ЛОБИРАЈУ ЗА ПОТПИСЕ, ДРУГИМА БРОЈЕ ГРЕХЕ: Изборна грозница већ тресе САНУ, иако је гласање за ново руководство заказано тек за три месеца

ЛОБИРАЊЕ за руководеће функције у Српској академији наука и уметности - места председника, два потпредседника и генералног секретара, увелико траје, иако су до избора остала још пуна три месеца.

Фото Д. Миловановић

Изборна скупштина заказана је за 30. март, а као и досад, највише пажње привлаче кандидати за новог председника. Свако ко претендује на ово место, прво мора да прикупи потписе 20 академика, што је услов за кандидатуру.

Саговорници "Новости" из САНУ кажу да шансу да добије подршку 20 колега има драмски писац академик Душан Ковачевић. Међу онома који се помињу као конкуренти су и историчар Љубодраг Димић, писац Миро Вуксановић, професор Коста Чавошки...

Како изборе за руководство наше најважније научне и уметничке институције тешко пролази и без контроверзи, колорит јавних и тајних лобирања, па и саплитања ни овог пута не изостаје. То је и те како осетио историчар Славенко Терзић који се помиње као један од најозбиљнијих кандидата за шефа САНУ. У круговима који лобирају за друге кандидате њему се спочитава да је "русофил" и "кандидат власти", па се сад "пописују" сви његови ранији "греси".

Међутим, како кажу наши извори, ни актуелни председник Владимир Костић, иако је најавио да се неће кандидовати за нови мандат - није без амбиција да остане на челној позицији САНУ.

Фото Б. Југовић

- Костић лобира по одељењима да га предложе, али шансе за то нису велике, јер нема подршку ни свог матичног одељења медицинских наука - истичу саговорници "Новости".

Да подсетимо, Костић који је на месту председника Академије провео осам година, недавно је најавио да се неће поново кандидовати за ту функцију.

- Ово је моје последње обраћање, својом вољом и без икаквих притисака, налазим да би сваки мој покушај продужења вршења ове функције, уз потпуну неизвесност да ли би ме академици уопште поново узели у обзир, био наметљив, претеран или без трунке пристојности. Једноставно, време је за друге - рекао је Костић на прослави Дана САНУ у новембру.

Одмах након те изјаве, неформално је почела изборна трка, али за подношење формалних кандидатура још је рано. Да се још ништа званично не зна потврдио нам је и академик Љубомир Максимовић.

- Вероватно академици између себе разговарају о могућим кандидатима, али више детаља знаће се у јануару - каже Максимовић за "Новости".

Када је у питању процедура, председник САНУ бира се на сваке четири године између редовних чланова, предлаже га 20 академика, а изабран буде кандидат који добије већину од укупног броја свих чланова САНУ у радном саставу умањен бројем оних који живе у иностранству или су годину дана били ван редовних активности.

Гласање је тајно, гласа се на папирима између номинованих кандидата.

УТИЦАЈ БРОЈНИЈИХ ОДЕЉЕЊА

БУДУЋИ да је број гласова пресудан, највећи утицај имају одељења са највећим бројем чланова. У САНУ тренутно постоји осам одељења - за математику, физику и гео-науке, хемијске и биолошке науке, техничке науке, медицинске, затим одељења језика и књижевности, друштвених, историјских наука, и Одељење ликовне и музичке уметности. Најбројније је Одељење медицинских наука, а најмање чланова има Одељење друштвених наука.

Препоручујемо

Образовање

0 0

БРИГА О МЛАДИМ ТАЛЕНТИМА: Награде САНУ ученицима средњих школа

27. 12. 2022. у 13:08

Галерије

0 0

"ГРАЧАНИЦА - СЈАЈ УМЕТНОСТИ У ДОБА КРАЉА МИЛУТИНА": Завирите на изложбу у галерији САНУ (ФОТО)

22. 12. 2022. у 18:26

Друштво

2 5

"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Истина о Сарајевском атентату из пера најмлађег актера

04. 12. 2022. у 17:00

Друштво

1 8

НАУКУ НИСАМ ПОДРЕДИО ПОЛИТИЦИ: Академик Василије Ђ. Крестић, историчар, за „Новости“

25. 12. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације