ОДАТА ПОЧАСТ ЗАБОРАВЉЕНИМ ДОБРОТВОРИМА: Допринос Кузмана Рацковића и његове супруге Ане Кикинди и њеном напретку коначно овековечен у књизи

ГОТОВО нико није помињао да је баш он оставио граду зграду данашње Музичке школе у центру града. Непознаница је било и залагање његове супруге Ане да се кикиндска омладина школује и да су њих двоје давали стипендије младежи. Њихов допринос граду и његовом напретку, посебно у образовању, расветљен је захваљујући двојици младих историчара Историјског архива, Драгану Белеслићу и Срђану Сивчеву. Они су аутори књиге "Кузман Рацковић, лик и дело", која је управо представљена јавности.

Фото: Историјски архив Кикинде

- Он је био правник по образовању, адвокат, а онда и чиновник Великокикиндског дистрикта. Обављао је неколико функција, најпре је био сенатор, потом судија, а врхунац његове каријере јесте положај врховног судије Дистрикта, па је управљао Великом Кикиндом три године, од 1861. до 1863, а после тога је смењен. Његова породица је међу првима досељена у Велику Кикинду, са потиске бојне границе из околине Сегедина. Кузман Рацковић је у Кикинди заршио основну, латинску школу, гимназију је завршио у Сегедину, а студије права у Кежмарку и Еперјешу (данашња Словачка). Потом се вратио у Кикинду и постао адвокат - наводи Белеслић. Рацковић се борио за национално питање Срба у Кикинди у 19. веку, што је веома важно јер су били мањина у Аустроугарској, борио се за побољшање услова живота у граду, нарочито хигијенских, био је добротвор, помагао је болници и трудио се да учини што више за напредак града.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Његова супруга Ана је такође била занимљива личност, нетипична за време у којем је живела, а то је друга половина 19. века. Била је предузетница, имала је своју радњу за продају порцелана и ручних радова, и врло активна у тадашњем друштвеном животу.

Настојала је да се омладина школује, посебно девојке, што крајем 19. века није било уобичајено, нарочито међу Србима - подаци су до којих су Белеслић и Сивчев дошли током једногодишњег истраживања у фондовима Историјског архива Кикинде. Ана Рацковић није била рођена Кикинђанка, већ је пореклом из места Бебе у румунском делу Баната. Обоје су били из имућних породица. Њени су гајили добре односе са високим црквеним слојем и у брак је донела врло добар мираз. Наслеђену имовину њих двоје су знатно увећали.

- Заједно су основали Задужбину "Кузман и Ана Рацковић" и били су велики задужбинари, али се о томе данас врло мало зна. Најпознатија је њихова фондација, односно заклада, како се тада звало, основана 1869. са 1.600 дуката и на основу тестамента Кузмана Рацковића.

Заживела је после 20 година, тачније 1890. и из средстава те фондације основана је Виша девојачка школа, прва таква у Кикинди. Од 1890. до 1895. грађен је објекат по којем је задужбина најпознатија, а то је зграда данашње Музичке школе. Зграда је одмах била намењена за образовне сврхе, једно време је била Виша девојачка основна школа, па Женска основна школа, па Државна основна школа, а од 1953. је Музичка школа "Слободан Малбашки". Некада се говорило да је то Рацковићева школа. Нажалост, Кикинђани данас о томе врло мало знају - каже Сивчев. Из фондације Кузмана и Ане Рацковић сиромашни ученици и ученице добијали су стипендије.

- Дошли смо до података да је у периоду од 1905. до 1910. године 125 ученика добијало месечну стипендију у износу од 50 тадашњих аустроугарских круна - преноси Сивчев. Млади историчари желели су да овом књигом укажу на задужбинарство Рацковића и да по томе могу да стану у ред са много познатијим задужбинарима, попут Меланије Гајичић Николић. Причом о Кузману и Ани Рацковић указује се и на значајан део историје града. Књигу је издао Клуб историчара, а средства за штампу је, по пројекту, одобрила локална самоуправа. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације