Друштво

ПОНОСНИ НА ИСИДОРУ: Чувена српска књижевница рођена је и крштена у бачком селу Мошорин у општини Тител

З. ГРУМИЋ

21. 12. 2022. у 14:00

МЕЂУ великанима бачког села Мошорин, смештеног подно Тителског брега уз десну обалу Тисе, јесте и чувена књижевница Исидора Секулић (1877-1958), која је својим стваралаштвом дала изузетан допринос српској не само литерарној него и свеопштој културној баштини.

ПОНОСНИ НА ИСИДОРУ: Чувена српска књижевница рођена је и крштена у бачком селу Мошорин у општини Тител

У Исидориној биографији је забележено да је њен отац Данило, варошки капетан - бележник, у години кад је она рођена био на служби у Мошорину, тада општинском месту Аустроугарске монархије, као и да је са супругом Љубицом имао и двојицу синова, Предрага и Димитрија.

Због очевог службовања породица је често морала да се сели, па је Исидора свега неколико месеци живела у свом родном месту, а детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду, где се школовала у Вишој девојачкој школи, да би потом школовање наставила у Сомбору у Српској препарандији и на Педагогијуму у Пешти.

- Исидору је, у православном храму саграђеном у центру села крајем 18. века, крстио тадашњи мошорински парох Василије Поповић, који је био брат лингвисте Ђуре Даничића, рођеног као Ђорђе Поповић - каже за "Новости" Лазар Чурчић (96), из Титела, доајен српског библиотекарства, подсећајући да је свештеник Василије био веома ангажован и у политичком животу Срба у Монархији, с краја 19. века.

Недалеко од храма у којем је крштена и убележена у црквене књиге, у улици која данас носи име Светозара Милетића, такође рођеног у Мошорину, налази се Исидорина родна кућа саграђена у другој половини 19. века. Она је данас у приватној својини и споља је у врло лошем стању. Та зграда је још 1997. године, одлуком Владе Србије, утврђена за споменик културе, а 2005. уписана је у Централни регистар Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

ПРВА ЖЕНА АКАДЕМИК У СРБИЈИ

ЗАБЕЛЕЖЕНО је да је Исидора Секулић, писац, преводилац, тумач књижевних дела, била најобразованија и најумнија Српкиња свог времена. Докторирала је у Берлину 1922. године. за дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 1939, а за редовног 1950, као прва жена академик. Преминула је 1958. године у Београду и почива на Топчидерском гробљу.

- Било би лепо да се нађе новац и да та кућа буде достојно уређена и пригодно обележена - кажу Мошоринци, који су век од рођења славне књижевнице, на једној згради у центру села поставили плочу с њеним именом и цитатом из њеног богатог опуса.

Волели би да се уреди њена родна кућа која је споменик културе

У тителској општини сећање на књижевницу чувају Основна школа "Исидора Секулић" у Шајкашу са истуреним одељењем у Мошорину, Народна библиотека "Стојан Трумић" у Тителу која има огранак у Мошорину а на годишњицу рођења приређује књижевне вечери посвећене Исидори. У свих шест општинских насељених места по једна улица носи Исидорино име.