У БАЗИ СРПСКЕ ПАМЕТИ 8.500 ДОКТОРА НАУКА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА: Ажурирање списка омогућиће да се укључе у државне и националне пројекте

В. Ц. С. /Љ. Б.

20. 01. 2023. у 09:30

ФАКУЛТЕТ организационих наука и Медицински факултет у Београду спремају пројекат израде велике базе података наших доктора наука, докторанада и лекара који живе и раде у иностранству.

У БАЗИ СРПСКЕ ПАМЕТИ 8.500 ДОКТОРА НАУКА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА: Ажурирање списка омогућиће да се укључе у државне и националне пројекте

Фото Ж. Кнежевић

За то су добили подршку Ректората Универзитета у Београду, али и Привредне коморе и Министарства за рад.

Онлајн списак наших научника и лекара у дијаспори биће, у ствари, допуњена и ажурирана база коју већ три деценије припрема професор ФОН др Јован Филиповић, повратник из Америке и некадашњи државни секретар за дијаспору. Он је почео са прикупљањем података још у оквиру истраживања за докторске студије, средином деведесетих, и касније наставио из чистог ентузијазма.

- У бази се за сада налази око 8.500 имена доктора наука, али их је потребно ажурирати и осавременити тако да технички буде олакшано претраживање, због чега смо и покренули овај пројекат - каже др Филиповић за "Новости".

Мирјана Катић, Фото Танјуг

То значи да ће подаци бити тако организовани да само уз клик или два "мишем" може да се види ко нпр. сарађује са НАСА, а ко са нафтном индустријом или великим компанијама, или ко се налази на позицијама са којих може да помогне институцијама у земљи, јер има добре контакте са центрима знања и моћи у свету. Све ово је, објашњава Филиповић, изузетно важно јер овако умрежена дијаспора може да узме учешће у заједничким пројектима од државног или националног интереса, људи могу и међусобно да се повезују и заједно инвестирају у Србији, да доведу инвеститоре или да имају и саветодавну улогу.

- Ако држава улази у неки велики пројекат, она може да консултује најумније наше људе из те области у свету, а наћи ће их преко ове базе података - објашњава Филиповић.

У бази је засада највише инжењера, и то електротехнике и из ај-ти области. Такође, има доста наших молекуларних биолога на значајним научним позицијама у свету. Пуно је и свршених ђака Математичке гимназије у Београду, који су се после школовали и усавршавали у свету.

Јован Филиповић, Фото приватна архива

Математичка гимназија у Београду последњих 15 година сређује базу свих ученика које је имала у претходних 56 година, од оснивања.

- Кроз наш АЛУМНИ, односно фондацију бивших ученика Математичке гимназије АЛМАГИ, у контакту смо са многима који живе у Србији, али и широм света - каже директорка ове гимназије Мирјана Катић.

- Објављујемо вести о њиховом раду и успесима, а једном годишње окупљамо се на донаторској вечери. У нашој гимназији тренутно ради осам доктора наука, бивших ученика.

У иностранству, према речима наше саговорнице, тренутно живи између 30 и 50 одсто свих ученика који су завршили Математичку гимназију. Они помажу бившој школи, купују књиге, уџбенике и рачунаре и плаћају одласке на такмичење, када је потребно.Такође, када дођу у Србију, држе предавања у школи о најновијим достигнућима у научним областима којима се баве.

Многи научници који су отишли у свет имају мање од 35 година, Фото М. Анђела

Иначе, мрежа наше научне дијаспоре до сада се попуњавала захваљујући претраживачима израђеним на ФОН. Претраживања су могућа по кључним речима, имена наших научника појављују се на разним међународним скуповима и конференцијама, у стручним часописима, пројектима...

- Имамо доста доктора наука који још нису напунили 30 или 35 година. Сви су овде завршили школе и онда отишли у иностранство, на усавршавања. Они имају и жељу и право да учествују у научном животу своје домовине и дају допринос. Нарочито је важно да укључимо и здравствене раднике, због чега у пројекат улазимо са Медицинским факултетом. Колики је значај њихове помоћи најбоље се видело током пандемије короне - каже проф. Филиповић.

База наших научника по свету делом ће се поклопити са подацима Алумни клуба, који се формира на београдском Универзитету. Наше научне дијаспоре засада највише има у Америци - на Средњем западу, Западној обали и у Канади, око Торонта, затим у западној Европи, али све више и у Кини, Дубаију и Русији.

Не зна се прецизно број лекара

ЗАСАД нема прецизније процене колико је наших лекара по иностраним медицинским истраживачким центрима и болницама, али зна се да их има свуда. Као једини показатељ колико лекара одлази узима се број сертификата који они затраже у Лекарској комори Србије. То је, међутим, непрецизна мера одлива овог кадра, јер многи од 600 доктора, колико је за последњих годину дана затражило овај папир, сертификат заправо узимају да би могли повремено да буду ангажовани у клиникама у Републици Српској или Црној Гори.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!