УЧВРСТИЛИ СТОЖЕР ВЕРЕ СВОГ НАРОДА: Братство манастира Драганац са игуманом Иларионом, владиком новобрдским

М. Марковић

07. 01. 2023. у 13:00

КАДА је на Косову и Метохији монаштво почело да буди старе темеље наших светиња и да их, као у време Светог Саве додирује живот народа, манастир Драганац је дуго, дуго чекао тај додир. Оболео од самоће, сам се земљи предавао. Као човек.

УЧВРСТИЛИ СТОЖЕР ВЕРЕ СВОГ НАРОДА: Братство манастира Драганац са игуманом Иларионом, владиком новобрдским

Фото Манастир Драганац

Полечили су га пре пола века, тек да га одрже у животу и оставили га без гласа. Преживео је, повучен у густој, мрачној шуми до прве пружене руке. Тада се огласило звоно окачено о стари храст. Уже је повукао први монах и дуго је остао сам. Било је то две године уочи страшног прогона српског народа са Космета.

Драганац, у самом срцу Косовског Поморавља, а недалеко од Новог Брда Немањића и села Прилепац, где се, кажу, родио Лазар Хребељановић, једна је од најбројнијих монашких заједница у рашко-призренској епархији. У овом делу Косова кућни праг још чува више од тридесет хиљада Срба, упркос свакојаким невољама. Ослонац и подршка су им монаси. Духовни неимари на овом светилишту, али и домаћини који су обновили своју кућу. Подигли нови конак и звоник са кога се разлежу бакарни звуци за сва она самотна времена манастира. Саградили гостопримницу. Уредили прилазе, башту, нову капију... И, све је увезано као у какав зид, као некад што је опасивао старе манастире. Не да би делио себе од народа, него да би народу у овом несрећном времену показао да му је прибежиште.

Фото Манастир Драганац

Владика Иларион

Драганац је једина жива светиња у којој нема дана да неко не дође по потреби душе. Стожер вере и народа, духовни светионик Срба и сабиралиште. Нада у останак и опстанак на вековној земљи предака.

Подвижничка је била обнова овог манастира. Много тога је требало провући и кроз иглене уши да не запара лаку тишину и крхки мир. У таквој атмосфери најгласнија је била тиха молитва. А између вечерње и јутарње засипан је камен, а звечао као ђердани. Тако су је доживели Срби стасали крај Биначке Мораве, посебно када је старешинство храма преузео игуман Иларион (Лупуловић), недавно рукоположен за епископа новобрдског. С његовим доласком увећало се и братство. Заживела школа калиграфије, књиговезачка радионица, израда грнчарије, производња тамјана... Истовремено, враћана је просветитељска улога овом духовном бастиону. Монаси се нису штедели. Сами довозе и одвозе ђаке после часова веронауке. А пут до кућа је неизвестан. Таман се развије песма у манастиру, пресели у дечја срца, а мора да утихне. Да не засмета. Српска деца пролазе кроз албанске сокаке до својих разуђених села.

Чудесно је оживео Драганац. Окупи, понекад, на стотине људи. Не само оних који су у вери. Овај манастир је отворен за све добре људе. Песма је и тада зачин. И игра Шилова, Ранилуга, Партеша, Пасјана: "Еј, еееј, саздаде се црни облак", "Весели се, кућни домаћине..." Тако је било и после рукоположења владике Илариона, када су свог игумана испратили, а дочекали епископа новобрдског, његови Поморавци. То су били тренуци када се играло и плакало.

Фото Манастир Драганац

- Радујемо се, опет, страхујемо да нам не оде - забележили смо речи владикиних гостију који су из завичаја аутобусом допутовали да буду део узвишене приче достојне њиховог Илариона и његовог братства. - Он је прирастао уз нас, ми уз њега. Повратак народа у храм је његов подвиг. Стрпљив је и увек је ту за нас. Прими нас, увек тако, као да смо му најважнији. И најпотребнији. Сабира нас, нешто лепо нам каже. И, постаје пријатељ наше душе.

Стварно је било дирљиво на тој трпези љубави, после устоличења. Питање је само, да ли ће онај зид и капија одолевати напастима сваке врсте.

ИМЕ ПО КНЕЖЕВОЈ КЋЕРИ, ДРАГАНИ

ДРАГАНАЦ се први пут помиње у Раваничкој повељи кнеза Лазара 1381. Ова кнежева задужбина именована је по његовој кћери Драгани, преминулој у шеснаестој години. Манастир је обновио кнез Михајло Обреновић. После Другог светског рата до почетка седамдесетих година, био је сиротиште. Патријарх Герман је издејствовао да се манастир обнови и то је потрајало. Тек 1997. звоно се поново огласило.

ДА СЕ СВЕЋА НЕ УГАСИ

МОНАСИ Драганца не говоре са каквим су се искушењима суочавали да сачувају овај живоносни извор вере и народа, свесни свеукупне неправде и несреће. Да сачувају свећу да се не угаси од ветрова са свих страна. Кажу да овде утеху и помоћ траже и неправославни. Дочекају их: добро дошли сви добри људи. То им поруче са истом оном монашком топлином и гостољубљем с којим нови игуман Јустин призива славује и ведри небо изнад густе храстове шуме.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију