НАУКА НИЈЕ БАУК, ВЕЋ КОРИСТ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ: Интервју - Др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација

БАВЉЕЊЕ науком је, вероватно, поред бављења уметношћу један од најлепших позива коме дајете сву енергију, а уједно црпите невероватну нову инспирацију из тога. И тако укруг.

Фото: З. Јовановић

Ово нам у разговору за "Новости" каже др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, врхунски научник у области молекуларне генетике. На министарско место дошла је са позиције директорке Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, а пре тога године је провела у лабораторијама. У време пандемије вируса корона заједно са колегама научницима изградила је и развила лабораторије за тестирање овог вируса - "Ватрено око" у Београду и Нишу.

На констатацију да је наука, упркос достигнућима, већини наших људи страна и далека, она каже:

- Наука у Србији није довољно видљива, вероватно из много разлога и то није од јуче, напротив, ни пре 30 година широка јавност није имала много контакта са науком. Наука објашњава природу и друштвене процесе који су изузетно компликовани. Треба наћи прави начин, а и језик како приближити науку свима. Често и научници више воле своју лабораторију него да иду и причају о томе шта раде. А мислим да је јако битно успоставити добру комуникацију, посебно сада када се технологије развијају изузетном брзином, открића дешавају на дневном нивоу, а људи ван науке тешко то прате. Ми ћемо, као министарство, да радимо на том пољу и преко Центра за промоцију науке, предстојећег Сајма технике, али и преко појединачних научника који имају таленат и вољу да приближе науку и свој рад другима.

Пандемија је била прилика да људи схвате колико је наука важна, јер су управо научници трагали за леком. И ви сте се бавили истраживањима вируса корона. До каквих закључака су дошли научници?

- Светска здравствена организација сматра да је више од 90 одсто популације на глобалном нивоу стекло неки ниво имунитета кроз инфекцију или вакцинацију и сматрају да се види крај пандемији, иако се многи стручњаци не слажу о овом питању. Како ствари стоје, сам вирус нас неће напустити у блиској будућности, али његов утицај на наше животе се већ мења у односу на претходне године и наставиће да се мења у смислу да ће вероватно постати ендемски и сезонски, али то не значи да неће имати ефекта на нас. У том смислу, тешко ћемо га избацити из популације, али ћемо много боље моћи да управљамо ситуацијом. Имаћемо периоде када већи број људи оболева и периоде који су мирнији, али, највероватније, коегзистираће са нама.

Научници у Србији од вас очекују да решите бројне проблеме - финансирање науке, израду регистра научника, категоризацију звања која утиче на плате...

- Да, истина је да постоји проблем са примањима истраживача који, због своје комплексности, упркос покушајима, још није превазиђен. Решавање овог изазова један је од приоритета и жеља нам је да омогућимо фер расподелу примања истраживачима, како по звањима тако и по успеху. Један од предуслова за ово је и увођење е-науке, јединственог информационог система у оквиру којег ће бити и база података истраживача у Србији, као и све информације о њиховој научној продукцији.

Једна од најважнијих промена за истраживање је прелазак са пројектног на институционално финансирање. Због чега то још није заживело?

- За увођење овакве промене потребно је време, тако да током 2023. године морамо изменити или увести одређене законске допуне или промене како би наука у том смислу била јасно дефинисана. Што се тиче финансирања самих истраживања, поред плата истраживача, које су обезбеђене, Министарство и даље обезбеђује један део средстава за ове активности. Велика новина у нашем систему јесте увођење компетитивности у самим позивима за финансирање пројеката. На тај начин део финансирања науке је преузео Фонд за науку основан 2019. године по угледу на многе међународне праксе. Кроз компетитивне позиве фонда сада и млади истраживачи добијају шансу да руководе пројектима, научници имају могућност да више пута годишње конкуришу за пројекте, који поред базичне науке омогућавају развој иновација, сарадњу са дијаспором, али ће омогућити истраживачима и пројекте са привредом.

Статус истраживача на факултетима такође није решен. Формирана је и радна група која се тиме бави. Шта ви нудите као решење, а шта траже факултети?

- Мислим да ће се наћи решење јер у суштини научници су и они који се баве искључиво истраживачком делатношћу, али и предавачи тј. наставно особље које се, такође, поред едукације бави и истраживањима. Србија има око 12.500 истраживача, ми треба да се држимо заједно, помажемо једни другима, видим да има довољно добре воље да се пронађе најбоље решење за све. Министарство је ту да подржи и помогне са своје стране како би омогућили заслужени статус свим запосленима на факултетима, наравно у складу са њиховим улогама. Током састанака са радном групом већ су мапирани реални проблеми и препреке са којима се сусрећу и декани али и сами истраживачи. Решење увек постоји.

Да ли је вашем министарству требало прикључити и високо школство и да ли би то решило неке проблеме?

- То је комплексно питање јер високо образовање јесте финални степеник у образовању једне особе и самим тим припада једним делом просвети. Са друге стране, наставно особље на факултетима се бави научноистраживачким радом, развојем иновација, радом на научноистраживачким и развојним пројектима и самим тим су активни учесници у научној делатности и онда другим делом припадају Министарству науке, технолошког развоја и иновација. Треба додати да на факултетима раде и истраживачи у научним звањима. Мислим да је то питање стратешке одлуке једне државе јер у свету заиста постоје различите комбинације када су у питању наука, високо образовање, иновације и технолошки развој. Што се тиче истраживача на факултетима који су добијали додатак за део активности везаних за истраживања, мислим да треба науку и високо образовање посматрати и решавати у исто време и направити систем где се сви учесници у научноистраживачкој делатности на исти начин сагледавају, наравно узимајући у обзир звање, учешће и успех.

Изградња кампуса БИО4 један је од највећих пројеката вашег ресора. Када ће тај пројекат бити завршен, колико кошта изградња и ко је финансира?

- БИО4 кампус представља платформу за сарадњу између научних института, факултета, стартап компанија и индустрије на пољима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета (одатле БИО4). Градња самог комплекса поред објеката факултета, института и научно-технолошког парка, подразумева и конференцијски центар, али и мултимедијани музеј који треба науку да приближи сваком нашем грађанину. Почетак градње предвиђа се ове године, а завршетак крајем 2025. Изградња објеката величине 110.000 метара квадратних је процењена на око 200 милиона евра, а предвиђена је и опрема у вредности од 100 милиона евра. Изградња ће бити финансирана из буџета, а највероватније преко кредита Европске банке за обнову и развој.

Које ће користи од кампуса БИО4 имати држава, грађани и друштво у целини?

- Србија има добру науку од које читаво друштво има користи у различитим сферама, од медицине до пољопривреде. БИО4 кампус ће окупити и концентрисати експерте, знање, идеје, предузетнике, велике компаније како би што ефикасније одговорили на изазове које природа али и ми сами стварамо. Наука једина има моћ да решава проблеме везане за заштиту животне средине, енергетику, производњу хране, али и да омогући развој биомедицине, а све са циљем да грађанима живот буде квалитетнији. Кажу да се корист од науке најчешће не види на кратке стазе, но током пандемије наука је показала колико је важна јер је захваљујући њој човечанство невероватно брзо имало вакцине на располагању.

Из Србије одлази много младих високообразованих људи, међу њима и научника. Брине ли вас то и шта би требало учинити да се та појава спречи или макар успори?

- Већина земаља на овој планети се суочава са проблемом одлива мозгова укључујући и много развијеније земље од нас. Свако тражи бољу прилику за себе. Верујем да је улагање у образовање, истраживање и научни екосистем увек део решења јер људима даје прилику да развијају своје капацитете, али и да кроз различите активности омогућавају квалитетнији живот себи и другима. Добар и стимулативан екосистем тј. окружење је кључан фактор без обзира на то да ли говоримо о научном, чисто пословном или неком оквиру између ова два. Разни подстицаји које је држава већ увела за компаније које се баве истраживањем и развојем или које сарађују са академском заједницом сигурно ће на позитиван начин допринети и економском развоју земље. Бољи стандард и привлачно окружење ће спречити људе да оду, али ће и привући друге да се врате или да дођу. Зато је улагање у инфраструктуру као што су научно-технолошки паркови, институти, факултети, иновациони центри изузетно битно за сваку земљу која хоће да се квалитетно развија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације