ПОПИСАНО 670.000 РАТНИХ ЖРТАВА: Пуних 77 година од ослобођења коначно спреман онлајн регистар настрадалих у Другом светском рату

БАЗА података, онлајн претраживач, до сада идентификованих жртава Другог светског рата, први пут после окончања тог оружаног сукоба, биће доступна целокупној јавности у првој половини 2023.

Фото Музеј жртава геноцида

Ово је за "Новости" потврдио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић. У бази се засада налазе подаци за око 670.000 идентификованих особа, настрадалих између 1941. и 1945. године, што је за око 370.000 мање од броја ратних жртава који је процењен у време социјалистичке Југославије.

У питању је континуирани процес ревизије списка жртава Другог светског рата, насталог 1964. године на бази пописа настрадалих у периоду 1941-1945, а по одлуци тадашњег Савезног извршног већа СФРЈ.

- Иако у знатној мери непотпун, попис представља основу за његову даљу ревизију и рад на идентификацији што већег броја страдалника - каже Ристић.

Попис је, у ствари, сачињен јер Југославија није имала конкретну документацију о ратним губицима, а био јој је потребан доказни материјал приликом преговора са СР Немачком око обештећења жртвама рата. Према Одлуци о попису, требало је убележити држављане Југославије страдале "од фашистичког терора" између 6. априла 1941. и 15. маја 1945. године, без обзира на то да ли су убијени и погинули на територији некадашње Југославије или у логорима ван земље, као и оне који су терор преживели (интернирани, затварани, одведени на присилни рад). Пописани су и умрли до 15. маја 1946. од последица задобијених у рату.

Фото Музеј жртава геноцида

Први званични бројеви обзнањени су 1966. и они су обухватили 1.107.172 жртве рата - 597.323 смртно страдалих и 509.849 преживелих.

- Савезна комисија је оценила да је попис непотпун и да је њиме обухваћено само 56 до 59 одсто од процењеног броја страдалих, који је износио 1.016.000 до 1.066.000. И то без "најмање 50.000 страдалих квислинга и око 40.000 Рома и Јевреја, за које није имао ко да да податке". Закључено је да попис нема потребан ниво квалитета, па је 1985. стављена забрана на његово коришћење, а материјал предат Архиву Југославије, где се чува - каже Ристић.

У марту 1992. године Савезно извршно веће донело је одлуку о престанку ове забране и наложило да Савезни завод за статистику материјал уреди и обради. Уједно, Државни архив Србије је исте године, у име Музеја жртава геноцида, који је тек био основан, почео са прикупљањем података за допуњавање пописа. Ревизија је, уз прекиде, рађена између 1995. и 1998. у Савезном заводу за статистику, уз асистенцију Музеја жртава геноцида, да би посао самостално наставио Музеј између 2003. и 2008. године. Број идентификованих увећан је за више од 10 одсто и попис делимично очишћен од вишеструко уписаних. Сада има 70.000 имена више у односу на тај првобитни попис.

Дејан Ристић / Фото М. Анђела

Један од циљева које је законодавац дао Музеју жртава геноцида био је управо да се комплетира попис, али и да њиме буду обухваћени сви који су 6. априла 1941. године били држављани Краљевине Југославије, без обзира на националну, религијску, етничку, војну или политичку припадност.

- Рад на томе свакако изискује ангажовање већег броја стручњака како би тај важан задатак био окончан на што бољи начин - поручује Ристић. - Из Музеја изнова позивају све грађане да им се непосредно обрате и достављањем података дају допринос интензивнијем процесу идентификације свих страдалих.

ШУМАНОВИЋ, ГЕЦА КОН, БРАЋА БАРУХ...

МЕЂУ познатим именима у актуелном списку ратних жртава налазе се и сликар Сава Шумановић, чувени књижар Геца Кон, као и тројица браће Барух. Ту су и народни хероји попут Саве Ковачевића, Ива Лоле Рибара, Марије Бурсаћ или Бошка Палковљевића Пинкија...

Препоручујемо

Култура

0 2

ОПСЕДАЛО ГА ЈЕ ЗЛО 20. СТОЛЕЋА: Зборник "расутих" прича које нису раније објављене - Збирка Adieu, Belgrade Боривоја Адашевића (1974-2019)

29. 12. 2022. у 20:57

Друштво

0 11

ГРОБОВИ УМОРЕНЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ И У НОРВЕШКОЈ: Снимаће се документарац о страдању наших најмлађих сународника у нацистичким логорима

27. 12. 2022. у 09:01

Друштво

0 7

ГРОБОВА СРПСКИХ ХЕРОЈА ИМА И НА АПЕНИНИМА: На руб заборава у јавности Србије доспели су војни меморијали из Другог светског рата

24. 12. 2022. у 11:11

Друштво

0 0

СРБИ И ЈЕВРЕЈИ ДОЖИВЕЛИ НЕПРАВДЕ И ПОГРОМЕ: Католички теолог Горан Шарић о страдањима два народа

19. 12. 2022. у 22:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације