НА ТЕЛЕВИЗИЈИ ЈОЈ ЗАМЕРАЛИ ТО ШТО МИРИШЕ НА ТАМЈАН: Где је данас Дина Чолић, препознатљиво ТВ лице?

ДВАДЕСЕТАК година након што се повукла из телевизијског живота и отишла у пензију, некада омиљена новинарка и водитељка Дина Чолић Анђелковић живи са својом породицом, далеко од ововременог џет-сета.

Фото Приватна архива

Ауторка и водитељка бројних радио и ТВ емисија, синоним језичке културе, префињености, стила, и незаборавног женског алта, како је о њој записано у "Лексикону Ју митологије", ретко се појављује у јавности.

Пре неколико година снимила је "Молитве на језеру" владике Николаја Велимировића за манастир Рукумију. На почетку разговора за "Новости", каже да је то њено најзначајније дело, јер је упркос великим проблемима са видом прочитала осам и по сати владикиних молитви. Малена капела у кругу КБЦ "Драгиша Мишовић" данас је њено уточиште.

- Не могу да читам, али знам литургијске песме и певам их - каже нам.

- Много волим нашу пећиницу витлејемску у "Мишовићу". Не знам како бих преживела да тога нема, нарочито после смрти супруга. Била сам врло популарна у време када сам се окренула цркви. А, црква у то време није била популарна. На телевизији су ми, чак, замерали да сувише миришем на тамјан. Православље је процес који прате разна искушења. Идете корак напред, па десет назад, паднете, а онда се дигнете.

Дина Чолић плени шармом и дикцијом. И у осмој деценији блиста природном лепотом.

Интернет је данас њена библиотека, телевизија, радио, музички стуб. "Јутјуб" је постао њен прозор у свет. Тамо налази све што у званичним медијима не постоји.

- Није моје да просуђујем, али некада је све било другачије - каже водитељка која је оставила ауторски печат у бројним серијалима: "Крајем недеље", "Блиски сусрети", "Недељно поподне", "Ноћни програм", "Кроз одшкринута врата", "Данас је сутра јуче", "Време предаха"...

- У свим браншама су постојали много строжи критеријуми и сви су били професионалци.

Знало се ко може пред микрофон, испред камере, како се обући за јутарњи, а како за поподневни и вечерњи програм. Знало се како се обраћа саговорнику. Постојао је систем вредности, стати пред микрофон и камеру била је огромна одговорност, јер водитељ и новинар, као јавна личност, није само преносио информацију, него је својом културом говора, образовањем, понашањем, одевањем, имао и едукативну улогу. Било је то неко друго време. Време у коме су били другачији лекари, правници, инжењери... И возачи аутобуса су били другачији.

Фото Приватна архива

Добитница награда "Бранислав Мане Шакић", "Гордана Бонети" и признања "Дама са стилом" ушла је у легенду југословенске и српске телевизије. Она, ипак, наводи да је најлепше време у каријери било док је радила емисију "Време предаха" на Радио Београду.

- Тих десет година било је незаборавно. Уживала сам радећи емисије свакога дана - каже она.

- Радио је захтевнији медиј од телевизије, јер гласом мора све да се дочара. Глас је најлепши инструмент, а реч је додир душе.

Посебно се сећа серијала "Вече са хумористима", који се емитовао у оквиру ноћног програма на Телевизији Београд. Радила је интервјуе с Александром Поповићем, Радивојем Лолом Ђукићем, Владимиром Булатовићем Вибом, Фадилом Хаџићем, Горданом Михићем, Душком Радовићем, Браном Црнчевићем, Синишом Павићем...

- Била је то антологија феноменалних људи, мислим да те емисије више не постоје - каже Чолић.

- У једној од њих, разговарала сам са Бранком Ћопићем. То је био Ћопићев последњи интервју. Био је сјајан човек, изванредан саговорник, писац, али недовољно вреднован и цењен. Озбиљно смо се спремали за тај интервју. Причали смо сатима. Из Бранкове куће носим дивно сећање. Био је, заиста, топао и драг човек.

ТРЕБА ЖИВЕТИ ДУШОМ И ДУХОМ

- ОДАВНО се кренуло са уништавањем породице која је, заправо, огледало државе - каже Дина Чолић Анђелковић.

- А, кад уништиш породицу, уништио си државу. Ствари су измакле контроли. Не може се само живети телом, мора се живети душом и духом. Све материјално је пролазно и не може да буде параметар вредности. Александар Македонски је тражио да га сахране са раширеним рукама, како би сви видели да у гроб није понео ништа материјално. Тек кад то освестимо у себи, можемо да говоримо о генералној поправци културе, традиције и правих вредности.

ХТЕЛА ДА ОСТАВИ МИКРОФОН

КАРИЈЕРУ је Дина Чолић почела на Студију Б, још док је била студенткиња. Када је завршила историју уметности, намеравала је да остави микрофон. А, онда је Радио Београд објавио конкурс и њен отац јој је рекао да се пријави.

- Рекао ми је да је то фирма која не може да пропадне - прича нам.

- Надала сам се да ме неће примити, али није било тако.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СВАКИ ДАН УЗ ВУНИЦУ И ИГЛЕ ЗА ПЛЕТЕЊЕ: Новосађанка Босиљка Граховац, ткаља у пензији, ужива у свом некадашњем занимању

15. 12. 2022. у 14:52

Друштво

0 2

ПЕНЗИЈА НАМ ЈЕ ДАЛА КРЕАТИВНИ ЗАМАХ: Професорка Неда Тодоровић и редитељ Здравко Шотра не обраћају пажњу на године које се нижу

01. 12. 2022. у 11:12

Друштво

0 0

ОДЛИЧЈА ТЕШКА 37 КИЛОГРАМА: Краљевчанин Милан Матијевић у 88. години врло успешан на многим атлетским надметањима

03. 11. 2022. у 06:00

Друштво

0 0

"ЛЕГЕНДЕ" СУ МИ И ЖИВОТ И ПЕНЗИЈА: Зоран Дашић Даша, оснивач познате групе, активан и сада, пише песме и чита књиге

03. 11. 2022. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације