. Зато што се већ најављује да ће наша јужна покрајина у европске интеграционе процесе бити укључена одвојено од Србије, паралелно с њом, фактички као независна територија..."
Пажљиви и добронамерни аналитичари су констатовали да је Западу Ђинђић постао неупотребљив. Није било листа који није на, више или мање непосредан начин, писао о Ђинђићевом "враћању на Милошевићев пут" и Ђинђићевом игрању на "националистичку карту". Наступом у једном немачком недељнику и у разговору за "Вечерње новости" покојни премијер је, како изгледа, потписао своју смртну пресуду.

Foto Arhiva

Четрдесет година касније, на овом нашем узаврелом простору поново ће "прорадити" "Баба Марта". 11. марта 1981. - Под паролом "Косово република" у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметски Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици. Немири су били последица сецесионистичке политике Албанаца, а за циљ су имале да Косово добије статус федералне јединице унутар Југославије, након чега би био отворен пут ка издвајању из Југославије. Слогани на демонстрацијама су били: "Трепча ради, Београд се гради", "Косово Косоварима", "Хоћемо уједињене албанске земље", "Косово Република", "Албанци смо, а не Југословени", "Уједињење са Албанијом", "Живео марксизам-лењинизам - доле ревизионизам".

ДЕСЕТ година касније и Београд ће за тренутак почети да личи на Приштину.
9. марта 1991. - У Београду су избиле демонстрације које је организовао Српски покрет обнове. Био је то први велики митинг опозиционих странака на Тргу републике. Повод за демонстрације било је тражење оставке генералног директора Телевизије Београд Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића, али су се касније претвориле у демонстрације против Слободана Милошевића. Центар града био је опустошен, у сукобима је повређено 114 особа, 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи. Погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.

И почетак краја краја друге Југославије везан је за овај месец. 21. марта 1991. - на седници Председништва СФРЈ је одлучено да председници република преговарају о будућности савезне државе. Први од шест безуспешних састанака одржан је 28. марта у Сплиту. Само три дана касније на Плитвицама је избио први оружани сукоб између хрватске полиције и Срба.

31. март 1991. - На Плитвицама дошло је до сучељавања хрватске полиције и наоружаних Срба. Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у Пакрацу, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава, али су житељи овог места натерани у збег по околним шумама. Срби су решили да им се то не понови и то показали на Плитвицама.

11. марта 2006. године из Хага стигло је штуро саопштење да је Слободан Милошевић пронађен мртав тог јутра у својој ћелији у притвору Хашког трибунала у Схевенингену. Иако је саопштено да је тренутак смрти био између 7 и 9 часова ујутру, а да је стражар у 10 часова и 5 минута утврдио да је тело непомично, адвокат Зденко Томановић је 17. марта изјавио да је у 9.30 добио телефоном обавештење да је Слободан Милошевић у шетњи.
1. март 1992. - Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије. Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, прегласавањем српских посланика донели "Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине". Српска демократска странка је одговорила референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дела Југославије. Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.

Представници Муслимана и Хрвата су донели 25. јануара 1992. одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила седницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум. По скупштинској одлуци, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да изађе више од две трећине грађана (више од 66%). Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.

24. март 1999. - НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји.

Foto Arhiva

ТАЧНО 55 година после савезничког бомбардовања, читај енглеског и америчког, када су месецима сејали смрт по градовима и селима Србије, НАТО армада је тог дана у 19.45 почела ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. 

Foto Arhiva

27. март 1999. - Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска противваздушна одбрана оборила је амерички "невидљиви" бомбардер Ф-117.

17. март 2004. - На Космету отпочели масовни напади Албанаца на Србе који су организовали ОВК и албански екстремисти. Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

Препоручујемо

Друштво

0 1

Пресуда

23. 02. 2026. у 13:32

Друштво

0 4

(МАПА) ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА СЕ НАДВИЛО НАД БАЛКАНОМ: Стиже појава коју смо сви ишчекивали, температуре најзад и до 20 степени

23. 02. 2026. у 13:22

Друштво

0 1

"5 МИНУТА ХРАБРОСТИ": Мацут одржао предавање у оквиру кампање "Шампионке здравих навика" (ВИДЕО)

23. 02. 2026. у 12:18

Друштво

0 0

ПОЧЕЛА ЈЕ ЧИСТА НЕДЕЉА: Ова правила поста треба да поштујете до 1. марта

23. 02. 2026. у 10:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације