ТАТАРИН ОСНОВАО ПРВУ ЖЕНСКУ ШКОЛУ: Ко је био Богдан Ђорђевић, Параћинац који је кнезу Милошу 1830. године донео султанов хатишериф

ХАТИШЕРИФ из 1830. године турског султана Махмуда II био је веома важан документ за стицање самосталности Србије у оквиру тадашњег Отоманског царства и историјски је битан моменат, који је претходио доношењу Сретењског устава неколико година касније.

Фото: Урош Кнежевић, уље на платну

Потписану копију тог хатишерифа Милошу Обреновићу у Србију донео је из Цариграда Параћинац Богдан Ђорђевић, у народу познатији као Татар Богдан. Његово занимање из тог

Негујући културу сећања, а желећи да подсети Параћинце на знамените суграђане, Библиотека "Др Вићентије Ракић" у том граду организовала је пред велики празник, Дан државности Србије, са школском библиотеком тамошње гимназије трибину на ту тему. Највише речи било је управо о Богдану Ђорђевићу, гласнику модерне српске државности. О њему су говорили, а и доста тога научили, ученици првог два одељења, захваљујући професорки Снежани Дачић и библиотекарки Славици Перић.

Татари или Татарини били су писмоноше, дипломатски курири који су, у време пре него што је установљена пошта, преносили из Србије важна акта и преписке ка Цариграду, Видину, Солуну, у доба турске окупације, током у станака у Србији и након ослобођења. Ови гласници били су неверо - ватно вешти, спретни и брзи коњаници , које је красила велика издржљивост јер нису спавали и до десетак дана док не стигну на одредиште. Разлог је био страх да им, током сна, неко не украде пошту. Будност су одржавали посебном кафом коју су током пута сами справљали. Грудвица свеже кафе коју су мешали са шећерп, и водом и топили у устима називала се татар-кафа, па су по њој и добили име. Богдан је био татар(ин) Милоша Обреновића, веома угледан и цењен, његов човек од поверења. Носећи му 1830. године султанов хатишериф из Цариграда, који је омогућио да Србија стекне самосталност и независну државну управу у оквиру Турског царства, он је пут до српске престонице прејахао за свега пет дана. Иначе је, према постојећим подацима, за ту раздаљину обичном коњанику требало између 10 и 15 дана. Уз хатишериф, донео је и султанов Берет, којим је Милошу признато право на формирање династије.

Татар Богдан је само три године касније постао срески и окружни начелник Параћинске нахије, веома заслужан за развој те вароши. На тој високој функцији, сродној данашњој председничкој, био је до 1939. године. Као кнезу Милошу блиска особа, добио је дозволу да сагради своју воденицу у Параћину, али је она радила кратко јер је Обреновић желео модернији млин. Међутим, оскудевао је у материјалу и алатима, па је донео одлуку да присвоји Богданову воденицу да би користио материјал са ње за изградњу своје. Татар Богдан се жалио на ову кнежеву одлуку Совјету и успео је да поврати свој млин 1838. То су др Христина Микић и Естела Радоњић Живков објасниле у својој књизи "Привреда Параћина од млина до савремене индустрије". Оне наводе да су млинови били први кораци ка индустријализацији привреде Параћина, те да је кнез Милош имао право пречег додељивања турских млинова након стицања самосталности Србије и давања одобрења за подизање нових. А можда највећи допринос Татар Богдана параћинској вароши и целокупном ондашњем школству јесте његова улога у оснивању прве јавне женске школе у Кнежевини Србији. Он је као срески начелник упутио молбу Попечитељству просвештенија и тадашњем министру Јовану Стерији Поповићу да се дозволи школовање женске деце у Параћину. Женска школа је најпре почела са радом у оквиру постојеће мушке, да би неколико година касније постала самостална образовна установа у објекту - кући коју је школи поклонио управо Татар Богдан. - Тако је први учитељ женске деце био мушкарац, док је касније због моралног васпитања женске деце било дозвољено само учитељицама да раде у овим школама. Вест о оснивању женске школе брзо се прочула по Србији, а Параћин је истицан као пример који треба да следе и остале вароши. У Параћину су тако 1870. године постојале две школе, једна мушка основна са пет учитеља и 203 ђака и женска школа са три учитељице и 117 ученица - наводе др Микић и Радоњић Живков у својој публикацији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације