САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА ИЗ ПЕРА ОФИЦИРА ЈОВАНА: Наша национална крилатица је стих из песме научника и ратника, написане 1860.

КО у туђу мишицу се нада, тај имаде још много да страда.

Турци из тврђаве у јуну 1862. бомбардују Београдску варош, Драгашевић са ђачком легијом спречио упад, Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Па чуј, Србе, о почуј ме, брате, ова патња нек је наук за те: Изван тебе тражићеш бадава - Само слога Србина спасава, Тако Србу пише и на грбу!

Овако гласе стихови песме "Јека од гусала" које је 1860. објавио Јован Драгашевић: ратник, песник и драмски писац, географ, професор Војне академије, писац стручних уџбеника, преводилац, археолог, астроном, етнолог, архивиста, уредник, издавач, који је прошао ратни пут од командоса до генерала!

Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Тек у 21. веку српска наука присетила се правог аутора крилатице "Само слога Србина спасава!" коју је српски народ пригрлио као традиционалну пословицу и њоме тумачио оцила у српском грбу (која нису ни оцила већ четири почетна слова изреке "Цар царева влада царевима" на застави првославног Хришћанског царства коју је, по речима историчара, Србија забаштинила од Византије после 1204. када су крсташи освојили Цариград).

О понарођивању својих стихова Драгашевић сетно пише у једном писму: "Истина, мило бијаше ми што се та моја изрека уноси у народне умотворине, али и жао ми бијаше да се моје лично од мене још за живота отима."

Био је учесник Берлинског конгреса 1878. када је његова етнографска карта коришћена за дефинисање граница самосталне међународно признате Србије. Драгашевић је као професор учио будуће српске војводе, укључујући Радомира Путника, не само војним наукама, већ и љубави према науци и уметности, стварајући од официра истинску елиту српског друштва.

Фото Shutterstock

Драгашевић је био члан Географске академије у Бриселу, Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, један од оснивача Српског археолошког друштва и Српског пољопривредног друштва. По њему и данас носи име сорта јабуке драгашевка која је све до 21. века била и једини споменик овом великану вичном и мачу и перу.

- Све до пред крај 20. века мало ко је у Србији, па чак и у савременом официрском кору Војске Србије, знао за име и дело Јована Драгашевића, као, уосталом, и за друге великане српске војске из 19. и почетка 20. века. Готово да су сви они - од стварања Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије, па све до почетка 21. века и новог миленијума - били потиснути из памћења народа којем су припадали и којем су све дали. Надвладале су неке нове "вредности", којима је преправљана, а због тога и другачије интерпретирана општа и војна историја српског народа, историја његових устанака и ослободилачких ратова до краја Великог рата и стварања Краљевине СХС - забележио је проф. др Милоје Пршић, аутор прве студије о Драгашевићу.

Судбина је била да Драгашевићево дело срцем и душом прихвати и сачува српски народ, док је власт увек помало зазирала од њега, још за живота. Он је рођен у Пожаревцу 16. фебруара 1836. одакле је 1849. после основне школе отишао у Београд и завршио Прву београдску гимназију, а затим и Артиљеријску школу, тадашњу војну академију. Завршио ју је 1860. и добио чин артиљеријског потпоручника, а већ следеће године је постао и предавач.

- Као професор Опште и српске историје, Географије, Стратегије и Стилистике, као човек великог знања и надахнутог казивања, умео је брилијантно да "срочи" и испреплиће садржаје више предмета, уграђујући традицију и обичаје српског народа. Својим радом утицао је на будуће официре, на оне који су са својим војницима и народом побеђивали у ослободилачким ратовима - наглашава проф. др Пршић.

Битка на Моравцу код Алексинца у српско-турском рату 1876., Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Драгашевић није надахњивао само будуће официре. У књижевној јавности је још од 1854. био познат као писац чија је драма "Смрт ајдук Вељкова" била најпопуларнија српска представа све до почетка 20. века.

- Чак је и у Богословији постојала сцена, која је почетком 1861. давала Освајање Београда под Карађорђем и поново популарног Драгашевићевог Ајдук Вељка. Док су позорницом пролазиле "кићене чете српских соколова са барјацима крсташима", одушевљено гледалиште лако је губило из вида разлику између сцене и београдских сокака... Песму "Устај, устај Србине!" прихватили би сви, глумци и гледаоци, ђаци и професори, калфе и мајстори, жандарми и фамулузи, спечени аргати и трбушасти болтаџије... Млади официр Драгашевић није се устручавао да прекори власт: "Захрђа пушка бојна, захрђа сабља ковна" - наводи историчар Живота Ђорђевић.

Већ у јуну 1862. када је турска посада тврђаве почела да бомбардује Београд, он је показао да није салонски патриота, већ прави ратник и јунак. Док је народ безглаво бежао пред ђуладима Драгашевић је окупио своју Лицејску (ђачку) легију и као њен командир први поставио барикаде према Османлијама. Турски војници су покушали да испадом из тврђаве на брзину заузму град, али су их зауставили ђаци под командом Драгашевића којима су се убрзо придружили и српски војници. Лицејци су водили целу ноћ борбе на простору данашњег Студентског парка из којих су изашли као победници.

Битка на Моравцу код Алексинца у српско-турском рату 1876., Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Професор Драгашевић је заслужан и за формирање посебног одељења Главног ђенералштаба за прикупљање и чување архивске грађе. Он је 1866. упутио предлог Министарству војном да уведе одељење за историју, с образложењем: "Сваки је народ славан, који имаде славних дела. Али и поред свију славних дела, народ може бити без славе, ако му дела остану незнана. Стога је увек нужно, да се та славна дела искупе и побележе, да се метну у историју, као чуварку народног живота, па да их потомство зна, знајући уважава и поштује, уважавајући и поштујући подржава..."

Јован Драгашевић је 1864. почео да издаје и уређује први војни лист на Балкану "Војин", чиме је у почетку изазвао подозрење дела власти, а затим је пожњео огроман успех. Његова редакција су били питомци, склони учењу и истраживању, будући најбољи официри српске војске. Пошто у српском није било многих модерних војних и техничких термина Драгашевић и сарадници су их стварали сами преводећи стране текстове. Тако су постали утемељивачи српске војне терминологије и дали нам речи као што су железница, митраљез, инжињерија, граната, пук, грудобран... После "Војина" Драгашевић је 1879. покренуо "Ратник", лист за "војне науке, новости и књижевност".

Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Уважавајући, поред научних, и командне способности Драгашевића, кнез Михаило га поставља 1867. за организатора и командира Бугарске легије, прве оружане формације за борбу против Турака у Бугарској, која је у тајности обучена и опремљена у Србији. У српско-турским ратовима 1876-1878. Драгашевић је био у Штабу Врховне команде, а за ратне заслуге је одликован орденима Таковског крста и Светог Саве. Био је начелник Историјског одељења Главног генералштаба и начелник Главног генералштаба Српске војске, а истакао се 1885. у српско-бугарском рату.

Пуковник је постао 1880, а пензионисан осам година касније као почасни генерал. Умро је у Нишу 1915. године, а сахрањен је у Београду уз највише војне почасти.

КЊИЖЕВНИК

ДРАГАШЕВИЋ је писао највише родољубиву поезију. Прву песму "Молитва" је објавио 1854, а затим је написао "Песне" (1860), "Песне" (1869), Царица Јелена, историјска приповетка (1890). Објављивао је у часописима "Велика Србија", "Даница", "Вила", "Шумадинка"...

"Бој на Неготину или смрт Ајдук-Вељка Петровића" била је најпопуларнија драма српског позоришта у 19. веку и у првим деценијама 20. века.

Фото Библиотека "Борба"/Википедија

Географија и етнографија

ДРАГАШЕВИЋ је на Великој школи у Београду предавао упоредну географију и етнографију, а његова "Кронографија" (1874) и "Космометрија" (1875) су најстарији српски уџбеници из области астрономије. Са свега 26 година је примљен у Друштво српске словесности, а потом у Српско учено друштво, а 1892. је постао почасни члан Српске краљевске академије.

Као делегат представљао је Србију 1875. на Међународној конференцији географа. Објавио је 20 стручних књига међу којима су: "Војна стилистика 1 и 2", "Војна речитост", "Начела војне географије" (1876), "Етнографска карта српских земаља" (1878), спис "Македонски Словени" (1890) и војно-политичку студију "Илирско тропоље" (1901). Драгашевићева Етнографска карта Балканског полуострва користила се на Берлинском конгресу. Драгашевић је 1883. био један од оснивача Српског археолошког друштва, а његова "Археологијско-географијска истраживања" из 1877. користе и данашњи научници.

Препоручујемо

Друштво

0 0

НЕЋЕ ВАМ СЕ СВИДЕТИ, ЈАК МРАЗ И НОВЕ ПАДАВИНЕ: Временска прогноза за петак, 9. јануар

09. 01. 2026. у 00:00

Друштво

0 2

СЛАВСКИ ПОКЛОНИ КОЈЕ ОДМАХ ТРЕБА БАЦИТИ: Верује се да изазивају несрећу и свађе у кући

08. 01. 2026. у 21:26

Друштво

0 4

(МАПА) ОВАКО ЋЕ СЕ СУТРА ЛЕДЕНИ ТАЛАС КРЕТАТИ ПО САТИМА: Мраз од -16 само што није стигао, Батут и РХМЗ дали упозорења

08. 01. 2026. у 20:30

Друштво

0 0

СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА: На трећи дан Божића везују се ови народни обичаји

08. 01. 2026. у 20:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације