ШТО ЈЕ НОВИ САД ДОБИО, ЛЕСКОВАЦ – ИЗГУБИО: Који су градови наше земље и због чега током последње деценије остали без највише становника

В. Црњански Спасојевић

24. 12. 2022. у 10:00

КОЛИКО је Српски Манчестер изгубио, толико је Српска Атина, добила. Најновији попис показао је да је, за последњих 10 година, некадашња престоница текстила - Лесковац, остао без 19.317 житеља, а Нови Сад је богатији за 19.496 људи.

ШТО ЈЕ НОВИ САД ДОБИО, ЛЕСКОВАЦ – ИЗГУБИО: Који су градови наше земље и због чега током последње деценије остали без највише становника

Фото Танјуг

У плусу је и Београд, али је пораст броја становника од 1,6 одсто, у апсолутним бројевима тек 26.123. Готово толико за деценију се смањио, рецимо, Пожаревац.

Осам Београда и Новог Сада већи број становника у односу на претходни попис сада имају још Нови Пазар и Тутин. И док је у Београду раст становништва искључиво резултат досељавања, у Новом Пазару и Тутину разлог је висок наталитет, а у Новом Саду и миграциони салдо и стопа рађања.

Број Београђана повећао се од 2011. године са 1.659.440 на 1.685.563, а број Новосађана са 341.625 на 367.121.

Међу градовима који су изгубили више од 10 одсто популације, што је републички просек су: Пожаревац (за 18.202 мање), Суботица (за 16.875 мање), Зрењанин (за 16.800 мање), Врање (за 16.274 мање), Крушевац (за 14.421 мање), Краљево (за 13.997 мање) и Ужице (за 14.338 мање).

Становништво је изгубио и Ниш, и то 10.421 душа, али је то, гледано у процентима, ипак мање од републичког просека.

- Београд годинама има негативан природни прираштај, али добар миграциони салдо - каже демограф Гордана Бјелобрк, начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику. - Коначни резултати пописа показаће у којим општинама и градовима је пад броја становника резултат пада природног прираштаја, а где су то унутрашње или спољне миграције. Ако једна средина губи младо становништво, јасно је да су у питању миграције. Уколико, пак, губи старије, очигледно је да је у питању већи морталитет у односу на наталитет.

Илустрација Новости

Да је у већини делова Србије за депопулацију, и то чак са учешћем од две трећине, крив природни прираштај, а само за трећину миграције, потврђује демограф др Петар Васић са Географског факултета у Београду.

- Пре него што су објављени прелиминарни пописни резултати радио сам пројекцију за Смедерево. Оно је изгубило око 10.000 становника од претходног пописа, од чега 70 одсто на конто већег морталитета у односу на стопу рађања. Слична је ситуација и у осталим српским градовима. Иако би се очекивало да становништво са сеоских подручја гравитира ка најближем граду, као што је било седамдесетих и осамдесетих година, кад смо имали процват индустрије, већина младих породица сада иде у Београд, Нови Сад и Ниш - каже Васић.

Он додаје да младим породицама у мањим градовима недостаје квалитетно образовање, здравство, забавни и рекреативни садржаји. Без обзира на инфраструктуру, могућност запослења, а негде чак и високе плате, они за своје потомство желе више. Крагујевац и Ниш, као универзитетски и клинички центри, боље су прошли. Код њих је пад броја становника мањи од 10 одсто, колики је републички просек.

- У Нишу је природни прираштај толико опао да би, да није било досељавања, број становника био далеко мањи - каже Васић. Боље су прошла и места ближа Београду. Нпр. у Панчеву имамо пад од шест одсто. Верујем да је градско језгро задржало своју популацију, а број житеља пао је у селима у оквиру панчевачке општине.

Васић још додаје да Београд сваке године на конто негативног природног прираштаја губи од 7.000 до 8.000 људи, које надомести миграцијама. И Нови Сад има велику имиграцију у град, али, пошто се досељавају млађи људи, и стопа рађања није мала.

- Нови Пазар има толики природни прираштај да би имао још више становника да нема пуно исељавања у иностранство. Мислим да ће коначни резултати пописа показати да највишу стопу укупног фертилитета има Тутин, чији је пораст становништва премашио 10 одсто управо због позитивног природног прираштаја - закључује Васић.

 

ЗВЕЗДАРА И ВОЖДОВАЦ ЦВЕТАЈУ

ЗВЕЗДАРА је једна од општина која има највише досељених. Године 2011. имала је 151.808 становника, а данас 171.923. Исти је случај и са Вождовцем, који је имао 158.213 становника, а сада 175.075. За разлику од њих, Врачар, Стари град или Савски венац не могу да се шире и више су оријентисани ка пословном амбијенту, па се из њих више људи одсељава него што се досељава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили