У БУГАРСКОМ ГЕНОЦИДУ УБИЈЕНО 80.000 СРБА: Ни после једног века нико за масовне злочине није одговарао (ФОТО)
БУГАРСКИ злочини над Србима током Првог светског рата имају све елементе геноцида јер подразумевају систематско убијање људи и уништавање њиховог културног и националног бића, са циљем да српски народ нестане са своје територије, било физички, било асимилацијом.
У Србији је током три године окупације директно убијено 30.000 људи (не рачунајући оне који суумрли од глади и болести) и још око 50.000 у бугарским логорима. Ово је за "Новости" потврдио историчар Милован Писари.
Његова изложба "Бугарски ратни злочини у окупираној Србији 1915-1918.", у организацији Музеја жртава геноцида, ове недеље завршена је предавањем на Правном факултету, а Музеј је објавио публикацију.
- Не зна се број тачних српских жртава, постоје само процене - каже Писари. - Око 120.000 људи је депортовано у бугарске логоре, од чега 80.000 цивила. Најмање 50.000 се није вратило. Град величине Врања, Ужица или Шапца!
Према речима овог историчара, постоје спискови са именима жртава у архивама, али до сада није било већих истраживања на ту тему. Злочини и геноцид бугарских окупатора је и у свету непознат, а за њега нико никада није одговарао. Београд је од Софије тражио изручење 500 злочинаца, али их није добио.Током окупације покушана је бугаризација српског становништва, систематски је уништавана српска и наметана бугарска култура, организована су масовна убијања припадника интелигенције, свештенства (према неким проценама бар 100 њих је усмрћено), уништена су читава српска села. Бугари затварају и замењују школе, читаонице и добротворна удружења, спаљују српске књиге, забрањују часописе, уништавају географске карте, цртеже, слике, пљачкају српске манастире, цркве, музеје, стално раде на томе да се угуши и искорени национална идеја.
Оно што је др Рајс забележио у Алексинцу био је само врх леденог брега. У извештајима, у којима је детаљно анализирао понашање бугарских власти, описао је све што су доживели српски цивили. На удару су били Сурдулица, Лесковац, Ниш... Ситуацију најбоље илуструју дешавања у Врању, једном од првих градова у који су бугарске снаге ушле. Тада бугарску коњичку претходницу нису чекали српски војници, који су већ били у повлачењу, већ групе грађана које су се спонтано наоружале.
Одмах по уласку у град, српски заробљеници су осакаћени, а потрага за четницима послужила је као повод за појединачна и масовна хапшења, која су подразумевала и изнуду новца уз претње смрћу. Терор је трајао две недеље, па је настављен почетком новембра, када је наређено да се сви мушкарци између 18 и 50 година јаве штабу батаљона у згради општине. Њих 300 послато је у логор у Пловдиву (Бугарска). Уследила су појединачна убиства у самом граду: жртве су отимане из својих домова, ноћу, и одмах убијане.
Крајем децембра интернирана је и друга велика група мушкараца, а део њих није ни стигао до Бугарске, већ је убијен у Сурдулици. Након марта 1917, односно након бруталног гушења Топличког устанка, у свим деловима окупиране Краљевине Србије интернирање цивила постало је масовна појава.
У више од 22 бугарска логора депортоване су десетине хиљада мушкараца, жена и деце. Неретко су, као у случају села Белице, интернирани сви становници. Масовно интернирање је, могло би се рећи, представљало главну карактеристику процеса бугаризације.
"Услови у логорима су били такви", стоји даље у извештају Међусавезничке комисије, "да је изгледало како је крајњи циљ био истребљење интернираца. Жене, деца и стари морали су да живе у нехуманим условима: у неусловним баракама предвиђеним за 20, живело је и до 100 особа; добијали су дневно 200 до 600 грама хлеба и једну чорбу без меса; често нису имали тоалете, није постојала медицинска помоћ због чега су се болести брзошириле, морали су на принудни рад и нису могли да се дописују са својипромењени су топоними, српске школе и цркве су затворене и уместо њих отворене бугарске."
Након рата пронађене су масовне гробнице са великим бројем жртава, а 1924. године је у знак сећања на страдале изграђена спомен-костурница.
Бугарске власти су полазиле од претпоставке да су у источној и јужној Србији живели Бугари, које су Срби претходно асимиловали, додаје Писари. Посебне "научне експедиције" имале су задатак да то и докажу. У процесу бугаризације цивилима су промењена (бугаризована) имена и издате бугарске личне карте.
СКАНДАЛ! СПАЈИЋ ЈАВНО ПРИЗНАО: "Никакав проблем није, гласаћемо за Резолуцију о геноциду у Сребреници"
ПРЕМИЈЕР Црне Горе Милојко Спајић рекао је на премијерском сату да ће та земља гласати за Резолуцију о геноциду у Сребреници.
09. 05. 2024. у 14:59
РАЗБИЈЕНЕ ТАБУ ТЕМЕ У СРБИЈИ: Да ли ће дете личити на родитеље ако је од донираних јајних ћелија (ВИДЕО)
Драгана Крстић из удружења "Шанса за родитељство" била је гост подкаста "Мислим да је важно."
08. 05. 2024. у 16:10
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
09. 05. 2024. у 11:33
Коментари (2)