KАКО ЈЕ КРИСТА ТИТУ САЧУВАЛА ЗЛАТО : Осветљен вешто чуван приватни живот велике даме и мецене Кристине Ђорђевић у књизи "Госођа"

Драгана Матовић

12. 02. 2023. у 06:45

ЗНАМЕНИТЕ жене, посебно оне које су се одликовале милосрђем и заштитничким односом према уметницима, најлакше се заборављају. Међу тим дамама које су несебично помагале друге целог живота је Кристина Криста Ђорђевић (1892-1981).

KАКО ЈЕ КРИСТА ТИТУ САЧУВАЛА ЗЛАТО : Осветљен вешто чуван приватни  живот велике даме и мецене Кристине Ђорђевић у књизи Госођа

Privatna arhiva

Ћерка богатог Србина у Загребу, сестра од стрица сликара Саве Шумановића, кума књижевника Милоша Црњанског, чуварка злата Јосипа Броза и Комунистичке партије, прва председница Црвеног крста у поратној Југославији, коју је писац Добрица Ћосић називао својом другом мајком, имала је узбудљиву биографију достојну да се преточи на филмско платно.

Свој приватни живот Криста је вешто скривала. Приче које су остале за њом су углавном штуре. Новинар Стеван Костић први је одшкринуо прозор у одаје њеног вешто чуваног живота, а оно што је открио "копајући" по архивима и у разговорима са малобројним људима који су Кристу познавали преточио је у књигу "Госпођа -Тајновити живот Кристе Ђорђевић", коју је објавила издавачка кућа "Вукотић Медиа".

- О свом животу није оставила много писаних трагова. Госпођа је била блиска краљици Марији и кнегињи Олги, код ње је свраћао читав грађански Београд. Она је у својој градској кући у Страхињића Бана 67 скривала и младе комунистичке илегалце. Ту су свраћали пуних 20 година, у опасно време, када је рад Комунистичке партије био забрањен - каже нам Костић.

СУСРЕТ У ПАРИСКОМ КАФЕУ 1937.

Тита је Криста први пут упознала у задимљеном париском бифеу 1937. Тада није ни знала да је он Јосип Броз, нити је икад чула за његова разна партијска имена, као што су Валтер, инжењер Бркић... Али, од тог тренутка су се судбине особа различитог порекла и начина живота спојиле и остале испреплетене до краја.

- Криста је упознала Тита на наговор Сретена Жујовића Црног - прича Костић. - Срела је необично елегантног човека у сивом оделу, с великим прстеном на руци. Знала је да се у тим ситуацијама не пита много. Једнога дана добила је писмо Валтера из Цариграда у коме пише да ће доћи ускоро код ње. У њену кућу није дошао Валтер, већ инжењер Бркић да се крије као илегалац.

Из књиге "Госпођа"

 

Једном приликом инжењер Бркић јој је донео кофер: "Ако нешто скривате, а овај кофер ваља да сакријете, добро је да знате шта кријете. По могућству и зашто то чините." Отворио је кофер у коме је било много златника и златних полуга. Од тог тренутка само је она знала где га је сакрила.

- Њена кућа је потпуно уништена током Шестоаприлског бомбардовања - каже Костић. - Преживела је само Кристина биста, рад Сретена Стојановића и партијско злато. Не зна се тачно када се Криста вратила по злато, вероватно истог дана када је бомбардовање престало и када су сви под рушевинама тражили неког свог или нешто своје. Златници су били претопљени у један велики грумен злата, измешан са малтером и угљенисан, који је она вукла са собом све време рата.

ПОЛИТИЧКИ ПОЕНИ

Криста је открила ко је Тито тек када је видела потерницу са његовим ликом. Злато му је вратила после рата, а не зна се поуздано шта јој је Тито тада рекао. У књизи "Госпођа" дате су три верзије. "Задржите то другарице Криста, па вама је све изгорело", рекао је Тито. Криста је то одбила. Тито се насмејао и наводно рекао: "Многи нису вратили...Рат, па многи постану заборавни." Према другој верзији, Тито је само рекао: "Ви сте једини вратили", а постоји и трећа верзија у којој је маршал изговорио: "Па ти си Кристо луда, да се мени то десило, ја га никад не бих вратио!" Било како било, Криста је добила политичке поене и била у Титовом дому увек радо виђен гост.

- У послератном систему није покушавала да уновчи своје заслуге - каже Костић. - Када је Родољуб Чолаковић питао да ли је члан партије, рекла му је да је нико није позвао да се учлани. Живела је у скромном стану. Можда се њена награда огледала кроз друштвену моћ да помаже младим људима.

ИВО ЛОЛА ЈЕ ОДВЕО У ПАРТИЈУ

КРИСТА Ђорђевић се комунистима приклонила после смрти мужа, Било је наговештаја да је и он био у добрим односима са студентима медицине који су били левичари.

- Покушавао сам да одгонетнем шта је њу као даму из буржоаског друштва преокренуло да постане блиска комунистима - каже Стеван Костић. - Мислим да је Иво Лола Рибар даму из буржоаског Загреба и Београда приближио бунтовним студентима који су желели да промене свет. Када је Криста причала како је Иво Лола Рибар политички преваспитао целу своју породицу, заправо је причала о себи.

Криста је била удата за угледног лекара Ђурицу Ђорђевића, који је, такође, био фасцинантна личност. Био је омиљени доктор током Првог светског рата у Загребу, јер је помагао југословенски оријентисаним Србима и Хрватима да не оду на источни фронт, где их је чекала сигурна смрт.

- Да би се спасили од мобилизације у њихову кућу долазили су многи уметници. Тих ратних година код њих су били вајар Сретен Стојановић и млади Иво Андрић - каже аутор "Госпође". - После рата Ђорђевићи се селе из Загреба у опустошени Београд, Ђурица је организовао допремање медицинског материјала болницама, основао катедру за дерматовенерологију на Медицинском факултету и клинику.

Криста Ђорђевић, приватна архива породице Ћосић

 

У њихову кућу долазили су најзначајнији уметници тог доба попут сликара Саве Шумановића, композитора Петра Коњовића, књижевника Милоша Црњанског, Тина Ујевића, Бранислава Нушића... Та кућа, која је страдала у шестоаприлском бомбардовању, подсећала је на мали музеј. Криста је подржавала Ђурицу у меценарству, а и сама се ангажовала у племенитим акцијама: учествовала је у изградњи уметничког Павиљона "Цвијета Зузорић" и касније у раду истоименог Друштва пријатеља уметности.

ЋОСИЋ ЈЕ ЗВАО ДРУГОМ МАЈКОМ

Криста је нарочито била блиска с Добрицом Ћосићем и његовом породицом. Делили су стан од 1947. до 1957. У Ћосићевом сећању она је "била једина југословенска партизанка која је била госпођа... Својом личношћу, културом, понашањем одбранила је грађанску и духовну категорију".

Кристина фотографија изнад стола Добрице Ћосића

 

- Упознали су се у рату док се Криста, као илегалац, крила у трстеничком крају - каже писац књиге "Госпођа". - У дугим ноћима она је младом партизану из Дренове причала о Јесењину, Рилкеу, поезији, како изгледају музеји у Паризу. Добрица је захваљујући њој упознао некадашњу грађанску елиту у Београду. Ћосићева породица каже да је Криста била уздржана у свему. Не знамо да ли му је помогла кад је пао у немилост, јер се ни о чему јавно није изјашњавала.

ИДЕОЛОШКИ ЈАЗ СА ЦРЊАНСКИМ

- ЊЕНИ пријатељи из предратног доба нису могли да схвате њене политичке изборе - каже Костић. - Између ње и Црњанског остао је идеолошки јаз, упркос томе што му је Криста преносила вести из Југославије и помогла да му се штампају књиге. Њен кум Дејан Медаковић није јој опростио прелазак на другу страну, мада му је помогла да пронађе први посао.

Код породице Ћосић и данас је једино уметничко дело које подсећа на Кристу. Биста Сретена Ђорђевића, огарављена од бомбардовања. Изнад његовог радног стола налази се њена фотографија са оцем. Две слике Саве Шумановића Ћосићи су продали током деведесетих, како би преживели у време кад се нису штампале Добричине књиге.

Госпођа почива поред супруга Ђурице на Новом гробљу. Један од ретких рељефа који је остао сачуван, а да осликава лепоту коју су уметници узвратили својим меценама, налази се на њиховој гробници.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!